Саша Недељковић: Савез Сокола у Винковцима

Године 1905. основани су Српски соко у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу, а 16 октобра 1906. основана је Српска Соколска Жупа Фрушкогорска. После Уједињења ујединили су се Српски и Хрватски соко у Винковцима. Словеначки, хрватски и српски соколски савези ујединили су се на Видовданском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (1)

Жупски слет у Винковцима одржан је 1 и 2 јуна 1928. Слет је био спојен са такмичењима жупског нараштаја за првенство у жупи. На слету је била посвећена и развијена застава друштва Винковци, којој је кумовао краљевић Томислав. Присуствовало је око 100 чланова жупе Нови Сад. Краљ Александар је 1 јуна 1928. пролазио кроз Винковце, на свом путу за Беље. Посебна делегација предала је краљу слетску плакету и Спомен спис. На такмичењима победило је друштво Вуковар, а од појединаца првак мушког нараштаја био је Велимир Стражницки из Винковаца, а од женког нараштаја Стојанка Узелац из Вуковара. Увече одржана је соколска академија у пространој дворани Хрватског дома. На академији наступила су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци, Вуковар и војска. Главни слетски дан био је 2 јуна 1928. Одана је пошта умрлим оснивачима сокола у Винковцима Луји Ловреку, оснивачу Хрватског и Кости Пејићу, оснивачу Српског сокола. Поворку је предводила соколска коњица. У поворци учествовале су 3 фанфаре, 11 застава, 800 чланова и чланица, нараштајаца и нараштајки. На Тргу Слободе била је посвећена и развијена застава Соколског друштва Винковци. Посвету заставе извршили су католички жупник др. Митровић и православни прота Сушић. Поподне одржана је јавна вежба. На слетишту је било преко 5.000 особа. Између осталих на слету су наступиле : Чланице жупе Нови Сад (40) извеле су просте вежбе за слет у Скопљу; Чета 17 пешадијског пука из Винковаца извела је вежбе са пушкама. Чланство жупе Нови Сад (37) вежбало је просте вежбе за слет у Скопљу. Вежбе војника 41 пешадијског пука из Осијека. … .

Слет је одржан 8 и 9 јуна 1929. у Осијеку. Отворен је Соколски дом друштва Осијек. Увече је приређна жупска академија у Народном Казалишту. На академији наступала су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци и Вуковар. Поворка је приређена 9 јуна 1929. У поворци је учествовало 56 сокола-коњаника и 42 коњаника сокола-сељака, 50 ђака-војника и 24 коњаника добровољаца четника, укупно 172 сокола на коњима. Поворка је прошла градом до дома. У поворци су биле 3 соколске фанфаре, 1 војна музика, 5 чланских и 3 нараштајске заставе, 107 чланова и 67 чланица, 194 соколске деце, 98 чланова у вежбачем оделу, и 200 чланова и чланица у грађанском оделу. На крају поворке било је одељење изсланства разних културних и националних установа у народним ношњама. Свега је у поворци било 1.854 лица. После подне била је одржана јавна вежба у којој су наступиле све категорије сокола, а осим њих и соколи-војници у простим вежбама и вежбом са пушкама, као и соколска коњица. После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије жупа је приредила слет 15 и 16 августа 1931. у Винковцима. На слету су посвећене и развијене друштвена и нараштајска застава друштва Вуковар. Први пут су организована такмичења у четверобоју између сеоских јединица. Првенство је однело друштво Ердевик. Увече је у сали Хрватског дома одржана Соколска академија. На академији наступили су : Женска деца друштва Вуковар са вежбом „Хватање Лептира”; Мушка деца Винковци „Ој летни” од Јанковића; Чланице Ђаково са „Плес Јапански”, Женски нараштај Жупања са „Морнарима” од Бораса; Женски нараштај Вуковар са „Вежбе на ручама”; Мушки нараштај Белишће са „У бој” од др. Мурника, Чланице Ђаково са „Димњачари”; Чланови Вуковар са „Ритмичке вежбе новог облика”; Чланови и чланице Илок са „чехословачком Беседом” од Часке; Женски предњачки збор Осијек Доњи Град са „Јутарњим вежбама” и Мушки предњачки збор Осијек Доњи Град са Ербеновом осмицом. Посвета и развиће друштвене и нараштајске заставе друштва Вуковар, извршена је 16 августа 1931. Иза посвете кренула је поворка градом. Учествовала је соколска коњица (18) фанфара Винковци (30), 3 друштвене, 3 нараштајске и једна застава соколске чете, чланство у одори (167), чланови у вежбачем оделу (70), чланице у одори (7), чланице у вежбачем оделу (48), мушки нараштај (70), женски нараштај у одори (7), у вежбачем оделу (29), чланство соколских чета у народном оделу (150). У поворци је било 603 учесника. После подне одржана је јавна вежба. Наступила су : Мушка деца (136), женска деца (104), женски нараштај (80), мушки нараштај (186), чланови (59) и чланице (2), одељења на справама, коњичко одељење Винковци (15) вежбом са копљима, чланице (81), чланови (207), соколске чете (1249 и коњичко одељење Винковци са каруселом. Окружни слетови су били приређени : Ђаково 1926 године, Славонски Брод и Шид 1927, Доњи Михољац 1928, Бели Манастир 1929. и Подравска Слатина 1930. Девет окружја приредила су 1931. и 1932. своје слетове и окружна такмичења. На слету жупе Нови Сад у Сомбору 1927. жупа Осијек учествовала је са 600 припадника чланова и нараштаја. (2)

Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање из седишта својих окружја у Осијек. Девет окружја жупе Осијек требала су да израде поздравна писма, повеље, упућене Чехословачкој Обец Соколској у Прагу. Повеље су требале бити украшене народним мотивима из околине соколских окружја и чуване у лименим кутијама, у облику кратког штапа. Пруга I почињала је у Подравској Слатини. Пруга II почињала је у Славонској Пожеги. Пруга III почињала је у Славонском Броду. Пруга IV почињала је у Винковцима. Пруга V почињала је у Вуковару. Пруга VI почињала је Белом Манастиру. (3) Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих окружја у Осијек. Штафета је први пут организована у Југославији. Било је 6 пруга. Полазак штафета је био свуда обављен свечано, у више места уз пуцање прангија. У песничким речима поздрава биле су истакнуте карактеристике краја који је слао повељу. Биле су украшене цртежом, који је био типичан за тај крај и обрубљене шарама народне орнаментике, која је била доминантна у томе крају. Циљ тркача био је Трг краља Петра у Осијеку. На тргу је свирала војна музика и фанфара друштва Осијек Доњи Град. Било је присутно мноштво гледалаца. На тргу је била окупљена сва управа жупе са старешином Димитријем Петровићем на челу и великим бројем сокола и соколица. Предаји штафета присуствовали су окружни инспектор Миле Дејановић, у име општине градоначелник др. Вјекослав Хенгл, … у име војске пуковник Симовић. Повеље које су тркачи доносили имале су значење поздрава соколских окружја жупе Осијек Чехословачкој Обец Соколској. Кад је и задњи тркач стигао, иступио је окружни начелник окружја Нашице Матко Могоровић и уз говор у име свих окупљених окружних начелника соколских округа предао повеље жупском начелнику инж. Милошу Квапилу, иницијатору и главном организатору приредбе. Жупски начелник предао је повеље старешини жупе Димитрију Петровићу. У свог говору старешина је истакао да ће поздравне повеље нарочито изасланство жупе Осијек, приликом IX свесоколског слета у Прагу, предати као поздрав жупе Осијек чехословачким соколима. После говора соколи и соколице кренули су, предвођени фанфаром, у Соколски дом. (4)

Соколско окружје Вуковар приредило је 18 септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш.К. “Фрушкогорац” на челу са коњицом друштва Винковци (21). На јавној вежби чланови соколске коњице из Винковаца (16) вежбали су пешке вежбе са сабљама. Задња тачка програма био је наступ соколске коњице из Винковаца (18) са вежбама са копљем, на коњима. (5) Жупски слет жупе Осијек био је приређен у Осијеку 4 и 6 јуна 1933. Поворку 4 јуна 1933. је предводила коњица друштва Винковци (26) са заставом. Пред пуним слетиштем одржана је јавна вежба. Соколско друштво Винковци наступило је са вежбом чланова коњичке секције са сабљама. (6) У Управи друштва 1934. били су : старешина друштва био је др. Паја Шумановац, I заменик др. Левин Племић, II заменик др. Драгутин Пољуган, председник просветног одсека Александар Чаврак, начелник Перо Живић, I заменик Марин Бучкаловић, II заменик Младен Стражницки, начелница Јованка Ковинчић, I замена Леа Рот, тајник Јосип Црепић, благајник Александар М. Јовановић, референт за соколске чете Братољуб Петернек. (7) Соколско друштво Винковци одржало је главну скупштину 10 фебруара 1935. Заменик начелника Бућкаловић извештавао је о техничком раду. Предњачки збор имао је 4 предњака, 2 предњачице, 7 помоћника, 4 помоћнице и 5 приправника. Друштво је имало коњички и велосипедски одсек, а у току је било оснивање стрељачког и мачевалачког одсека. Референт за чете Петернек истакао је да друштво има 16 чета. Чете су имале заједно 2.012 припадника. (8)

Жупа Осијек одржала је окружне предњачке течајеве у зиму 1934-35. Одржани су почетнички и продужни течајеви. Почетнички је био намењен полазницима из мањих јединица, које су кратко време пре течаја основане, нису имале справе и теловежба је била на ниском ступњу. Продужни су били за полазнике, који су раније већ били на окружним течајевима или су из јединица где су могли стећи толико знања, да им је полажење почетничког течаја сувишно. Грађа продужних течајева је припремљена тако, да су полазници по свршетку течаја могли полагати друштвени предњачки испит. Из окружја Винковци на течајевима су учествовали полазници из јединица Отока, Винковаца, Бошњака, Жупање, Церића, Јармина, Привлаке, Андријашеваца-Роковаца, Тординаца, Оролика, Слаковаца, Острова и Новог Села. Никога нису послали на слет : Бабина Греда, Габош, Лазе, Маринци, Мирковци, Нијемци, Нови Јанковци, Ретковци, Сикиревци и Комлетинци. (9)

Соколско друштво Винковци одржало је 2 фебруара 1936. у соколани I главну годишњу скупштину. Присуствовало је око 150 чланова и чланица. На почетку године било је у друштву 777 чланова а крајем године 621. Вежбача је било 231. У току 1935. друштво је приредило две академије и учествовало у два такмичења и једном слету. Коњички одсек имао је 22 извршујућа члана и у току године наступио је 9 пута. Певачки одсек имао је 21 члана, а наступио је 6 пута. Друштво је имало 9 чета. (10)

Жупа Осијек походила је гроб краља Александра на Опленцу 18 и 19 маја 1935. Специјални воз кренуо је из Осијека увече 18 маја 1935. У Винковцима прикључила су се окружја Славонски Брод, Славонска Пожега, Ђаково и Винковци. Укупно је било 617 поклоника. Воз је стигао 19 маја 1935. до села Бање. Неки су кренули колима а неки пешице на Опленац. Пут од Београда до села Бање оставио је дубок утисак на сеоске соколе. У крипти говорио је старешина жупе Осијек Димитрије Петровић, и положио на гроб сребрну урну са земљом из родне куће Штросмајерове као успомену соколске жупе Осијек. (11) У аранжману Соколског друштва Винковци приређен је 2 јуна 1935. Олимпијски дан”. Учествовала су друштва : винковачки “Тенис клуб”, коњички и велосипедски одсек Соколског друштва Винковци и локални фудбалски клубови “Слога”, “Цибалиа”, “Жак” и “Обртна омладина”. Пре подне на игралишту “Тенис клуба” одржана је међудруштвана утакмица. Рано ујутро започела су далека патролна јахања соколског коњичког одсека и то и до 60 километара. Биле су одаслане три коњичке патроле са путним контролним листовима. Ове путне листове потврдиле су соколске чете и локалне власти у местима кроз које су коњаници прошли. Велосипедски одсек послао је своју патролу од 4 члана на вожњу од 120 километара. И бицилистима су путне листове потврдили у свим селима кроз које су пролазили. Чланице и нараштајке продавале су олимпијске значке. После подне одржане су фудбалске утакмице. Олимпијском одбору послано је 1.507 динара и 25 пара. Иста је свота била послана одбору 1934. поводом исте приредбе. (12) Приликом соколских свечаности у Осијеку Доњи град 8 и 9 јуна 1935. учествовали су соколи из Винковаца. Коњички одсек од 18 чланова јахао је 8 јуна 1935. из Винковаца у Осијек. Учествовао је у свечаној поворци другог дана свечаности. Одељење од 9 чланова вежбало је слетске просте вежбе. (13)

Народна одбрана у Винковцима приредила је 28 јуна 1935. Видовданску прославу. На приредби је певао соколски певачки хор. Павица Чаврак рецитовала је песму “Спомен на Косово”, а Стеван Богдановић “Плаву гробницу” од Бојића. Соколско друштво у Винковцима приредило је 29. јуна 1935. “Видовданско вече”. Приредба је одржана у вртним просторијама ресторана Поточњак. Изведено је 8 тачака од којих 4 друштвена фанфара. Изведени су “Весела дружина” од Л. Шоула и корачница “Волга” Р. Обруча. Певао је соколски певачки хор. Чланови и чланице друштва вежбали су слетске просте вежбе, а чланови коњичког одсека извели су “Вежбе сабљом пешке” од Б. Боројевића. Павица Чаврак поновила је своје декламовање песме “Спомен на Косово”. Соколско друштво је верно традицији, на свечан и доличан начин одало пошту видовданским херојима. (14)

У Винковцима било је у друштву почетком 1935. 777 чланова и чланица. До краја августа брисано је 139 чланова и чланица, а приступило је 170, па је у августу било 808 чланова и чланица. (15) Фанфара друштва Винковци приредила је 28 јула 1935. на шеталишту др. Мирослава Тирша променадни концерт. Програм је био : 1. Зрињски” – корачница; 2. К. КолетаVzpominky na mladi valčik”; 3. “Калиф багдадски” увертира; 4. Бродил Srbinov dan i san”; 4. “Pošta u šumi” pesma; 6. “Vesela družina”; 7. O. Obruča “Volga” koračnica; Фанфара је основана 1925. (16)

У близини Винковаца налазило се малено село Острово. Соколска чета у селу основана је 1930. Сељаци су развијали соколски рад уз помоћ локалне интелигенције. На челу чете био је старешина сељак Душан Вучевац. Чета је одржала јавну вежбу 20 октобра 1935. У програму је било 7 тачака. У првој тачци наступала су мушка деца и извела просте вежбе. Друга група мушке деце извела је просте вежбе од М. Бораса. Женска деца наступила су у простим вежбама. … Коњица матичног друштва Винковци извела је “карусел”. Фанфара соколског друштва Винковци свирала је соколске корачнице код наступа и одступа, а после завршеног програма на самом игралишту неколико народних кола. У вече је гостима приређена закуска у новим просторијама црквеног дома. Наступ је водила начелница чете, учитељица, Смиља Спасић. (17) У Управи чете Острово 1934. били су : старешина Душан Вучевац, заменик Милорад Мрмош, председник просветног одсека Терезија Бертић, начелник Душан Цветковић, заменик Душан Мрмош, тајник Михајло Николић, благајник Наум Цветковић. Ревизори су били : Јурај Веселиновић, Глигорије Коларов. (18)

У Соколском друштву Винковци била је одржана идејна школа у току новембра 1935. Одржано је 12 предавања у четири недеље. Теме су биле : Соколска идеологија, Соколска штедња, Поратна омладина, Соколска штампа, Клевета и лаж, Хисторија развитка Соколства, Соколска организација, Однос појединца према заједници, Путеви и циљеви Соколства, Подизање телесне отпорности и Илирски препород. Предавања је посетило 196 припадника друштва. (19)

Соколи у Винковцима прославили су Дан уједињења 1935. У великој дворани Хрватског дома била је 30 новембра 1935. свечана академија. Програм је био : 1. друштвена музика је свирала соколску химну. 2. старешина је одржао говор у коме је поздравио присутне. 3. женска деца извела су “Буба Маре” од Лиде Гринер Хоушкове. 4. мушка деца извела су “Игра Мандарина” од Јосипа Печнера. 5. женски нараштај уз пратњу певачког одсека извео је “Џанум на сред село” од А. Жица. 6. мушки нараштај вежбао је “Ритмичке вежбе петорице”. 7. старији мушки нараштај уз пратњу друштвене музике извео је “Казачок”. 8. друштвена музика свирала је “Југославенске цветке” (потпури) од А. Јакла. 9. чланови коњичког одсека извели су “Вежбе сабљом пешке”. 10. певачки одсек певао је “Словенац, Србин и Хрват” од Ф. С. Вилхара. 11. чланице су извеле “Анинтрина игра” од А. Жиц-Марчића. 12. чланови су вежбали Ритмичка шестица од Д. Новаковића. По извештају који је објављен у Соколском Гласнику” највећи успех вечери била је тачка “Казачок”. Многобројна публика дуго је са усхићењем аплаудирала и тражила поново извођење те тачке. Друштвена музика је прецизно извела каришик “Југославенске цветке” од А. Јакла. Женски нараштај уз пратњу певачке секције одлично је извео “Џанум на сред село”. Првог децембра била су благодарења у римокатоличкој и српско-православној цркви и јеврејском храму. Затим је био збор соколских припадника у соколани II (Грађанска школа) ради поласка по заставе и на свечану седницу у великој дворани Хрватског дома. Програм је био састављен према упутствима Савеза Сокола. Свечаној седници присуствовало је око седам стотина чланова, чланица, представника власти, друштава и грађана. (20)

Соколско друштво Винковци прославило је 9 и 10. 5. 1936. тридесетогодишњицу рада. Први гости почели су стизати 9 маја 1936. Свечана академија одржана је у великој дворани “Хрватског дома”. Програм су извела друштва : Рума, Славонски Брод, Оток, Осијек-Матица, Брчко, Борово-Вуковар, чета Орашје и домаћин друштво Винковци. Другог дана 10 маја 1936. биле су окружне утакмице и покуси за јавни наступ на спортском стадиону “Слоге”. У исто време дочекивани су на железничкој станици соколи и соколице који су јутарњим возовима долазили. Стигло је мноштво сокола и соколица возовима из Жупање, Брчког, Борова, Брода и Осијека. Соколи из Борова дошли су са својом музиком. Приспели су се сврстали у поворку на челу са фанфаром домаћег друштва и са барјацима отишли у центар града до соколане. Две делегације пошле су на гробље и положили венце на гробове заслужних чланова : на католичком гробљу Мр. Лује Лорека, Владимира Старжицког и др. Мате Новосела; на српско-православном гробљу Косте Пејића и др. Деметра Петровића; на централном гробљу Пере Живића и Крсте Бабовића. Соколи и омладина реалне гимназије формирали су на стадиону “Слоге” поворку. Поворку је предводила коњица друштва Винковци. За њом су ишле многобројне заставе и све категорије чланова и чланица. Био је велики број дисциплинованих чланова чета из окружја Брчко, жупе Тузла. Поворка је прошла главним улицама. У Јуришичевој улици зауставили су се кратко пред кућом на којој се налазила спомен плоча краља Петра I. Плочу је поставило на Видовдан 1924. друштво Винковци као спомен на боравак краља у Винковцима за време босанско-херцеговачког устанка. Под плочом је старешина друштва Пајо Шумановац одржао кратко спомен слово. Поворка се зауставила пред “Хрватским домом” У поворци је било 575 чланова и чланица у свечаним одорама са 11 застава. Било је преко 600 средњошколаца под вођством својих наставника. У дворани “Хрватског дома” одржана је свечана седница и фестивал сеоских певачких хорова. Старешина друштва Пајо Шумановац отворио је свечану седницу и поздравио др. Левина Племића, који је 1906. био први старешина хратског сокола винковачког. Јубиларац др. Левин Племић захвалио се. Изасланик Савеза Сокола др. Иво Јелавић из Славонског Брода, честитао је јубилеј у име Савеза и жупе. У име окружја Брчко др. Буљина поздравио је слављенике. Заменик старешине Јосип Црепић приказао је у кратким цртама соколски рад у Винковцима. Сеоски певачки зборови из Пачетина, Маринаца и Мирковаца певали су под вођством окружног просветара Николе Мијачевића четири тачке. Дечји мешовити збор из Сремских Лаза, под управом учитеља Андрејевића, певао је две песме. Песма “О боју на Косову” оставила је утисак на све присутне. Певачки одсек друштва Винковци певао је “Из братског загрљаја” од Вилхара. После подне био III велики окружни јавни час. Соколи су извели 10 тачака, ученици и ученице реалне гимназије извели су 7 тачака. Увежбали су их наставници гимнастике А. Муминагић и Злата Кошар. Коњички одсек друштва завршио је јавни час мањешким јахањем и каруселом. У рестаурацији Поточњак била је одржана веселица.(21) Друштво Винковци одржало је 30 јануара 1938. главну годишњу скупштину у свом дому. У току 1937. одржано је 47 предавања и наговора пред врстом. Осим тога одржане су 22 приредбе везане за просветни рад. На крају 1937. било је 554 свих припадника. Предњачки збор имао је 4 предњака и предњачица, 4 предњачка помоћника и 5 предњачких приправника. За старешину је поново изабран др. Паја Шумановац. (22)

Музичка секција Соколског друштва Винковци приредила је са својом фанфаром музички концерт у Соколском дому у Сремској Митровици 2 априла 1938. Музика из Винковаца победила је на фестивалу у Сарајеву 1934. Дочекана је у Сремској Митровици са симпатијама. Предводио је старешина Соколског друштва Винковци др. Паја Шумановац. Пре наступа у Соколском дому свирали су на градском шеталишту. Старешина Соколског друштва у Сремској Митровици Бошко Новаковић поздравио је соколе из Винковаца и истакао велики значај и вредност музике у соколству као средства за пропаганду соколске идеје. У свом говору др. Паја Шумановац истакао је да је соколство онај васпитни фактор који је требао да обори све преграде и бране, које су се испречиле између браће једне крви и једног језика. (23)

У соколској нараштајској школи на Палићу учествовало је из соколског друштва Винковци 6 нараштајаца и то : Б. Аничић, Д. Бачић, Зв. Ивановић, М. Хорн, Антун Гаудер и Ђ. Мартиновић. (24) Винковачки нараштајци писали су у часопису жупе Осијек Братство” о својим утисцима из школе. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано и соколско друштво Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да нам да што више од свога великог … знања и ми му се на томе најлепше захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију, организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени. … Ми Винковчани смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .” (25) Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је да је циљ нараштајске школе : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати, … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.”(26)

Румски соколи су 3. маја 1939. ударили темеље свом дому, а на освећењу темеља били су 21. маја 1939. Ђуро Чејовић, министар за физичко васпитање народа, др Јован Радивојевић, бан Дунавске бановине и представници војних и цивилних власти, сокола, месних установа и грађанство. Освећење Дома обављено је 26. новембра 1939. Био је присутан бивши народни посланик среза румског сенатор Димитрије Магарашевић. Савез Сокола представљали су др. Владимир Белајчић и Љубомир Максимовић. Жупу Осјек заступао је др. Паја Шумановац, старешина Соколског друштва Винковци, са којим су дошли бројни представници његовог друштва са соколском фанфаром. Од соколских друштава били су заступљени Београд, Земун Матица, Земун I, Панчево, Шабац, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Шид, Инђија и Ириг. (27)

Соколско друштво Винковци приредило је за рођендан краљице Марије 9. јануара 1940, у свом дому, свечано посело. Др. Паја Шумановац одржао је говор, у коме је изнео све врлине краљице, као жене и мајке, са особитим обзиром на васпитање краља Петра II, соколског старешине. Богданка Седлан рецитовала је песму од Стјепана Роце : Краљици Мајци“, а Бранко Д. Филиповић, dipl phil и драмски тенор из Београда, певао је неколико оперских арија. Арије су имале успех код публике па их је морао поновити. Мушка и женска деца су вежбала просте вежбе. Програм је закључен химном Ој Словени”, коју је свирала друштвена фанфара. Дворана је била пуна, а после програма настављено је са плесом. Плес је отворен краљевим колом. (28)

Српско соколско друштво Винковци основано је 1905. После Уједињења 1918. ујединили су се Српски и Хрватски соко у Винковцима. Друштво је радило на оснивању сеоских чета, па је основало 9 чета. У друштву су били активни коњички одсек и фанфара. Музика из Винковаца победила је на фестивалу у Сарајеву 1934. Фанфара друштва приредила је 28 јула 1935. променадни концерт на шеталишту др. Мирослава Тирша. У аранжману Соколског друштва Винковци приређен је 2 јуна 1935. Олимпијски дан”. Старешина друштва др. Паја Шумановац истакао је да је соколство онај васпитни фактор који је требао да обори све преграде и бране, које су се испречиле између браће једне крви и једног језика. Рад друштва престао је у НДХ, а соколи су били прогоњени од усташа.

Увек четвртком на СКК, Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

  2. Димитрије Петровић, Соколски слетови Соколске жупе Осијек”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1933, бр. 6, стр. Стр. 99, 100;

  3. Инг. Милош Квапил, „Тиршева штафета”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 6-11;

  4. Штафетно трчање у почаст 100-годишњице рођења Дра Мирослава Тирша”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 34, 35;

  5. Инг. М. Квапил, „ Слет соколског окружја Вуковар у Шиду”, „Братство“, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6,7, стр. 74;

  6. Инг. Квапил, „Жупски слет на Духове 4 и 6 јуна 1933”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1933, бр. 7 и 8, стр. 132-134, 139, 140;

  7. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. XCIX;

  8. Главна скупштина”, Соколски Гласник”, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 5;

  9. В.Х, „Окружни предњачки течајеви у зиму 1934-35.”, Соколски Гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 7;

  10. Главна годишња скупштина Соколског друштва Винковци”, Соколски Гласник”, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 3;

  11. И.К, „Поклонствени поход жупе Осијек на гроб Витешког Краља Александра I Ујединитеља”, Соколски Гласник”, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3;

  12. Олимпијски дан”, Соколски Гласник”, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 7;

  13. Суделовање у Осијеку”, Соколски Гласник”, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 7;

  14. Прослава Видовдана”, Соколски Гласник”, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 7;

  15. Друштвена статистика”, Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;

  16. Koncerat fanfare”, Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;

  17. Приредба Соколске чете у Острову”, Соколски Гласник”, Љубљана, 15 новембра 1935, бр. 43, стр. 3;

  18. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. CII;

  19. Идејна школа”, Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 7;

  20. Прослава Првог децембра”, „Соколски гласник“, Љубљана, 13 децембра 1935, бр. 47, стр. 3;

  21. А-ћ, Јубилеј Соколског друштва Винковци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 20, стр. 4;

  22. С.Ђ.Ч-ћ, „Из Винковачко-бродског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 28;

  23. Концерт музике Соколског друштва-Винковци у Срем. Митровици”, „Соколски живот”, Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5, стр. 112;

  24. Братство”, Осијек, 15 фебруара 1939, бр. 2, стр. 83; Наш нараштај чита и пише”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;

  25. Винковачки нараштајци,Нараштајска васпитна школа на Палићу”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;

  26. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;

  27. П. Зидарев, „ Освећење соколског Дома у Руми”, „Око соколово”, Београд, 1 јануара 1940, бр. 1, стр. 12, 13;

  28. Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.