Владислав Ђорђевић: ЗАШТИТА ЖЕНА ДО АПСУРДА

Захтеви за „заштитом” жена умножили су се до апсурда. Феминисткиње наговарају жене да туже мужеве не само за насиље које су починили, него и за оно које нису, само ако процене да се могло догодити. Тако женска претпоставка добија моћ закона. Тиме се укида асумпција невиности и октроира асумпција кривице. Оклеветани муж треба из затвора да доказује невиност.

Феминисткиње подстичу жене и на то да се жале на „сексуално узнемиравање” (sexual harassment), а то може бити само неспретно удварање. Трапаво комплиментирање постаје злочин. Мушкарци се све више плаше удварања.

Фeминисткиње подстичу жене и на то да кукају на постваривање, „објектификацију” (objectification), претварање у сексуалне објекте. Захтев је оправдан. Далеко од тога да су жене само „сексуални објекти”. Проблем је у томе што феминисткиње не укоравају жене које својим облачењем и понашање управо подстичу сопствену „објектификацију”. Биће мање „објектификације” жена када жене буду мање изгледале као сексуални објекти. Феминизам је чисто лицемерје и дволичност. По њима, жене могу да изгледају изазовно и провокативно, али ће и даље мушкарци бити криви због пожудних погледа и коментара.

Феминисткиње проглашавају „жртвама” и проститутке, жене које снимају порнографске филмове и рекламе. По њима, све су то „жртве” злог патријархата. Идеја је такође апсурдна, јер то жене чине добровољно и за то бивају плаћене, често врло добро. Проглашавати жене које то чине добровољно и свесно значи потцењивати њихову интелигенцију и моћ одлучивања. Далеко од тога да су жене само невине жртве подлог патријархата. Оне итекако знају да се користе тим системом у своју корист.

По феминисткињама, и удате жене су „жртве” злог „патријархата”, јер трпе „брачно силовање” (marital rape). По њима, чак су и жене које добровољно воде љубав са мушкарцима „жртве” социјално наметнуте „хетеронормативности” (heteronormativity). Водити љубав са мушкарцем постаје политички некоректно. Ви сте у суштини лезбијка, али вам је зли патријархат испрао мозак, па имате неприродну жељу да водите љубав са својим „тлачитељем”.

Верованто нема жене на свету која није „жртва”, „експлоатисана” и „дискриминисана” и нема мушкарца на свету који није „насилник”, „експлоататор” и онаj који „дискриминише”. Како изгледа, мушкарац је крив самим тим што је жив, а жена је вечито невинашце самим тим што постоји. Све жене света су „жртве” мистичних сила патријархата (patriarchy), сексизма (sexism), мизогиније (mysogyny), андроцентризма (androcentrism), фалократије (phallocracy) и осталих мушких завереничких стратегија. Све је то заправо феминистичка демагогија која изопачује друштвену реалност. „Жртвени феминизам” (victim feminism) практично подстиче жене на чангризавост и зановетање. „Заштита” жена се претворила у мушичаву мизандрију: у – како рече Мајло Јанопулос (Milo Yiannopоulos) – „мушкомрзачку филозофију” (man-hating philosophy).

Тобоже штитећи жене од „насиља”, феминисткиње практично раздражују жене против мушкараца и терају их од себе. Ефекат тог феминистичког зачикавања је тај да се жене масовно лишавају мушкарчеве заштите, љубави и пажње. У страху од „насиља” оне беже од мушкараца. Стога не чуди чињеница да расте број неуспешних веза, пропалих бракова и сексуалних апстинената. Презаштићеност се женама обија о главу. Постају све усамљеније и несрећније. Постају жртве феминистичке антимушке параноје. Природно и оправдано заштитништво према женама може се назвати гиноцентризам. Али оно је у данашњем феминизму доведно до апсурда. Феминизам је – како каже Лисјен Валсан (Lucian Vâlsan) – „гиноцентризам на стериодима” (gynocentrism on steroids).

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.