Остоја Симетић: Плашите ли се нуклеарног рата?

Након краћег разговора о Сирији и америчко руском натезању, сабеседник ме упита, помало поспрдно, „па ти се плашиш рата?“.

Заиста се плашим, и сматрам да је то нормално. Ако би заиста избио оружани сукоб између НАТО пакта и Русије, нико не зна да ли би се исти задржао на локалитету Сирије и на конвенционалном оружју. Ваља знати да рат на самој руској граници, у Донбасу, увелико траје иако наши медији о њему ћуте. Русија је окружена мрзилачким државама попут Пољске и балтичких земаља. Наш регион је увек погодан за распламсавање. Придњестровље би могло да буде изложено аинвазији Молдавије (можда и Румуније) или Украјине. Можда је могућа и нова западна агресија на Крим. Ето неколиких неуралгичних тачака којих се опсетих на брзу руку.

Нуклеарни рат не би имао победника. Велики део земљине популације би био или убијен или затрован н атакав начин да би можда боље било да је био ликвидиран. Природа би претрпила загађење од кога би се тешко или никако опоравила. У сваком случају, земља више не би била налик овој дана за огромну већину становништва. Можда они најбогатији и најмоћнији, чија имена не излазе на Форбсовој листи и у Тајм магазину, имају начин да себе и своје од такве катастрофе заштите, а за нас, рају, их није уопште брига. Не знам, али ме све то врло плаши.

Наравно, нормалан човек не би, ни по коју цену, започео нуклеарни рат, али ко нам гарантује нормалност доносилаца одлука. Осим тога, код великих сила, ствари функционишу друкчије него код обичног народа. Америка је светски хегемон. На тај положај се навикла после победе у Хладном рату. Веровала је да је дошао крај историје, а онда се десио Путин. План му је да Русија опет буде суперсила чије интересе нико не сме директно да нападне, а камоли њену војску.

То се људима из тамних коридора моћи, никако не допада. Угрожава њихове интересе сваке врсте. Финансијске и оне друге, лудачке у смислу жеље за неспутаном моћи. Манијакална уобразиља о англоамеричкој (протестантској?) предодређености да влада светом или га „предводи“ исказивана и од једног америчког председника с почетка 20. века, могла би довести до тог степена немирења с губитком апсолутне светске превласти, да би неки бесан пас из Вашингтона, могао посегнути за апокалиптичним решењем сукоба с Русијом – општим нуклеарним ратом. Трамп отврено прети, на разочарење свих који су мислили да ће његовим избором, Америка кренути путем нормалних нација, гледајући своја посла. Хилари би вероватно већ напала Москву. Ипак, тзв. дубока држава је, изгледа, премоћна и нема намеру да одступи од својих интереса ни за милиметар. То, свакако, не значи да ће она свуда у свету и увек бити успешна.

С друге стране, Русија је тек стала на ноге. Добро се бори са западњачким санкцијама, развија увозно супститутивну привреду, нарочито пољопривреду, модернизује оружје, јача меку моћ (што нарочито фрустрира западњаке), показује петњу у међународним односима… Велико је питање да ли би она, у случају пораза у евентуалном рату конвенционалним оружјем на Блиском истоку, могла да поступи икако друкчије неголи да свој положај брани нуклеарном силом?! Бојим се да би, уколико до рата дође, и удружени злочинци из НАТО пакла надјачају усамљену Русију, они учинмили све да закораче и на њену територију. Тада би Москви остало мало опција за одбрану националне слободе. Најозбиљнија би била употреба нуклеарног арсенала.

Русија је огромна земља, највећа на свету, али са малим бројем становништва. Укупно има око 145 милиона душа, а нешто мање од 80% је етничких Руса. САД имају 325 милиона житеља. НАТО има 29 чланица, или фактички 28, пошто Исланд нема војску. Бројке и економска моћ су на страни Империје.

Питање је, додуше, да ли би све чланице ушле у рат са Русијом, имајући свест о несагледивим могућим последицама. Но, разлога за страх нас, обичних људи, родитеља, свакако има прегршт.

И зато, да, плашим се нуклеарног уништења, те се уопште не радујем одмеравању снага великих сила у Сирији којим се прети последњих дана.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.