Све се може, кад се . . .

Све се може, кад се има. Кад се има пара. А пара никад није било мање. Чињеница да пара на овом делу земљиног шара никад и није било у изобиљу не може нас пуно утешити. Нама је тешко што сад немамо пара, како је било онима пре – не занима нас.

Да несрећа буде већа, онима пре је било лакше. И то много лакше.

Око тога нема спора. Иако си и тада могао много ако имаш пара, ниси баш могао све. Није се баш све гледало кроз динар. Ниси могао баш све да купиш. Било је ствари које нису биле за продају.

Такође, ако си, да би дошао до пара, био спреман да издаш неке своје принципе и животна начела – био спреман да се продаш – углавном за то недело ниси добијао сићу.

Није ни чудо што су људи онда били срећнији и насмејанији него што су данас.

Међутим, времена се мењају. У случају да припадате оном делу популације која 10. и 25. у месецу не прославља као спасовдане, на боље.

Актуелни систем вредности је јасан. Вредиш онолико колико имаш пара. Поштују те онолико колико имаш пара. И срећан си онолико колико среће можеш да купиш.

Зато и не чуди што на улици срећемо само натмурена и намргођена лица. Већина становника наше земље спада у групу оних што једва чекају да 10. и 25. у месецу дођу.

Све прогнозе указују да ће се чланство ове групе, „чекача“, сваким даном увећавати.

Ове прогнозе не треба да вас плаше. Такав је тренд. То се дешава свуда у свету. Ситуација је, по том питању, под контролом. Пропорција којој се тежи је 1% пребогатих, 99% сиротиње.

Ове прогнозе треба да вас мотивишу.

Елем, у ових 99% неће баш сви бити једнако сироти. Постојаће одређена група мало мање сиротих. Е, ту је ваше место. У ту групу треба да се угњездите. Како знате и умете.

Само, треба да знате да ће та група бити малобројна. У њу ће се тешко улазити.

Квалитетних и добро плаћених послова ће бити све мање. Оних који ће за њих конкурисати све више. Ако не будете за копље изнад конкурената – цврц Милојка. Остајете пука сиротиња.

Шта да радите, сигурно се питате. Како да унапредите своје вештине? Шта ново да научите?

Мани те се тога. То је тежак и врло несигуран пут. Крените ви већ сад пречицом.

Препоручите се систему. Постаните део њега. Постаните му слуга. Ућарите бар неку корист за себе. Нећете имати баш пуно пара, али ћете имати више од највећег броја раје.

Продајте образ за сићу! Издајте себе и све оно што сте мислили да вам је битно. Ако затреба, издају поновите више пута. Знате како кажу, први пут је најтеже . . .

Постаните део система и верно му служите. Радите само оно шта вам се каже. Мислите само онако како је дозвољено. Пустите мозак на испашу и маштајте шта ћете моћи да купите.

Куповином којих ситница ћете бити најсрећнији?

Јер неке велике паре систем вам неће дати. Нећете ви добијати паре од оних 1%. Неће вас они плаћати. Наопако.

Само мали део пара које ћете ви, у име и за рачун система, отимати од оних 99% намењен је вама. Довољно да не будете гладни и да с времена на време можете себи да приуштите и неки „статусни симбол“.

За ту беду ћете продати образ.

Имаћете онолико колико други немају. Колико велика већина нема. На њен рачун, на рачун сиротиње ћете живети.

Ал’ шта вас брига. Нек други цркну. Важно је да вама буде добро.

Важно је да не дође до промене система. А до ње може једино доћи ако систем остане без слуга. Пошто га постојеће слуге неће напустити, јер им се не исплати, немојте ви трчати да му постанете нови Кербери.

Нису баш ни паре свемогуће, зар не . . .

 

 

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.