Црни март

 

,,Ако заборавим тебе Косово,

нека ме заборави десница моја!“

Злосретног марта 2004. године шиптарске хорде зла су извршили кукавички погром српског становништва са Косова и Метохије.  Удружена бесловесна руља са терористичком бандом УЧК-а, под покровитељством злочиначке западно-америчке немани је кренула у етничко чишћење свете српске земље Косова и Метохије. Обзнанила се звјерска тежња неовавилонског свијета, која је прашумском етиком, убијајући бомбама са безбједне висине, сијала невиђени терор и смрт над српском земљом, да би се могла обавити око часног православног Крста и протјерати посљедњу линију одбране  са распетог Косова. Након утријетог пута, великоинквизиторског антихришћанског свијета, палила је, рушила, клала и силовала шиптарска накот незаштићену српску земљу у бјесомучном задовољству. Са сатанском мржњом и адским страхом према свему крстоносном, није ни гробове српске на миру остављала, хотећи да истражи нашу небоносну задужбину, не презајући пред ничим људским и врлинским. Горела су села и градови, средњовјековне цркве и манастири, пред очима оног европејског (богоборног) свијета, који је издејствовао шиптарској банди такву подлу позицију са које ће моћи да злочинствује под њиховом заштитом и судјеловањем.  Никада нису престајале ујдурме и хајке на српско светилиште, на русофилски српски народ. Та незајажљива звијер ни данас не јењава да прождире и напада, нити помишља да се заустави, све док не види православну српску земљу свеколико превјерену, истражену и окупирану – у свом бивству окренуту од руске браће у Христу.

Косово је одсудни моменат нашег националног идентитета, наша одредница за Небеско или земаљско царство, одабир двију карактеристика – јудоносца или христоносца. Српски пут или антисрпска странпутица – крајња пресуда, сходно одабиру, и једној личности и једном народу. Оно је наш српски Јерусалим којег се нећемо одрећи ни по коју цијену, јер одричући се њега, негирамо оне постулате који су есенцијални темељи нашег народа који је на косовској (ЈЕВАНЂЕЉСКОЈ) мисли подигнут и одробљен. Пред овај посљедњи егзодус српског народа, гдје се сусрећемо са још једним покушајем његове сјече у коријену, задесио нас је и пожар у источнику наше духовности манастиру Хиландар. Да ли као опомена због свих српских издаја и превирања кроз двадесети вијек или предсказање тешких времена које ће задесити српски народ, Хиландар је као символ Отаџбине, био окружен ватреном стихијом ,,која је зинула да га прогута“. Двије године касније на разбојничком референдуму антицрногорски однарођени неолибералистички кружок је под диригенцијом западних сила, издејствовао лажну творевину монтенегро, посљедицу династијско-братоубилачких подјела, неокомунистичку творевину безумно мутираних лажи и издаја зарад личних интереса моралних хомункулуса.

Прогоњени и окупирани Србин данас има три своје одреднице, оне су ПРАВОСЛАВНО ВЈЕРУЈУ, СРПСКИ ЈЕЗИК И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ (који је изведница из светосавског завјета и одредница свих наших националних битисања у Христу или против Христа). Одступање од те три одреднице, које чине саму срж српског народа, јављају се посљедице у виду свих наших издаја и превирања идолатријских духова.

Пренебрегавањем ове три одреднице олако је оправдати било које лажно увјерење, јер оне су онај ,,угаони камен“ нашег етноса и етоса. Владајуће структуре у Црној Гори које су признале независност Косова и Метохије, и оне у Србији које су потписале у Бриселу споразум, су велеиздајничке хуље на највећим државним положајима, жигосане и небом и земљом у вјекове вјекова. Али развејеће их вријеме, и они и сви њихови бескрупулозни поданици ће ,,као прах нестати са лица земље“, убиравши плодове зла које су мученичкој Отаџбини нанијели. Све наведено је врло добро познато свима нама, али треба му стално вршити помен и не мирити се са њиме ни по коју цијену..  Истицањем Лазареве, као и клетве (српског Мојсија) Светог Петра Цетињског, нека заиста буду будућа плата, за све оне непокајане ниткове које су судјеловале у самоиздаји своје Вјере и Отачаства.

Дај нам Боже као и у молитви Светом Николају Жичком ,,да се ми Срби сложимо, обожимо и умножимо, и да србске мајке рађају и бројем и сојем Југовиће и Обилиће, синове и кћери вјерне Богу и роду…“. Онда ће Срби као и стари Израиљ ући у Обећану земљу и изаћи из нечистог Египта, а ,,проклете смокве“ неће дати никад рода до ли изрода.

 АМИН!

 

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.