Саша Кнежевић: Људи није фер, није човјек кер

Шта се види на лицу њиховом свједочи против њих, разглашују гријех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло (Ис. 3, 9)

Недавна трагедија у Врању коју су преносили медији, у којој је човјек заклао комшију, наводно јер му је отровао пса, изазвала је лавину морбидних коментара на друштвеним мрежама, које су ме лично запрепастили. Не улазећи у психолошку анализу самог злочина, већ користећи његов сиже, узимајући га као један стравичан примјер, на  којем је већина пројектовала своју изопачену етику, водећи се видљиво посрнулим, зооморфним обиљежјем, једне  пропале нације, заодјенуте у тобожњу љубав према животињама која крије бездану празнину и духовну пустош. Осврнућемо се на неке од коментара лоботомисане свијести и система вриједности нашег профаног плебса. Неки од тих коментара као реакције на овај злочин ћу и овдје копирати, наравно не наводећи имена дотичних јер су сувишна;

………………………

,,Kaze:“ Nije nikada ni mrava zgazio“! – a trovao je pse!!!
Kako to???!!! Ljudski zivot je vredniji,
ali ipak mnogo vise volim kerove i zivotinje nego „NEKE“ ljude!

………………………..

,,Verovatno je dobio sta je zasluzio….
I moju Lepu su otrovali, nisam nikada otkrio, ko je to uradio, inače se pocinilac nebi proveo dobro i danas osećam veliku bol i tugu… Voleo sam je i volim, kao svog najbližeg člana porodice. Trovaci, krvnici, shvatite da ćete platiti za svoja sramna nedela, nemate prava oduzimati živote, u protivnom vas čeka slična sudbina….

 ……………………………..
,,Не бих могла да кољем, али да убијем ватреним оружјем због овога да. Добро би било да они који злостављају и убијају животиње прочитају и текст, али и коментаре, можда се и тргну. Пошто животиње држава неће да заштити од убица, људи узимају ствар у своје руке.

 ………………………………..

,,Pricuvajte se kretenčine kad to budete Sledeci put odlučili da radite !!

 ……………………………….
,,Nece vise nicijeg otrovat

 …………………………………
,,Trovači i slični bolje i ne zaslužuju.

 …………………………………
,,Mislim da ovaj koljac zasluzuje orden ..Pogotovo ako je stvarno ubio trovaca psa …A da je taj trovac ostao ziv I dalje bi ubijao pse…Kako ne kapiras da se mnogi ljudi ponasaju kao sotone I da su takvi spremni na sve…Covek koji je u stanju da ubije nevino stvorenje po meni ne zasluzuje da zivi .. Ako je mogao da otruje psa onda je taj u stanju da ubije I coveka…Kada se zakon ne postuje I kada policija ne hapsi ubice zivotinja onda na zalost covek mora sam da uzme zakon u ruke i resava takve stvari…Ja mislim da je u Srbiji
potrebno da se formira policija za zivotinje ..Zato sto je to vise nego potrebno Srbiji gde je vise od 50 posto ljudi odlepilo?

 …………………………………..

,,stavite naslov „Uzas,otrovao komsiji psa!!!“ I to je i te kakav UZAS!!!

 …………………………………

,,Nece vise nikada nijednog otrovati , imam dva psa volim ih smatram clanovima porodice tako da ga ne krivim stoga je ubio mislim da bih isto uradila kad bih uhvatila da ih truje.

 …………………………………

,,Psi vrede vise od ljudi,covek ce te izdati cim okrenes ledja a pas ce ti ostati veran do groba…dobio je sto je zasluzio….

 …………………………………

,,Trovaci procitajte dobro ovaj tekst pa razmislite kada resite da trujete nevine pse

 ………………………………….

,,Slazem se. Za mene je pas clan porodice i jedini iskreni prijatelj koji te nikad ne laze. Zato ako ga je otrovao ko ga j…

 …………………………………

,,Sto vise upoznajem ljude sve vise volim zivotinje ,i nije mi zao tog necoveka …

 ……………………………

,,Verovatno je pas bio veci covek od komsije.

 ……………………………..

,,Monstrum! (Mislim na ovog trovača)

 ………………………………..

,,Zivot zivotinja nije nista manje vredan nego nas tako da ne osudjujem uopste

 ………………………………….

,,Trbao je pre da ga zakolje

 …………………………………

,,i treba

………………………………..

,,Postoje ljudi koji se vezu za zivotinju i pas postaje omiljen kao clan porodice.Bio sam lovac,i nisam isao sa drustvom u lov iz razloga sto ima budala koji ce pucati u psa i reci da je pogresio,ili ce pogresiti sto ja ne mogu biti siguran.ODMAH bih pucao u njega i zato sam u lov isao sam ili sa jednim drugarom koji je delio moj stav.Neznam kako bi neko reagovao ako mu neko slucajno ili namerno puca u clana porodice.Ja se u tom momentu nebih mogao kontrolisati.Kod nas se cesto desava da covek izgubi glavu zato sto to nije shvatio.

 …………………………………..

,,I ja bi ga ubio da otrovo mog psa. Bez milosti.

 

……………………………………………………………………………………….

…И тако у мору оваких коментара, видљиво је да су већина ових људи изгубили човјечност једне хришћанске традиције, и зашли у хаос крајње декадентних остатака једне хришћанске цивилизације од које су отпали, са истим симптомима пропасти и многих прије њих. (Једно од чудних обиљежја снаге хришћанства је то што, од његове појаве, ниједан паганин у нашој цивилизацији није био у стању да буде истински човјечан.Г. К. Честертон)

Ове незнавене руље одрасле у посткомунистичкој девијантности, уобличене по мјерилима западних колонизатора, морају из своје помрачене свијести рефлектовати крајњу античовјечност, која свој перфидни псеудо-алтруизам најбоље обзнањује када су у питању овакве теме. Тај антихришћански хуманизам, полако губи тло под ногама, човјек заиста постаје једна безлична стихија и горопадна маса, која асимилује личност,  губећи ону честицу божанског у себи, без које човјек постаје гори од најкрволочније звјери (ово чојка ниже скота ставља, ум га опет бесмртнима равни…“ –  Његош)

Да ли је могуће да је светосавски народ постао толико разбожен и огрезао у лудило изрежираног снобизма, да је по свему судећи изгубио сваки компас људскости. Видимо како је посрнула српска нација, зашла у сљепило западноевроспког нихилизма, губећи из вида перспективу човјека као икону иконе Божије, у коју се братски огледа, као у подобије божанког Лика, оне његошевске и протосрпске ,,искре бесмртне бачене у смртну прашину“. Знао је некада, сасвим природно, као настављач православне традиције,  предратни српски ратар, нутрити  свијет око себе и са том најљудскијом спознајом обухватати све твари  видљиве и невидљиве, чији је он привилеговани учесник. Међутим,  “подједначени грађанин свијета и свјетски егзалтирани градови, у својој неуобличеној маси робова материје и чулности, полако одају своје посљедње трзаје распаднутих лешева сопственог самоуништења. (Ниједна цивилизација у прошлости,  није убијена споља, а да није прво саму себе убила.) Кроз ове коментаре пуне мржње и крајње дегенерисаности, ми увиђамо на шта се полако своди човјек, како иста ова насамарена руља, говори туђим ријечима и туђом културом, у против самом себи, изједначавајући се добровољно са пасмином. Традиционална структура је скоро ишчезла, само се још одржава у појединцима, видимо како млади људи све настраније “брину о животињама“, хвалећи се њиховим педигреом, које знају наизуст, али зато не знају набрајати сопствене претке, ни пар кољена уназад. Човјек се добровољно самоунижава, за посљедицу и нужно самоунижавајући и другог човјека  човјек у части будући, не разумједе, изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан – псалмопојац Давид),  правећи  тако самог себе једно безумно ругло пред свом творевином која трпи његов пад, па и бесловесна животиња коју са истим изопачује и хибридира. (Видимо како све чешће људи отварају уносне бизнисе под маркетиншком паролом “права животиња“; бутике, фризерске салоне, приватне клинике за своје припитомљене љубимце, обраћају се животињама као словесним личностима, пројектујући своје комплексе, трауме и слабости на плећима једне бесловесне животиње, која у богомданом инстинкту своје природе деградира због таквих људских дегенерисаности, све више је и присутна крајња тачка поживотињења човјека западне цивилизације, а то је све присутнија содомија која већ сада у неким земљама “цивилизоване Европе“ је благо прећуткивана). Свој утамничени егоцентризам који жели све да присвоји и свиме фанатично да овлада, своју сатанаску гордост, профани и чулни човјек данашњице, у финишу обездуховљеног прогреса (краја), пројављује на животиње, јер њих најбоље може да контролише и посједује, у свом богоборном бунту и отуђењу. Иза све те лажне и острашћене љубави према животињи, крије се  непојмљива мржња према човјеку и на крају према самим руинама сопствене човјечности.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2 коментара


  1. Mislim da ljudi koji muče i ubijaju životinje predstavljaju još veću pretnju za ljude i što se mnogo puta dokazalo u praksi. Ne odobravam osvetu ali potpuno razumem shvatanje da su čovekolike zveri mnogo gore i opasnije po ljudski rod i mnogo gore i manje vredne od samih životinja. Ne možete očekivati samilost sredine prema čovekolikim zverima dokle god ne postoje zakoni koji podjednako štite i životinje od zločina čovekolikih zveri. Niko nema pravo da prašta u tuđe ime a zločin protiv bezuslovne ljubavi je zločin protiv Boga.

     
    Одговори

    1. Зар заиста треба разговарати о томе је ли злочин заклати човека због пса?

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.