Горан Бујић: ПРАВДА ЗА ДЕЦУ

Скуп под слоганом „Правда за децу“ одржао се у уторак 20.03.2018 године испред Министарства рада и социјалне политике, Немањина 22-24 у Београду у 11,59 часова.
Група родитеља, баке, деке, окупила се у уторак 20.03.2018.године испред Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања протестујући због дискриминаторског односа центара за социјални рад када су  у питању лични односи деце са  очевима са после прекида брачних и ванбрачних веза.Тражили су сусрет са министром Зораном Ђорђевићем и предали му списак захтева. Између осталог, траже да се укине полна дискриминација центара у поступцима давања стручног мишљења судовима приликом поверавања детета, забрану отуђивања деце од родитеља са којима живе, суспендовање свих радника социјалне заштите које плаћају стране компаније у поступцима међународног усвојења.
Желели смо овим протестом да информишемо јавност о проблематици очева у ситуацијама развода брака, а и после тога. О јасној дискриминацији на основу пола, коју спроводе центри за социјални рад и судови у Србији. Дајући стручна мишљења судовима, центри за социјални рад у  99  % случајева опредељују мајке као самосталне вршиоце родитељског права. Уставом Републике Србије и Породичним законом родитељи су равноправни у вршењу родитељског права. Да нам пракса није таква јасно показује податак    о броју донетих пресуда о вршењу родитељског права у корист једног или другог родитеља.
Сматрамо да ту не постоји равноправност и да је државни систем потпуно наклоњен мајкама, односно, женама. После развода, веома често,  мајке, злоупотребљавајући децу и поверено им родитељско право, онемогућавају одржавање личних односа деце и родитеља са којим деца не живе. На тај начин очеви губе могућност да буду родитељи.
„Државне институције су врло ревносне у наплати одређене алиментације, одређене у свим тим судским поступцима развода бракова.Тако долазимо у још једну апсурдну ситуацију, да мајке које годинама не извршавају судске одлуке у погледу одржавања личних односа деце и њихових очева, бивају заштићене од кривичне одговорности , иако то представља кривично дело које се гони по службеној дужности. Истовремено, државни органи ће, врло брзо, спровести кривични поступак против очева, уколико, рецимо, неколико месеци не уплате новчани износ алиментације.Јасна дискриминација на основу пола и у погледу кривичне одговорности и односу Државе према томе. Морамо да напоменемо да Држава иде у погрешном правцу када је у питању решавање проблема наплате алиментације која је одређена деци. Уместо разни, погрешних, актуелних „решења“ које нуде, углавном радикално феминистичке организације – статистички подаци указују на право решење. Наиме, око 85 % очева који редовно одржавају личне односе са децом, уредно и плаћају алиментацију. Тек негде око 35 % очева то чини који немају личне односе са својом децом. Дакле, решење нам је свима ту, пред носом. Боља наплата алиментације се остварује уз редовне личне односе деце и очева. Кажемо, очева, који су постали синоним за родитеље који не врше родитељско право, као претежне обвезнике алиментације“ – рекао је Дејан Костић.
 Родитељи имају своја права, али и обавезе. Обавеза родитеља је да издржа дете, али и да омогући детету личне односе са другим родитељем. Јасна дискриминација на основу пола и у погледу кривичне одговорности и односу Државе према томе.
 

Чланом 65. Устава Републике Србије прописано је да родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и бразују своју децу, и у томе су равноправни. Сва или појединачна права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлукама суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом. С тим у вези указујем да равноправност родитеља постоји и у ситуацијама када родитељи детета не живе заједно, и када је одлуком суда дете поверено једном родитељу на самистално вршење родитељског права. Ово право је гарантовано Уставом СР Србије, Породичним законом, Конвенцијом о правима детета, Конвенцијом о људским правима.

Иако родитељско право подједнако припада и оцу и мајци, радикално феминистичко друштво попут нашег, које је и засновано на фаворизовању жена онемогућава родитељима да то право једнако остварују.

Према очевима, као припадницима мушког пола деценијама се врши вишеструка, поновљена и продужена дискриминација, која је дефинисана Законом о равноправности полова, тј. неједнако поступање, давање првенства мајкама које има за последицу да очевима отежа, угрози, или онемогући уживање или остваривање људских права и слобода. Над очевима се спроводи и посредна дискриминација, што је свако неоправдано разликовање, искључивање или ограничавање којима се у истој или сличној ситуацији очеви, на основу пола као личног својства, стављају у неповољнији положај, вршењем радње која је привидно заснована на начелу једнакости и недискриминације. Ограничавање личних односа детету са оцем је најбруталнији облик насиља према детету и оцу са трајним психолошким и социјалним последицама, које је у супротности са правима детета на оба родитеља загарантовано Конвенцијом о правима детета, Конвенцојом о људски правима, Уставом Републике Србије. Тај облик насиља несметано се спроводи од стране појединаца запослених у Органима старатељства, судовима, тужилаштву и полицији.

 
Деца се узимају из биолошких породица и дају на усвајање, и неко на томе дебело зарађује – оптужио је Душан Трифуновић, председник организације „Мушка сигурност – сигурност за све“.
 
Жељко Грујичић из Сурчина видео је последњи пут своју децу 2011. Жена му, како је рекао, не дозвољава личне односе са децом упркос судској пресуди, али зато је у обавези да плаћа алиментацију.
 
Ја сам један од 100.000 очева у Србији који немају личне односе са сопственом децом. Већ девет година чекам да се испуни судска одлука – рекао је Дејан Костић из Велике Плане.
 

Циљ овог протеста је да јавности укажемо на проблеме деце и очева. И у остваривању тог циља смо успели. Локални медији су пратили овај скуп и информисали јавност о проблему очева.

 

У Сбији постоји више стотина организација које се баве заштитом права жена. Значајно мањи број организација се бави заштитом права деце. Удружења или организација које се баве заштитом мушкараца и очева готово да не постоје. Овај протест подржан је од стране неколико организација које се баве заштитом жена и деце.

 

Група грађана „Правда за тате“ подржала је овај скуп и жели да проблеме деце, родитеља и мушкараца покрене са мртве тачке. Протекли мирни протесни скуп био је само почетак суочавања друштва са проблемима деце, мушкараца и очева. И, првим, почетним резултатима смо задовољни.

 

Планови су нам да сличне протесне скупове подржимо и учествујемо у организацији и у другим градовима Србије, да на те теме организујемо трибине, али и да агресивније путем медија, предочимо јавности тежину проблематике очева. Још значајније је што су основне жртве ускраћивања права – деца. Њима смо потпуно посвећени и у жижу нашег деловања стављамо управо њих. Не желимо да делујемо као сличне „женске“ организације и да будемо искључиви и нетолерантни према супротном полу. У први план желимо да ставимо права наше деце, њихову добробит, а на другом месту желимо да помогнемо родитељима оба пола, ничим не фаворизујући само очеве.

 

4 коментара


  1. Ma šta vredi protestovati,pa vidite da se u jednom Beogradu,nije skupilo 30 ljudi.Obicno se to zavrsi pojeo vuk magarca.

     
    Одговори

    1. Sladjane, ako je za utehu, ni feministički skupovi, čak i za 8. mart, nisu mnogo više posećeni, iako su njihove aktiviskinje plaćene za razliku od nas koji se borimo za prava porodice i očeva bez nadoknade i finansiranja.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.