Image Info

3 коментара


  1. Свако удружење је приватна организација а приватне организације уређују своје односе међу које спада и јавна комуникација сходно својим ставовима и потребама те не видим ништа чудно да ограниче коментаре или да ураде било шта што закони дозвољавају.
    Уколико има неслагања у овом удружењу они према статуту имају механизме разрешавања истих.
    Оно што је најважније је да је то њихова интерна ствар.
    Код приватних организација важи правило да ако ти се нешто не свиђа имаш могућност да то промениш у складу са оснивачким актом а а ко не скупиш довољну подршку напусти исту и оснуј своју па ради како мислиш да треба.
    Незадовољни који не виде себе у оваквом удружењу нека оснују своје.
    Проблем код позиционираних удружења је у томе што би неки да преузму контролу над истим и да наметну своје ставове. А то често није могуће. Трошкови оснивања новог удружења и његовог позиционирања нису занемарљиви а потребно је поприлично времена.
    Уколико удружења не користе јавна средства њихова унутрашња организација је за све ван такве организације небитна.
    За грађане изван организације битне су једино иницијативе које се дотичу њихових интереса (није пристојно гвирити у тањир другога).
    Иначе нисам војни (а ни цивилни) пензионер и прилично сам незаинтересован за рад пензионерских удружења.
    Много буке ни око чега.
    Па и то војнопензионерска популација није потпуно погрешан термин јер су то војни пензионери који имају неке специфичне захтеве и потребе од других пензионера. То је њихов приватан став.
    Док год на завлаче руку у мој џеп не интересују ме исти.
    А поменути господин из овог удружења представља ставове чланова удружења који су му указали поверење. То су приватни ставови због чињенице да су удружења приватне организације (неки воле да кажу невладине).

     
    Одговори

  2. Najvećim se delom, g. Stankoviću, slažem sa Važim kritičkim osvrtom na rad Glavnog odbora UVPS, ali nikako sa Vašom kanstatacijom da je „jedino smislena i racionalna odredba o načinu finansiranja i trošenja budžetskih para udruženja“. Jer, mada ne znam šta je na Glavnom odboru rečeno u vezi sa trošenjem „budžetskih para udruženja“, vrlo dobro znam da rukovodstvo UVPS više od godinu dana odbija da mi, kao stalnom saradniku „Vojnog veterana“, dostavi podatke o načinu utroška finansijskih sredstva koja se ubiraju od članarine više desetina hiljada stalnih članova udruženja. Pominjete „trošenje budžetskih para udruženja“. Koliko mi je poznato UVPS ne dobija nijedan jedini dinar iz budžeta. Izvori prihoda su najvećim delom od mesečne članarine članstva, prihoda od Poštanske štedionice, Dunav osiguranja, preduzeća „Krin“ iz Beograda i pretplate na „Vojni veteran“ koja ni blizu ne pokriva troškove štampanja tog glasila. O svemu ću, kada se upoznam sa podacima prezentiranim na Glavnom odboru, proslediti prilog sajtovima Srpskog kulturnog klub i Vidovdana.

     
    Одговори

  3. Sajt Udruženja vojnih penzionera Srbije finansira se iz imovine Udruženja, čiju najveću stavku predstavlja članarina koja se naplaćuje od njegovih članova.
    Analogijom,isti treba i mora da služi prvenstveno njima. Međutim, u praksi to nije baš tako. Sajt je pretvoren u privatno vlasništvo rukovodstva Udruženja koje potpuno nezavisno odlučuje o njegovom radu, te je upravo zahvaljujući tome i mogla nastati ova nakaradna i diskriminatorska odluka Glavnog odbora.
    Ta odluka nije ništa drugo nego podignuti prst pretnje uperen prema neistomišljenicima i nagoveštaj da će i ubuduće, prođu imati samo komentari tipa:“Bravo predsedniče“, „Sve čestitke rukovodstvu u borbi za naša prava…“ i tome slično.
    Cenzura , filtriranje komentara i jednostavno neobjavljivanje onih koji im ne idu u prilog odavno su postali ustaljena praksa rukovodstva Udruženja vojnih penzionera Srbije. Na korektno postavljena (ali „škakljiva“) pitanja, odgovor se ne može dobiti jer rukovodstvo Udruženja prihvata samo ono što služi njihovoj promociji i veličanju nekakvih imaginarnih uspeha.
    Njima je najvažnije da obaveste korisnike sajta kome je, kada i šta pisao gospodin Draganjac.
    Da li je to svrha postojanja sajta?
    Čitajući komentare koji se objavljuju na sajtu prisutna je poražavajuća činjenica koliko su vojni penzioneri slabo informisani i neupućeni u mnoge goruće probleme njihove egzistencije, koliko i kakvih pitanja postavljaju svom Udruženju, ali pravog odgovora nema.
    Kome je neinformisanost i neobaveštenost vojnih penzionera u interesu?
    I reče Glavni odbor kako „se neće objavljivati komentari duži od dvadeset redova“.
    Reče i poreče, jer već sutradan 29. maja, u sklopu „odobrenih“ komentara na tu istu svoju odluku, objavi pod rednim brojem 13 komentar pod pseudonimom „aca“ dužine od 28 redova, koji čak nije imao nikakve veze sa temom već se odnosio na problem usklađivanja vojnih penzija za 11,06 odsto.
    Ali „aca“ je „aca“, i to isti onaj „aca“ koji vojnim penzionerima već duži vremenski period uporno servira priču o vrednosti boda od 9,02 dinara.
    Čiji li je „aca“ i čija je to u stvari priča?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!