Владислав Ђорђевић: „КАКО СЕ РАВНОПРАВНОСТ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПИШЕ НА СРПСКОМ”

Емисија „Како се равноправност жена и мушкараца пише на српском?” – недавно емитована на ТВ Прва – само је једна у дугом низу радикалнофеминистичких пропагандних оруђа. Учешће Михаила Алића је драгоцено, али је суштински само маска којим се прикрива пропагирање милитантног феминизма.

Водитељица Сузана Трнинић одмах на почетку емисије прича мелодрамску феминистичку жалопојку о тешком положају жена 50-их година XX века. Али жене су и тада биле правно равноправне са мушкарцима, а фактички су уживале бројне предности. Сада то још више.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић штити „равноправност” залажући се само за још веће привилегије жена. Јелена Вишњић је још екстремнија феминисткиња. Шири феминистичке флоскуле. Она тврди да „права жена регресирају”? Како да не! Заправо, свуда женске привилегије расту! На једну Михаилову примедбу, она је додала да емисија не треба да се бави „позицијом мушкараца, него положајем жена”. Дабоме. О позицији мушкараца не треба да разговарамо, него само о положају жена. У праву је, јер циљ емисије и није заштита равноправности полова, него оправдавање још већих повластица жена.

Сузана износи бисер:Постоје истраживања која јасно доказују да долази до маргинализације жена у друштву.У праву је. Жене су маргинализоване у: рудницима, шахтовима, шталама, отпадима, фарбарама, грађарама, дрварама и осталимпривилегованимместима.

Бранкица се жали на постојање „родних стереотипа и предрасуда”. А када један младић из публике пита Михаила да ли би својој ћерци дозволио да ради на грађевини и добије позитиван одговор, онда у публици настаје тајац. Сви одједном стају на страну „родних стереотипа и предрасуда” и сви одједном схватају колико су оне заправо природне и логичне, и колико су оне за жене заправо повољне и спасоносне. Разговор са феминисткињама се увек заврши исто: показвањем њихове невероватне лицемерности.

Јелена плете филипике против „патријархалног дискурса”. А кад Михаило показује једним једноставним примером – случајем спасавања жена са брода Титаник – да је патријархат заправо повољан за жене, јер их је штитио и спасавао од погибељи, тада Јелена то игнорише и брзо додаје: „Хајде да не причамо о томе, него да идемо даље”. Увек је тако с тим пакосним и злобним сојем жена. Кад год се нешто не уклапа у њихов „дискурс” оне то флагрантно игноришу.

Када Михаило дискретно сугерише да треба увести „квоте” за родитељско старање, Бранкица одбацује такву идеју као бесмислену. А није јој бесмислена идеја да постоје „квоте” за довођење жена на руководеће позиције. По њој, то су одлични „механизми” заштите жена од дискринимације! Да! Да! Све што је у корист жена је паметно и добро, а све што је у корист мушкараца је бесмислено и лоше! То је заправо основни принцип политике „родне равноправности”.

И док Михаило говори о мушким проблемима, иду снимци мушкарца који туче жену, чиме се анулирају његове жалбе на неједнак положај мушкараца приликом доделе деце. А публика пробрано феминистичка: све студенти са Факултета политичких наука и новинарства, којима су феминисткиње већ испрале мозак.

Све у свему, емисија „Како се равноправност жена и мушкараца пише на српском?” – као и свака друга на главнотоковским медијима – имала је за циљ пропагирање радикалног феминизма. У томе је и усела. Гостовање Михаила Алића је драгоцено, али оно је у основи само маска за давање привида демократичности. Емисија је драгоцено сведочанство шта је феминизам данас: грандиозна злурадост, лицемерност, глупост и будалаштина!

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.