Остоја Симетић: Наши лидери, наша разочарења

Једног другог деветог марта, с једног београдског балкона узвикивао је „Сви, сви, сви“ бивши комуниста, па онда четник и монархиста, а сада већ НАТО мондијалиста. Велики број Срба је у говоранцијама овог писца видео артикулацију националне свести. Толико је био убедљив, да је на балкону с њим стајао, чак и говорио, чувени Михиз.

Но, то су били почеци обнове вишестраначја у нас  били смо, као народ, пуни елана и поверења. Још нисмо схватали да лидере углавном праве службе, а да им је примарни циљ лично богаћење и воља за моћ. Зато смо тешко подносили кад нас изневере, а сувише смо нада полагали у харизматичне вође. Још један такав се појавио врло брзо. Земљак и кум разбарушеног гатачког псевдочетнка, партизанског сина.

Четнички војвода секулариста и антимонархиста, који се истакао скандалозним игроказима у скупштини зачињеним чупањем микрофона, поливањем водом колега и принуднм изношењем из сале, као и махањем револвером испред највишег нашег законодавног дома у стилу Дивљег Била Хикока. И за њим је кретала маса, веровала му, јер је био оштар на језику и штедар у обећањима. Драгу Машин краја двадесетог века је називао црвеном вештицом, а недуго потом патриотом. Добро, у међувређену је неколико државних, и то луксузних, станова прешло у руке његових првих сарадника. О њима нешто касније.

Након агресије, Срби су се уплашили па су изабрали једног прагматичног типа и једног тихог, одмерено националног. Та двојица вероваше да је наш проблем са Западом демократске природе, те да ће баш они успети да се са Империјом џентлменски договоре да престане с уништавањем Србије. Вероватно им је нешто и обећано. Слично као и Индијанцима век и по раније. Да Запад договоре са својим жртвама не признаје, касно схватише и један и други. Почели су да јасно негодују због тога, још увек верујући да се тај однос да променити. Брзи је ту наивност, нажалост, платио главом, а мирни – каријером и сломом сопствене странке.

Онда је дошао лепи и регионално помиритељски. Тај је мислио да је у Холивуду. Ишао је на утакмице, извињавао се нашим противницима, саосећао са промрзлим кокошкама, а ми смо живели све горе.

Уз лидере, увек је ишла и хорда башибозука, која је харала јавним сектором и бахатила се наочиглед оскудевајућег народа. Тако је народ почео да презире странке и политику.

Онда, разочарани јадним стандардом својих живота и бескруполозношћу партијаша од меснозаједничког до централног нивоа власти, људи су, током и сопственог моралног пада, поверовали двојици конвертита да ће им евроунијатским парама напунити џепове.

Раније помињани станопримци су, после успешне стиропор револуције, зајахали народ, начупали се па међусобно закрвили, а ми смо, сопственом глупошћу, допали канџи озбиљног психопате који, сем прилике за богаћење, у владању види шансу да се свети и иживљава над свима због којих је годинама патио, ждрао се изнутра, који су га побеђивали, понижавали, којима је завидео и коначно их садистички, болесно замрзео.


Њему пишу песме, лик му тетовирају на мишицама, слике му каче о зидове, а он кваса, веруући да је нови Тито. Обећао је нешто наше, да би му туђини допустили да нешто друго наше, заједничко, постане само његово. На његовом двору за отпатке се туку многи. Нарочито бедно и срамотно то чини онај бучни с почетка чланка, његов негдашњи газда. Тип о коме говоримо је померио све границе неукуса и лудила у овој земљи. Осим што за камере ТВ Дневника спасава завејане, присиљава чанколисце да кисну на војној паради иако је расклопиви кишобран измишљен 1850, у плитким ципелама гази набујалу матицу, арлауче на министре и генерале у живом телевизијском преносу, ради 28 часова дневно па прима инфузије и колабира, спава час у касарни, час на поду у Брислу, галами на Змију па му предаје јавни и безбедоносни сектор, судство, катастарске књиге, међународни позвни број итд. О његовом разводу и женидби не сме да се говори и пише, излази на ТВ дуеле својој мами и слојевитој хитнопомоћашици, присиљава лакеје да стружу лед и чисте снег заоденути у билборде његове хајдучке дружине, стално реконструише, води кампање, прети, кука, плаче, уздише, стење… из дана у дан висе му над главом државни удари и атентати. Терористи у аутомобилима крцатим оружјем, уредно остављају своје личне карте, а ту врсту докумената губе и други, њему блиски људи.

Нас овдашње грди што нисмо довољно протестантски вредни, а тамо напољу пушта да га, као псето тапше по врату јунак књиге његовог екс шефа сада потрчка, занимљивог наслова, како оно беше… „Вашингтонски сексуални манијак…“. Наш каудиљо сарађује блиско и са другим западњацима опеваним у књигама истог аутора, овога пута и сам будући њихов рецензент, на пример „Енглески педерски испрдак…“

Њега би да замене један згрчени што слави рођендан сопственом керу у друштву својих твитерских следбеника, онда министар оног лепог над кокошкама бдијућег, затим бивши психов министар што би клањао у Сребреници и давао децу педерима на усвајање, па његов коалициони партнер, покретач породичних шетњи, критичар „Глобалног заГЕЈавања“… онда некада цењени кафански избацивач, медијски магнат и други што их једва чекамо да нас зајашу и исцеде.

Шта може народ да закључи из свега реченог? Да су нам лидери комбинација лопова, хохштаплера, лудака, криминалаца, психопата, наиваца, дивљака, лажова, битанги… Тако се развија свест о немогућности долажења до здравих друштвених промена кроз изборно партијски систем, па људи остају код својих кућа и не гласају. Половина Срба не користи своје активно бирачко право. Смењују се на власти све гори, све грамзивији и све луђи, а народ је све јаднији и сиромашнији. Властима то савршено одговара, јер могу да лагано држе народ у шаху комбинацијом претњи и обећања. Ја смањујем пензије, али други би их укинули. Ја попуштам странцима и Шипцима, али тако вас браним од рата. Или носите пелене на фабричкој траци или цркните од глади, јер сте ленчуге…

Остоја Симетић

Неки беже у иностранство, други трпе и страхују и за оно мало што имају, трећи се ритају да они заседну горе, свако се сналази како уме и зна. Но, ништа од тога није лек за нашу земљу. Пошто се и псевдоелита продаје, и то јефтиније него некада кафанске певаљке, остали смо само сами себи. Покушајмо да пођемо путем интелектуалне, културне и најважније духовне врлинске самообнове. Узора има доста, од грчке демократије до римске републике, али најблиставије сја вечна луча Христова и њоме ваља осветљавати пут кроз тмину данашњице. Свако од себе нека пође, па ће нам Он дати махове.

 

10 коментара


  1. Кирило и Методије,иначе Грци,научили Србе ћирилицом,савршеним писмом,а нису то писмо применили у својој домовини!? Ако ћирилица нема везе са Винчанским писмом тј Србицом значи да су Кирило и брат му Методије измислили комплетну српску ћирилицу!?Владиславе Ђорђевићу,овим текстом само обмањујете и још више збуњујете Србе и придружујете се званичној,западњачкој верзији историје да смо као народ дошли од Карпата у 7-ом веку!Одвојили се Срби од словенске браће,дошли у Србију али успут заборавили своје писмо па позвали браћу Грке да их описмене?Да ли је нормално да овако савршено писмо користимо само ми од свих словенских народа?А што се Вука Караџића тиче,он је реформом СРБСКОГ језика направио српСки и од тада нам треба преводилац када причамо са Русима….Хрвати и „Бошњаци“ су у време Вука живели у Аустро-Угарској монархији и требало би да данас,када су самосталне државе,причају или немачки или мађарски а не србски,пардон,српски!!!Језик је обележје једног народа а овде имамо један језик и три народа!!?? Да није било Вука Хрвати,тј покатоличени Срби,би и даље писали и читали ћирилицу! Кажете да се латиница у хх веку проширила на Србе православце???Па шта је онда Вук радио уопште и за шта је добио захвалницу у Загребу ако не за латиницу коју је подарио Србима католицима!? НЕМОЈТЕ ВИШЕ ДА БРАНИТЕ ЋИРИЛИЦУ,МОЛИМ ВАС!ОДБРАНИЋЕТЕ ЈЕ А УБИЋЕТЕ СРБСТВО ВАШИМ СТАВОВИМА!

     
    Одговори

  2. Душане, било би најбоље да се не јављаш. Браћа Ћирило и Методије нису ни стварали нити нам дали ћирилицу! Нису вам познате оснвоне чињенице. Ћирилицу су први увели Бугари, а те ваше приче Јозефа Шафарика су најобичније бајке превазиђене квази науке XIX века. Кажете треба нам преводилац кад причамо са Русима и то од Вука Караџића. Народ Русе није ништа боље разумео него данас. А ви очигледно нисте отворили ни једну књигу на славеносрпском, јер да јесте (и да сте умели да је прочитате) одмах би знали да ни они који су пислаи славеноспрским нису разумели Русе!
    И на концу, кад је Вук, од кога у вези и са чим добио захвалницу у Загребу? Молим документ, датум и аутор теинформације. И ако је он по том вашем Милосављевићевом квазинаузчном тумачењу наводно добио, што онда Вук у соптвеном Рјечнику (1852) то ту иосту латиницу назива Сroat? Другим речима, Вук никада хрватску (Гајеву) латиницу не назива својом. Милосављевић је насео као прави партизански научник на обични фалсификат и повео све вас неупознате са собом да се јавно брукате. Као што рекох, најбоље би било да се не јављате ако вам је образ драг.

     
    Одговори

    1. Г-дине Катана, сложио бих се са Вама у томе да Света браћа нису ”ни стварали нити нам дали ћирилицу”, а за све остало што сте овако смело изјавили само указује на Вашу пристрасност и на крајње не научни приступ језикословљу. Све Ваше ”нордијске флоскуле” се заснивају, НЕ на изворним, већ фалсификованим или пак псевдо документима, писаним по принципу ”рекла-казала”. Исти касније бивају представљају као емпиријски докази у служби Ватиканских Мостоградитеља и њиховим нечасним намерама према широкогрудим, али авај, ва вјек наивним Србљима…

       
      Одговори

      1. Господине Збиљићу, изгледа да је понављање излизане мантре да све што није по укусу масе одмах заслужује етикету „пристрасности“, „ненаучног“, „нордијског“, ватиканског, атлантистичког, итд. Волео бих да сте бар навели бар један пирмер којим би оправдали такве квалификације. Шта је конкретно пристрасно, шта ватиканско, или нордијско у мом „језикословљу“? Да су Бугари били ти који су први увели ћирилицу? Или ћете да тврдите да је „наука“ Јозефа Шафарика прихваћена на било којој катедри у свету? Или ћете можда тврдити да је народ пре Вука разумео Русе? Или да било где Вук хрватску латиницу зове сршском? Или да Петар Милосављевић није насео на фалсификат? Можете ли одоговорити такође на моје питање шта је, од кога, зашто и када Вук у Загребу примио као захвалницу? Тражио сам документ или бар рефренцу на документ који би то потрвдио. И шта сам добио? Безвезне квалификације о мојој „пристрасности“ и ненаучном приступу!? Ево, дајем вам прилику да се докажете као зналац и научник, пошто сте се истрчали са паролама, али нажалост ни са једном чињеницом. .

         
        Одговори

        1. Г’дине ”Катана” опростите ми, нисам имао намеру да икога вређам својим коментаром, али чињеница је да сте Душана пробали да дисквалификујете речима ”а те ваше приче Јозефа Шафарика су најобичније бајке превазиђене квази науке XIX века.” Молим Вас, где су Вама докази за овакав ”научни” факат? Да ли је то због тога да велики Шафарик Вама није по укусу, или сте га ипак добро простудирали читајући његове научне радове? Шта сте хтели да кажете са следећом реченицом упућеној мојој маленкости? цитирам: ”Или ћете да тврдите да је „наука“ Јозефа Шафарика прихваћена на било којој катедри у свету?” Да ли је по Вама ”прихваћеност” или пак ”неприхваћеност” на ”катедрама у свету” емпирички доказ ”бајки” Јосефа Шафарика? По којим то катедрама сте се ”шетали” да би сте могли такав закључак донети? Лично нисам пробао да докажем ишта, међутим, доказе нисам видео ИГДЕ да Србљи примају писменост крајем првог миленијума…сви цитати и фусноте су из секундарних извора насталих после 16.-17. века, те сва та ”научна” потврђивања су САМО тезе, али тезе које су базиране на лажима и због тога су веома сирове и провидне, а које се дају лако побити чиљеницама – а зашто је то тако? Личног сам мишљења да због завршнице ”игре” која је стремила и стреми истребљењу Србаља, то није тешко закључити.

          Све најбоље,
          Никола З.

           
          Одговори

          1. Драги господине Збиљићу, пишете „те сва та ”научна” потврђивања су САМО тезе, али тезе које су базиране на лажима и због тога су веома сирове и провидне, а које се дају лако побити чиљеницама“. Молим, слободно их лако побите чињеницама! Оно што ми упада у очи је ваша квалификација супротних ставова као „лажних теза“ а ваших као лако доказива иситна! Да је то тако, онда би све катедре на свету прихватиле ту вашу (или Шафарикову) „истину“ као што прихватају гравитацију као факат! Сигуран сам да признајете могућност да има катедри које су привржене српском народу, па ако можете наведите једну такву која дан данас предаје Шафарикову „науку“ (по коме су сви Словени Срби!) као озбиљан и чињенично доказиви предмет. Питате ме да ли сам прочитао његове радове. А ја се питам да ли сте их ви прочитали!

            С поштовањем,

             

  3. Racunarski?hahahha
    Cik da te vidim kako kodiras na cirilici hahaha

     
    Одговори

  4. Naučni skup Hrvatska ćirilična baština
    u Hrvatskoj akademiji znanosti i umetnosti /HAZU/

    Na međunarodnom naučnom skupu „Hrvatska ćirilična baština“ povodom 500 godina od štampanja knjige „Dubrovački ćirilski molitvenik“ u Hrvatskoj akademiji znanosti i umetnosti učestvuje 25 stručnjaka iz Hrvatske i BiH.

    Predsednik HAZU Zvonko Kusić naveo je da je hrvatska ćirilična baština
    „svesno ili podsvesno bila potiskivana“
    dok je akademik Stjepan Damjanović
    ukazao da je od 11. do 18. veka na velikim delovima hrvatske teritorije stanovništvo svoje kulturne potrebe izražavalo i ćirilicom.

    PS
    Zna akademik Stjepan Damjanović da je logično da se na srpskim teritorijama
    od 11. do 18. veka pisalo ĆIRILICOM

     
    Одговори

    1. „Zna akademik Stjepan Damjanović da je logično da se na srpskim teritorijama od 11. do 18. veka pisalo ĆIRILICOM“ — Perun

      Дубрвник је „дубровачки“ језик записивао ЛАТИНИЦОМ, а католички фратри су у Босни писали босанчицом (поједностављеном ћирилициом“ чија су слова називали „српским“ (као што се римска слова називају „латинским“). То не занчи да су били Срби, да су пислаи „спрским“ језиком или да је писмо било српско. Напротив, пробајте да прочитате Satyr iliti Divyi Csovik u vershe Slаvoncem (непотписани текст,1762, наводно оригинални аутор је био М. А. Релковић), којега су неки каснији српски „научници“ зграбили и од њега створили комедију. Ти ткз. Релоковићеви „Срби“, као и Дувровчани, су свој језик звали словениским, а не српским. Удео ћириличке баштине у хрватској кулутири је отприлике исто толики колики је удео латиничке у српској — ништаван, бар до до Вука (када је целокупно спрско језикословеље подвргнуто латиничењу и католичењу, а ви сте међу небројенима који то настављају). Разлика је да су Хрвати, нормално, одбацили своју минорну ћириличку улогу, а Срби, патолошки — као и обично, су одбацили своју мајорну ћириличку и праволасвну баштину у корист туђе.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!