Дејан Перишић: КРАЈ ВИШЕПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА

Београдски избори су показали да вишепартијски систем више не постоји у Србији. И није нека штета. Вишепартијски систем који се изједначава са демократијом се за ових непуних 28. година постојања показао катастрофалним. Додуше, ни једнопартијски систем није нешто што би требало да нас радује, а није ни одржив на дуже време. Нама је потребан интегрални систем без иједне партије ако хоћемо да „политику вратимо кући“, то јест из виртуалне сфере медијске пропаганде у реалан живот. Тај повратак реалности је и једина нада да се млади, који више немају дилему остати или отићи, заинтересују за сопствену отаџбину и живот у њој. Али, то је тема за себе која захтева много промишљања и још више труда и рада, а овом објавом желим само да констатујем ситуацију после беогадских избора. Дакле, постоје само четири листе које су прешле цензус, од њих само је једна чисто партијска две су персоналне, односно листе окупљене око једног човека и једна је листа партије – сателита. Опозиција не да није прешла цензус него је „добила корпу“ од народа! Једино што јој преостаје јесте да то констатује и часно се повуче, заведе стечај у своје организације и нестане из јавности те тако остави празан простор за деловање.

У том простору свакако да би било места и за неке садашње актере опозиције, али дефинитивно не у овом формату. Задржавање садашњих политичких организација – партија представља наставак самообмане сујетних политичара (а можда и неке ситне користи) и обмане народа, те користи једино режиму да одржи привид вишепартијског система, који је као што сам рекао поистовећен са демократијом. Дакле, једини частан, колико толико, трезвен потез опозиционих првака би био самогашење. Тако би бар јасно и гласно рекли – не желимо да учествујемо у овој игри. Тако би на недвосмислен начин изразили и предочили народу какво је право стање ствари што је основни задатак политичара. Уколико наставе да постоје тачније таворе онда су гори од режима и служе само да би нам „обезвредили логику и оскврнули ум“. Последњи трзај наде за ДСС и Двери био би следећи – да ови први изађу из свих коалиција са СНС, а ови други да се обавежу да у свом будућем политичком раду неће правити коалиције са политички и идеолошки несродним партијама и организацијама, јер је бесмислено сматрати да се може проводити национално одговорна и ослобађајућа политика са онима који имају супротне тежње.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.