Петровградом сунце засјало…

 

У Банату управо настаје нова пословица: Уплашио се као Зрењанинац трошкова за промену докумената.

Жељко Цвијановић, новинар, тврди да је Вучићева власт донела промену свести у Србији. Не смем то да тврдим, али после споменика Тибору Церни у Дебељачи, Булевару хероја Кошара у Београду (који су из ДСа хтели да назову по Ненаду Богдановићу), све су гласније иницијативе за поништење одлуке комунистичке диктаторске власти о промени имена града Петровграда. Додуше, њени иницијатори то погрешно називају иницијативом за „промену имена“. Да се нешто мрда, мрда се.

Нисам становник Петровграда, али невероватно је колико емоција оваква, идентитетска питања, увек изазивају, ма колико се сви правили да су им небитна.

Прво питање које се ретко спомиње је – први који су укинули име Петровграда и минирали споменик Краљу Петру (Првом, Ослободиоцу) били су немачки нацистички окупатори. Кад читате на интернету теорије лигашких и неокомунистичких организација из Петровграда, свака вришти о повампирењу фашизма и, како то генијално рече Тодор Куљић, антиантифашизму. А одлука коју „фашисти“ хоће да измене је – одлука нацистичког окупатора Петровграда из 1941. Не каже се џаба „дај ми Боже лигашкокомунистичку памет на месец дана да се одморим ко човек“.

Друго питање које се увелико игнорише је – поступци Стаљин југенда кад су уз помоћ Црвене армије окупирали Краљевину Југославију. Ко је млад и не сећа се, уследило је систематско типично кереће „запишавање“ свега могућег и немогућег. Промењени су симболи државе, грб, застава, химна… поједина имена градова, али испод тога ишло је масовно. Нема те улице која није понела „подобно“ име, месна заједница, фабрика, земљорадничка задруга, спортски клуб, све до имена културно уметничких друштава. Све што иоле вреди морало је да се зове по неком Борису Кидричу, Вељку Влаховићу, Лењину, Стаљину, Народном фронту, Фочанским прописима и наравно локалним комунистичким првацима у сваком селу или граду. Такав културни геноцид над идентитетом српског народа тешко да је виђен од турске окупације. Део тога је поништен почетком деведесетих, у једном од ретких добрих потеза Милошевићеве власти, али део и није. И дан данас, бројем и словима, око 66 (шездесет шест) улица у Србији се зове по Борису Кидричу. Не познајем лик и дело човека, али да је баш толико задужио Србију, па неће бити. Шта хоћу да кажем?

Па такве лудачке потезе је требало једном једином одлуком државног парламента, без пуно замлаћивања по локалним заједницама, прогласити лепо неважећим и вратити све називе који су важили до 1941. године. Какви референдуми какви бакрачи, нису ни црвени референдуме спроводили кад су их уводили. Па онда после мораторијума од 10 година, ако нека улица баш хоће да се зове по Борису Кидричу, нек поднесе захтев. Који ће бити одбијен. Па кад прође 50 година, онда још једном може да се размотри.

Али авај, како код нас комунизам никад није пао, тако ни од такве одлуке није било ништа.

Постоји једна особина код људи – вежу се за поједине ствари. Читао сам на интернету реакције становника Новог Сада на рушење појединих рушевина и грађење нових зграда (занемаримо сад какав хаос је у Новом Саду направљен оваквом изградњом). Прво бране неко историјско здање. Онда бране неку природну оазу. Онда бране некакву сиву рушевину. А кад су почели да бране и некакву бензинску пумпу код СПЕНСа, ту сам видео да је враг однео шалу. Главни аргумент је био – ми смо на то навикли, то је део нашег идентитета. Ценим и поштујем, али само у границама разума. Па навикао си земљаче и да немаш канализацију, па је опет уведеш једном. Исто важи за комунистичка имена – ми смо навикли. Па наравно да сте навикли, на шта друго сте могли да навикнете? Родили смо се ту и ту смо одрасли. Па наравно да јесте, јел вас питао неко где ћете да се родите и одрастете? Чудо једно колико људи као аргумент наводи једноставно – навику, без улажења у суштину, на шта сте то навикли. Емоције људи који су се „навикли“ на комунистичко мас-запишавање ми стварно нису довољно добар аргумент. Сачекајмо само неко време, и ти ће се и на Петровград навићи и бранити га.

Ту је и огроман страх од – трошкова. Немамо ми ништа против, само ћемо морати да плаћамо замену личних карти, пасоша, возачких, таблица на колима… да се лако решити, ништа не мењати док не истекне, кад свакако мора да се мења.

Чувени аргумент интернет интелектуалаца – има битнијих ствари. Па добро, има, увек има више од једне „ствари“ у свету и животу. Вама је ово небитно? Игноришите. Али не, јер обично „има битнијих ствари“ иде с противљењем враћању имена.

Чувени аргумент интернет интелектуалаца бр. 2 – циљ је да се скрене пажња са битнијих питања. Глупљи него први. Ако вам је тако лако скренути пажњу, онда сте златне рибице и помоћи вам нема. Ако имате довољно мозга да не заборавите друга битна питања, не видим како би вас ово питање могло тако смести?

Није занемарљив ни број оних који на друштвеним мрежама једноставно прете, псују, вређају… не треба занемарити да постоје људи који и то сматрају аргументима. Ал није пристојно износити им противаргументе.

Следећи аргумент – заслуге краља Петра Првог за Петровград. Па сад, кад се упореде с онима Жарка Зрењанина… Постоје у северној Србији наравно не тако бројне али врло гласне снаге који о ослобођењу 1918. не мисле ништа добро. Има ту мађарских, хрватских и румунских патриота које можемо и да схватимо. Ту је и кампања против Србије и њене историје, нарочито династије Карађорђевића и њене улоге у истој. Који аргумент се може понудити људима који су против ослобођења и уједињења српских земаља и оних који су то урадили? Ама баш никакав, таквима објашњавати да је краљ Петар био велики српски краљ је потпуно бесмислено, јер ту нема слуха ни за историју ни за традицију ни поштовања. Против тога лека нема.

Наше комшије које нису Срби? Знате, како је то Петровград ослобођен кад никад није био окупиран, рећи ће они. Наши преци су складно живели у држави која се звала Држава Мађара, Хрвата, Румуна, Словака, Срба и Немаца, тзв МХРССН… или пак нису? Или се пак та држава звала Краљевина Мађарска, са све насилном мађаризацијом и непоштовањем права народа? Да ли су Срби уопште имали право да ослобађају Војводину? Војводина је пре 1918. имала отприлике 1/3 Срба, 1/4 Мађара и 1/5 Немаца. Да ли је била само српска? Није. Да ли је била и српска? Наравно, у великој мери. Да ли је требало да припадне Мађарској, Румунији, Хрватској или Србији? Није постојала опција да буде „ничија и свачија“. Ако је могла било којој од споменутих држава, могла је и Србији, Србији и понајвише. Треба ли Срби неком да се извињавају што је Војводина уједињена са Србијом? Ни случајно, посебно јер се то десило после агресивног рата и агресивне аустроугарске политике према Србији и мађарског терора над српским становништвом. Наше комшије који нису Срби треба да поштујемо, али ако им смета то што је Војводина данас Србија и што није пошла другим путем 1918, то стварно није наш проблем.

Имају ли Срби у Банату право да дају неком месту име из српске историје и традиције, по угледном Србину? Погледајмо две ствари: у Војводини свака национална мањина има право да користи своје име за свако насељено место. Табла на уласку у Петровград је ко омањи Рат и мир, ту је рецимо и натпис Nagybecskerek на мађарском. Као што имате и изузетно осетљив натпис Magyarkanizsa (Мађарска Кањижа) у Кањижи, као и симпатичне Törökkanizsa и Törökbecse (Турска Кањижа и Турски Бечеј) за Нови Кнежевац и Нови Бечеј. Дакле, ако свака национална мањина има право да користи своје име за свако насеље, како је могуће да то само Срби немају? Да ли је то онај принцип „моје је моје, а твоје је заједничко“? Ми ћемо да имамо нашу Мађаркањижу и Нађбечкерек, а о српском имену ћемо заједно да се договарамо? Колико је то поштено? Јер, хтели сте посебна национална имена за свако место? Ок, али дозволите то и Србима господо. Друго, погледајмо мало и имена улица. У местима са мађарском већином су најчешће дата по великом броју личности из мађарске историје, чак и онима који су ратовали против Срба или спроводили и заговарали јако непријатељску политику према Србима. У Ади имамо и споменик „Арадским мученицима“, мађарским ђенералима који су ратовали против Срба, имамо три улице ђенерала Киш Ернеа у Војводини. И нема разлога да се то не поштује, то је мађарска историја, мађарски родољуби су мађарски родољуби и кад се ратовали против Срба. То је историја и традиција коју треба поштовати, то је прошлост. Али, кад дођемо до српског краља, рацког кенига, е, то је већ друго питање, ту се већ морају рашчистити његови односи са свим националним и ненационалним мањинама Војводине па да видимо јел може. Па није поштено браћо и комшије, није. Ако ником не смета Петефи Шандор или Киш Ерне, ваљда не треба да смета ни краљ Петар Први Ослободилац? Или „толеранција“ у Војводини иде само у једном правцу?

Петровград има 26 нација, хвалиће се многи Петровграђанин. Има. Ал да се не лажемо, има 72% Срба, 13% Мађара, 3% Рома. Следећи по бројности су Румуни са 0,83%. Па Југословени са 0,61%. И права свих њих наравно треба да се поштују. Али и Срба.

Да напоменем да постоји један велики Мађар, гроф Телеки Пал, који је извршио самоубиство јер је Мађарска 1941. прекршила споразум о вечном пријатељству са Југославијом и напала је. Једина улица по њему названа налази се – у Београду. Додуше у Борчи, географски у Банату.

Постоји у Петровграду и велика љубав према имену Велики Бечкерек. Додуше, нико није сигуран шта значи, нико се није навикао на њега, јер је одавно укинуто, али аргумент је – тако се најдуже звао. Не мислим да је моје мишљење једино исправно, али ни са овим не могу да се сложим. Јесте, звао се, али то име ништа не значи, питање је да ли би се тако звао да се српско становништво питало као што није, и није неки разлог да се врати. Једноставно, Петровград је лепше, а и по нашем великом краљу, куд ћеш више.

Следећи ред аргумената је идеолошки, лепо илустрован у писањима др. Тодора Куљића, социолога и комунисте ( https://www.danas.rs/drustvo/kapital-bi-da-menja-kolektivno-secanje/ ).

Колико неки људи још живе у 45. години овај интервју је прелеп пример. Наиме, вели др. Тодор, укидање одлуке нацистичког окупатора о укидању Петровграда за њега је – антиантифашизам. И шта рећи, школован човек.

То је такође и превентива антикапитализма, вели др. Тодор. Како, опет је тешко знати. Ако буде Петровград, неће се поштовати права радника, ако буде Зрењанин, хоће, као што се и сад поштују, ваљда.

Десничари хоће да мењају име, вели др. Тодор. Наравно, зна се да само „левичари“ имају то право.

„Imena gradova se ne tiču samo uspomena na mrtve ličnosti nego su i simboli vrednosti. Potpuno oprečne vrednosti se kriju iza naziva Zrenjanin i Petrovgrad. Zrenjanin simbolizuje republiku, svetovnu građansku državu i antifašizam. Petrovgrad je znamen monarhije, dinastičke krvi, vlasti po božjoj milosti, antiantifašizma i homogene etničke države. Uvođenje monarhijskog simbola podvaja multikulturni banatski grad i može stvoriti nove neprogresivne sukobe.“

Феноменална тврдња!

Симбол вредности! Какве вредности симболише име Зрењанин онда? Диктатуре, Стаљинизма, терора, запишавања територије, Голог отока, пасјих гробаља, убијања без суда… а не, то др. Тодор о комунизму не зна.

Goli otok Dobrodošlica © Foto: Borna Ćuk 14.05.2017 #goliotok

Монархија коју су уништили нацисти и фашисти је – антиантифашистичка. Да ми је комунски мозак на месец дана…

Монархијска хомогеност – Војводина је под Карађорђевићима била етнички шароликија него под Стаљинистима.

Мултикултуралност? Рекосмо већ, Мађари имају Нађбечкерек, своје улице по Мужљи и широм града… па има ли у тој мултикултуралности места за ишта српско? Или је мултикултурално само кад нема ничег српског?

Сукоби? Јер неком смета да и Срби имају своје име града, као и сви други народи у Петровграду? То нису сукоби, то је кршење људских права коме се мора стати у крај.

И још једна ода фашизму краљевине коју су фашисти и нацисти уништили: U novoj inicijativi za promenu imena grada nazire se blok krupnog kapitala, bivših komunista, raznih slepih patriota i konzervativnih monarhista. Svi se opiru antifašizmu, ali postoje i nijanse. Antifašizam je za svakog nacionalistu nelagodno podsećanje na to da je fašizam ekstremni, ali u osnovi normalizovani nacionalizam.“

Па шта рећи овде а не опсовати? А да није можда, професоре Тодоре, фашизам пуно сличнији тоталитарном стаљинизму него демократском патриотизму? Јер, вели Тодор, сваки је националиста уствари прикривени фашиста. Не знам докторе, да ви однесете ту диплому негде на верификацију, много више ово што пишете личи на политички памфлет него на озбиљну науку. Јер, није ли се Хитлерова странка звала Национал СОЦИЈАЛИСТИЧКА немачка РАДНИЧКА партија?

И на крају – шлаг или боље рећи шлог на торту. Чувени Гута из Зеленог Звона и његов „Нови оптимизам“ 10.3. доводе велике познаваоце историје и традиције српског народа и Петровграда да објасне Петровграђанима шта треба да мисле (https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/u-subotu-u-zrenjaninu-tribina-petrovgrad-nece-proci/ ).

Објективно разматрање опција је названо „Петровград? неће проћи!“ (оно као Но Пасаран, сећате се серије Више од игре, Шпански грађански рат, Ај Кармела!).

Гости – Иван Ивањи, проф. Радован Француски, и пајс сад, Теофил Панчић, Борка Павићевић и чувени „Срби фашисти сви и свуда“ историчар Миливој Бешлин. Не знам зашто је неправедно запостављен двојац из НДНВ и аутономија.инфо, Сабахудин и Недим, а могао би и Хашим Тачи коју да прозбори. Већ у најави пише о чему ће се причати – „негација антифашизма и НОБа“. Још једном, негација антифашизма враћањем имена које су укинули нацисти. Е сад, шта ћемо са негирањем српске ослободилачке борбе 1804-1918? Да ли су комунци на то мислили кад су 46. на референдуму (шалим се) одлучили да промене име? Наравно да јесу. Као што и њихова данашња идеолошка деца мисле на друге традиције осим своје. Нимало.

Ту је и аргумент „одвлачења пажње“. Па добро, браћо оптимисти, зашто учествујете у томе? Зашто нисте организовали причу о индустрији, пропадању, води… за које велите да су горући проблеми, а јесу, већ о имену? Миша му његовог недоследног!

Ко је био Жарко Зрењанин и које су његове заслуге за Петровград? Није рођен у Петровграду, није живео у њему, организовао је органе КП у Војводини, као и отпор немачком окупатору и преотимање власти у Краљевини Југославији. Убијен је од стране нациста 42. у Павлишу код Вршца. Треба ли потцењивати његов лик и дело, иако знамо све о штеточинству саме КПЈ? Ипак је убијен од стране нациста против којих се борио, и то се мора ценити. Које су његове конкретне заслуге за Петровград и српски народ и друге народе Војводине и Србије? Уз дужно поштовање, не знам можемо ли рећи да су велике.

Краљ Петар Први Ослободилац? Владар који је започео и довршио ослобађање не само Срба већ и свих јужнословенских народа од робовања туђину дугог између четири и десет векова? Велики краљ великих дела, за све Србе, па и банатске.

Одлуку о имену града могу да донесу само становници Петровграда и њихова изабрана власт.

Ја сам само узео себи за право да се осврнем на неке аргументе, „аргументе“ и изнесем своје. Многи други су то већ урадили боље од мене, нпр др Владимир Бурсаћ ( http://petrovgrad.org/drustvene-teme-srp/%D0%B4%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BC%D0%B5%D0%B4-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B0%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/ )

Било би лепо да за стогодишњицу ослобођења Војводине Срби Баната покажу да су се вратили себи, и да тиме обележимо враћање себи целог српског народа. Да се сетимо нашег чика Пере, који је био светлост за Српство које је стењало у оковима. Да се сетимо какви су нам били преци и какав смо народ некад били. Да се сетимо да су Банаћани Срби иако суочени са страшним последицама бежали из непријатељске аустроугарске војске и предавали се Русима. Да се сетимо првог српског банатског устанка. Да се мало подсетимо ко смо и шта смо.

Како би рекао велики песник Стеван Владислав Каћански:

Кад ће синут’ Војводина?

Када правде сунце сине

И устану деца њена

Истом слогом умивена

Па загрме од милине…

Време је да Срби Војводине престану да лутају и врате се сами себи.

И још једном одају почаст свом великом краљу, Уједињењу и Слободи.