Остоја Симетић: О, бруко и срамото, име ти је Шешељ

Војислав Шешељ

Заиста, како рече његов скорашњи противник из ТВ дуела, Шешељ је нас, српске родољубе, страховито разочарао. Потписник ових редова, пратио је до касних вечерњих сати све његове бравуре у Хагу, те са огромним задовољством ишао да га дочека по повратку у земљу. Моји пријатељи и ја, иако нико од нас радикал, недељама се радовасмо „војводином“ првом обраћању, митингу од ког смо очекивали да разбије Вучића, да га понизи и уништи, те раскринка његову велеиздају. Међутим, докторов наступ је био благ. Оштрицу је усмерио на Тому Без Земље. Додуше, није штедео ни његову госпођу Драгицу. Њене шопинг навике, фондације, путовања уз Томислава… су страсно критиковане, док би Вучића тек овлаш окрзнуо понеком замерчицом. Ту нам се јавила сумња.

Архирадикалова гостовања код најбедније појаве српског телевизијског новинарства, Драгана Ј. Вучићевића и у Марићевој Ћирилици су распршила сва надања у евентуални војводин праведничко осветнички јуриш на јунака његових књига „Портпарол лоповске странке Александар Вучић“ (рецензент Александар Мартиновић (sic!)) и „Српски барон Минхаузен, Александар Вучић„. Вучића је најчешће оптуживао да је вредан, радан, способан, интелигентан и имун, практично незаинтересован, за паре. Камо се денуше приче о врбовању у париском Рицу од стране западних агентура, није ми било јасно. Поикушавао је, бедно, да прикрије своју колаборацију сталним апелима на ДЈВ да му не ускрати прилику да говори о Томи и Вучићу, али би се та тема увек некако измигољила и окренула на војводине доживљаје из хашког казамата, што под утицајем „интереса јавности“ за овај део његовог живота, што невероватном вербално интелектулном силином Драгана Ј.В. који би повазда успевао да Шешеља заговори и тако га спречи да, а само што није, раскринка Вучића. Овај маневар је био намењен простијем бирачком телу као илузија Шешељеве жеље да се са издајицама српства и СРС разрачуна, али, ето, не дају му.

Оправдано се да претпоставити како је Шешељ постигао неки договор са својим бившим потрчком, чиме је постао његова омиљена опозиција, као и Слобина оновремено. Да ли је у питању новац, нека друга материјална корист или помоћ у хашком процесу, остаје да нагађамо, тек, свима нам је драго што човек са две метастазе канцера, овако добро изгледа, те има снаге да се маје по Србији и телевизијским емисијама у којима енергично заступа своје (можда још нечије?) политичке ставове и интересе.

У дуелу са Бошком Обрадовићем, Шешељ и водитељка су сложно кидисали на дверјанина када би овај покушао да укаже на размере Вучићевог криминала. Радо сам одгледао емисију. Будући да нисам навијао ни за једног од учесника, могао сам да је пратим sine ira et studio. Практично ми је било свеједно хоће ли коалициони партнер геј лобисте и сребреничког клањача Саше Радуловића надбити Вучићевог црвеног војводу или ће бити обрнуто. Дуел ме је опсетио сличне емисије у којој се негдашњи носилац кодног имена „магистар“ надговарао са вођом Демократске странке, Зораном Ђинђићем. И тада је Шешељ кренуо јаче, довео Ђинђића у незгодан положај указујући да овај не сме НАТО агресију да тим именом означи, али је његов противник преузео иницијативу натеравши четничког војводу да Мирјану Марковић и ЈУЛ прогласи српским патриотама. Од те бруке, до краја дуела, Шешељ се није опоравио, а Ђинђић га је, тако грогираног, млатио до гашења камера.

Ове фебруарске вечери, Шешељ је заиграо тврдо на Бошково раније љотићевско идеолошко усмерење, доказано његовим потписом као уредника једног тома Митиних сабраних дела, наводећи при том оптужбе познате из титоистичке историографије, оспорене од М. Пропадовића, што је Болета уздрмало, будући да се данас гради савременим младим, антиглобалистичким лидером, а дружи се са хрватским националистом Пернаром и Сашицом Р. Нови ударац у браду, Обрадовић прима кад војвода наводи, по њему, превисоке, рачуне Двери за адвокатске и електричарске услуге. Одговори вође дверјана су прилично неубедљиви и он ступа у дефанзиву, међутим, исто као Ђинђић ономад, Бошко хвата ваздух, цитира записник с радикалског Главног одбора или сличног органа, с потписом Вјерице Радете, којим се тражи да за учешће у власти по општинама, радикали присвоје и неколика радна места у јавном сектору. Иако то раде све странке, ствар се не може принципијелно бранити, али тврдоглави Шешељ то ипак покушава. Уплиће се као пиле у кучину, па онда, почиње да прави све веће грешке. Наводи да Вучић одолева западу бранећи Косово. Један професор правног факултета сматра да је Бриселски споразум одолевање пред Империјом и одбрана Косова? Предаја полиције, судства, јавног сектора, здравства, изборне легислативе, катастарских књига и међународног позивног броја Арнаутима је, по Шешељу, Вучићева одбрана Косова! После несувислих одговора у вези са тим како је само он, као Србин, ослобођен у Хагу, уз још неке који су се тамо продали, а Караџић и Младић труну у ћелији, Шешељ изјављује да је њима Хаг могао да суди по командној одговорности. Лоше се изразио, али за сличну неспретност је ономад разапињао Санду Рашковић. На крају, четнички војвода, оптужи и ратног војводу, чувеног команданта крајишких четника, попа Момчила Ђујића, да је био сарадника ЦИА.

Овде Ђујић раскринкава Шешеља као противника увођења веронауке и српске монархије, што је за једног четничког војводу срамно и незамисливо, настрану коалиција са Слободаном Милошевићем, југословенским комунистом црногорског порекла.

У емисији Упитник, РТС-а, Шешељ је чак хвалио Београд на води. Опет ме чуди да један доктор правних наука, ишта лепо може да каже о пројекту насталом на противправном рушењу једне читаве улице у центру Београда, изведеном под фантомкама, багерима, ноћу. Из неправа не може настати право, позната је правничка максима и Шешељ је сигурно зна, али БГ на води је Вучићева страст, њему је, осим брата Андреја то нешто што највише воли. Покорност му се има исказивати хвалом те криминалне, противуставне градње.  Шешељ је Обрадовића назвао клерикалцем. Тиме је показао, по ко зна који пут, лош однос према цркви и политици обојеној православном доктрином. Шешељ је задојен просветитељством, што је доказао позивањем на Вука и Доситеја као неке од највећих српских умова. Просветитељи су идеолошки корен разорног либераштва које уништава људскост свуда у данашњем свету. То је крик палог човека против Бога. Фаустовци који би да њихов интелект буде виши од Христа не могу бити благородни српски родољуби.

Први дуел је открио и Шешељев неотроцкизам. Он је, тобож поспрдно, рекао да је као седмогодишњак убачен у пионире како би изнутра растурио комунизам. Основни метод политичког деловања троцкиста јесте ентризам. Онда када не могу да фронтално победе политичке противнике, они се инфилтрирају у друге политичке субјекте, и изнутра их мењају. Тако су настали неоконси у Америци. Шешељ тако размишља, и зато је овај ментални механизам изашао на видело, несвесно откривши војводину троцкистичку суштину.

Мислим да је црвени лаживојвода толико бедно деловао од повратка из Хага до данас, да само екстремно глуп или материјално заинтересован човек, може да буде шешељевац.