Остоја Симетић: Београдски избори и прикљученија

Предстојећи избори за београдску скупштину су окупирали све медије, али и душе читаве Србије. Ми, као народ, баш волимо изборе. Кад нема председничких или републичких, добри су и локални. Сећам се да су и гласања за савете месних заједница умела да узбуркају јавност, али помпа око овог изјашњавања грађана престонице, чини ми се, није раније забележена.

И режим и опозиција држе да им садржаји бирачких кутија, које ће се пунити 04. марта, значе живот или смрт. Губитком власти у главном граду СНС би показао огромну слабост, а пораз под именом тиранина Вучића, означио би и губитак његове ауре непобедивости. То би био сигнал интересно интегрисаним гласачима и члановима напредњака да је с хандрењем државних пара завршено, те да ваља, попут свих пацова, напуштати тонући брод. Опоравак, читај: очување власти, не би био могућ, сем насилним путем, а томе би век био кратак.

Већ више пута, до ногу, потучена опозиција, схвата да би јој пораз у центру хипстераја, другосрбијанштине, либерашко јакобинског тоталитаризма и регионалистичко југоносталгичарског муља, био крај, тј. показатељ да нема никакве наде, да се у актуелном саставу супротстави хунти. Ако их у Београду потуче, по остатку Србије ће их вУЧКо разбијати. Све ће их сабити испод цензуса у року од пола године. (То, да се разумемо, уопште не би било лоше. Шта би фалило да обрукане, безидејне, килаве, комичне и растурене странке, које се називају опозицијом, коначно нестану и оставе политички животни простор онима који тек треба да настану и можда унесу мало нормалности, те озбиљности у српску партијско политичку сцену, до времена док она не сазре толико да се партије самоукину, успостављајући тиме нов, оригинални политички систем по мери интереса Србије и Срба (и етничког и политичког народа)?)

Због речене важности предстојећих избора, кампања је занимљива. Често не по садржају политичких порука, већ по низинима у морално интелектуаном смислу које учесници досежу.

Диктатор бесомучно исмева и правни систем и етику и гласаче. Човек аутобус облепи осликаном фолијом метроа за који деле карте. Метро, наравно, не постоји. Но, то не смета извесној балерини, да позира пред тим аутобусом држећи у руци карте за исти, непостојећи, метро. Бранко Коцкица обилази школе и дели деци карте за представе, у својству напредњачког претендента на одборничко место. МУП издаје личну карту на име Љубиша, те презиме Прелетачевић Бели неком брки по хитном поступку. Ако се зна колико таква процедура иначе траје, услед замене свих докумената, уговора и сл, јасно је да режим показује да за њега правила не важе, те да може све што му је воља, да руши куће или мења/краде идентитете људи. На Ђиласов приговор Белова листа је пала, јер носилац не може да буде фиктивна личност, а експресно се појавила лична карта на име ЉПБ. Ово многима значи да је Максимовић, алиас Бели, дошао на платни списак Андрејевог бате.

А зашто и не би? Отпора нема. Народ ћути и хропће, надајући се отпацима с напредњачког шведског стола, у који су претворили државу, у виду запослења, дневница, надзорних одбора… а опозиција је до те мере (само)компромитована, гротескна и без тежине да Вучић може да се спрда са њом како и колико хоће.

Постоје, начелно, две врсте опозиције у Србији. Једна евроатлантска (Јанкела, жути и деривати, ДЈБ, Џеремаја, НДМ БГД…) и друга, која за себе тврди да је патриотска (ДСС, Двери, СРС…). Ко је ту у сарадњи са режимом, ко је свој, а ко плаћен са запада, контролисан од служби… не можемо, ми обични људи, да знамо. Но, занимљиво је да је рат између званичне опозиције много бешњи него између било које од тих странчица и велеиздајничке камариле са васти.

Остоја Симетић

Двери оптужују ДСС, своје доскорашње коалиционе партнере, а још раније финансијере, да је пришипетља Српске напредне странке. То доказују фотографијом некаквих кутија с наводно лецима Милоша Јовановића, преко којих је налепница СНС. Извор овог фото записа је, колико чујем, негдашњи функционер ДСС-а, Ђорђо Антељ. Лично, тешко ми је да поверујем да се ико продаје за летке, јер од летака је мало шта јефтиније, али и конференција за штампу ДСС-а, сазвана као одговор на ове оптужбе, није била преубедљива. ДСС одговара да је то лаж, а да су Двери отишле у подлаштво, те изгубиле образ коалицијом са геј лобистом Сашом Радуловићем. Председник Градског одбора у Београду, поштовалац либералног капитализма, Велимир Гавриловић, показао је и уредне рачуне за летке на име Гр.О ДСС Београд. Формално, све је у реду. Дверјанска оптужба је недоказива, али опет, свако верује у оно шта жели.

Дипл. инж. Радуле данима води битку око заказаног/отказаног ТВ дуела са бившим ватерпоистом Шапићем, председником општине Нови Београд. Ваљда је стало око тога хоће ли емисија ићи уживо или одложено. Много је тешких речи, оптужби и увреда пало. Менио је логично да витки и високи Сашица инсистира на преносу дебате уживо, јер би једино тако имао какву такву гаранцију да га Гангула неће ишамарати у студију, без обзира што је сада угледни политичар и доктор наука, чије смо широко образовање видели у дуелу са Јеремићем у покојном Утиску недеље. И Радуловић и Шапић имају своје виђење ситуације.

Разгоропађени Радулов партнер, Бошко Обрадовић, старешина Двери, изазвао је Војислава Шешеља, популарног црвеног војводу, председника СРС и редовног учесника ријалити програма, на телевизијско сучељавање аргумената. Шеки је то прихватио. Обрачун ће се одиграти пред камерама Студио Б корала ове суботе. Некадашњи Вучићев шеф се, на друштвеним мрежама хвали како ће разбуцати Бошкића. Плашим се да ће му се аргументација, у радикалском маниру, ограничавати на прљавштине о Обрадовићевој бившој жени, те на спекулације о ЦИА вертикали Јасмина Вујић – Скот – Бошко Обрадовић. Мене би, као гледаоца, занимали искључиво озбиљни аргументи, ако постоје, да је Шешељ Вучићева кокершпанијелка или да је Бошко заиста продао образ Американцима. Обична међусобна пљувачина и хватање за гушу је глупо губљење времена.

Саша Јанковић је све луђи и луђи. Након што га је Никола Којо оптужио да је покушао да политички профитира на смрти почившег глумца, Небојше Глоговца, за ког је раније тврдио да је сувише националан да би говорио на његовим скуповима, Саша је забио и аутогол причом о томе да су територијални интегритет и целовитост превазиђене категорије (48:00 на доњем снимку), те да су нас скупо коштале хладњаче с телима Албанаца. Овај згрчени ливадар је најочигледнији примерак кругодвојкашког аутошовинисте који би, жељан власти, био спреман и на укидање Србије. А можда је само глупандер. Не знам.

Шутановац и Пајтић, садашњи и бивши председник ДС-а ће се видети на суду. Шутановац Пајтића оптужује да је бацио партију у дугове, а Пајтић најављује тужбу због лагања и љагања. Пајтић, и даље члан ДС-а, не подржава своју странку на овим изборима, већ Ђиласа, који га је победио на унутарпартијским изборима, а доказује да је најштетнији финансијски уговор за странку потписала Тамара Трипић, Шутановчева доглавница.

Сви су у свађи са свима. Свако мисли да је најпаметнији. Неки сарађују са режимом, неки (сви?) са службама, а сви заједно су смешни. Народ је сиромашан, бесан и разочаран. То је одлична ситуација за Вучића. Уопште, људи титоистичког менталитета, који чине руководства већине странака у нашој земљи, тешко могу да нас изведу на зелену грану.

Држим да је нужно да нове патриотске снаге поведу људи, потомци оних грађана Србије које су комунисти побили и/или опљачкали после 1944. Тек би они, можда успели да креирају једну озбиљну националну политику.

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.