Саша Недељковић: САВЕЗ СОКОЛА И ШКОЛЕ АЕРО-КЛУБА

 

Савез Сокола и соколска друштва су у међуратном периоду сарађивали са Аеро-клубом. Средишна управа Аеро–Клуба „Наша Крила“ одлучила је 1930.: 1) Да се све организације „Наших Крила“ упишу у чланство „Сокола“; 2) Да се свим силама утиче да и сви чланови „Наших Крила“ постану чланови „Сокола“ (1);
Соколско друштво је 12. јуна 1932. приређивало Јавни час у Буљкесу, срез Бачко–Паланачки, на који су позвали и Аеро–Клуб. Пилоти Аеро–Клуба Божа Пиберник и Бата Брунсвик су са авионом Fizir–Valter учествовали на Јавној вежби (2) У Београду је деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва “Руски соко”. Одсек је радио од 2. јуна 1935. и звао се “Капетан Нестеров”. Једриличарска секција је 1935. имала 25 чланова. (3) Соколска штампа извештавала је о активности Аеро-клубова. У Београду је академски аероклуб 17. новембра 1935. уз учешће мноштва академичара из Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице развио своју заставу, којој су кумовали краљица Марија и принц Андреј. Истовремено извршено је крштење авиона “Златибор” и једрилица “Загреб”, “Љубљана”, “Београд”, “Скопље” и “Суботица”. Владу је заступао министар просвете Стошовић, универзитет ректор др. Ћоровић, … . (4) Савез Сокола је сарађивао са Ратним ваздухопловством. На VI слету Соколске жупе Београд 21. 6. 1937, одржаном на игралишту Спорт клуба „Југославија“, учествовало је 260 војника Ваздухопловног пука (5)
По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославије увео је једриличарство (безмоторно) у свој систем телесног васпитања. На једномесечни течај Аеро Клуба Соколска жупа Сарајево упутила је 1938. 5 сокола-течајаца. Течајци су положили испите “А” и “Б” а преостало им је да положе испит “Ц” да би могли похађати пилотски течај. Жупа је припремала организовање једриличарског течаја за чланове своје жупе. Покренула је акцију за набавку сопствених једрилица. Набавила је 100 брошура “Плави спорт” и упутила свим друштвима на читање. Жупа Сарајево је међу својим јединицама расписала конкурс за најбољи рад о ваздушном једриличарству, на основу студије “Плави спорт”. Награде су биле 1. бесплатно једномесечно летовање у соколској колонији; 2 и 3 бесплатан пријем на курс за ваздушно једрење. У чланку у „Соколском гласнику“ истиче се нада да ће, ако бог да до ступања на престо краља Петра II 1941, бити велики број сокола-пилота способних за одбрану земље.(6) Начелништво Савеза СКЈ. основало је при свом стручном одбору секцију за једриличарство. На челу секције био је Селимир Радовановић. Жупе су оснивале једриличарске одсеке. Соколска жупа Београд увела је 1939. једриличарски одсек (7).
Соколска друштва су оснивала своје једриличарске секције (Београд-Матица, Београд I, Београд III). Соколски течај за падобранство Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразијама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (8). За Аероклуб је компанија Шкода подигла 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара (9).
У Београду је одржано заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9 јуна 1940. После седнице Савезне управе, пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљујући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому је била присутна и једна група из четничке организације, па су сви пратили спуштање наших падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на сајмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, са савезним начелником Иваном Ковачем на челу. После су пошли у просторије Аеро-клуба у Београду где су били дочекани од председника инг. Т. Сондермајера и осталих чланова управе Аеро-клуба. Сондермајер је у свом говору истакао важност авијације за одбрану земље и позвао да пораде на томе да се што већи број сокола пријави у авијацију. Капетан Долањски, стари соколски радник, одржао је предавање о падобранцима, а поручник Вуковић предавање о одбрани од падобранаца. Др. Белајчић је захвалио председништву Аеро-клуба и предавачима, на указаној пажњи, и обећао да ће соколи развити што живљу пропаганду у својим редовима за јачање авијације. (10) У чланку „Соколство за чување нашег неба“ штампаном у „Соколском гласнику“ од 12 априла 1940. наводи се: „Савез Сокола К. Ј. је упутио окружницу свима соколским жупама, друштвима и четама, у којој их, у вези са прогласом Краљевског Аеро–клуба „Наша крила“, позива да се сва омладина одазове на овај апел за најплеменитију службу свом Краљу и отаџбини. Нека управе упуте омладину, која жели да се сврста међу чуваре нашег неба, како да изврши пријаву за школу. „Очекујемо да ће наше јединице схватити важност овог апела и све предузети да се соколство достојно одужи и овој дужности!“ (11).
Начелништво Савеза СКЈ расписало је окружницом, бр. IX, од 23 априла 1940. једриличарски течај за жупске прочелнике једриличарства. (12)
Приказивањем филмова о ваздухопловству у соколским домовима, соколи су се трудили да заинтересују омладину за једриличарске школе Аероклуба. Аеро клуб “Наша Крила” уступао је своје филмове о ваздухопловству соколским друштвима. Соколска друштва у Београду добијала су филмове у палати Аеро-клуба у Узун Мирковој улици. У соколском друштву Београд III одржано је предавање са филмом о једриличарству у коме је присуствовало око 120 слушалаца (13). Заједно са Управом Аеро-клуба соколско друштво Београд III је одржало посело на коме су предавали Велеслијан и Јован Пивош из Аеро-клуба и Селимир Радовановић из начелништва ССКЈ. Приказани су филмови о једрилицама и ваздухопловству. (14)
Сви пријављени чланови сокола упућивани су преко лета у једриличарске школе Аеро-клуба. (15) Соколи су у сарадњи са осталим националним друштвима тежили да се што више њихових чланова добије војну обуку. Захваљујући Аеро-клубу 30 младића, од којих 22 члана сокола, учило је у пилотској школи у Новом Саду од 15 маја 1940. Командир школе био је капетан Марко Николачић. На курсу је било пилота из свих крајева земље. Професије су им биле различите али су сви били “једна душа – једна гуша”. Боривоје Чотрић писао је у „Соколском гласнику“ о соколима у пилотској школи. Може се рећи да је то била соколска ескадрила. (16)
Милан Рајачић, пилот, из Соколског друштва Огулин позвао је у свом допису „Соколском гласнику” соколе да се пријаве за пилоте у војсци. Истакао је : „Много је наше браће који с поносом носе на грудима пилотску значку, и којима се поносимо на сваком кораку, али тај број је још увек мали и незнатан, према оном броју младића, односно наше браће Сокола, који би желели да знају да лете, … Соколи! Као пилоти, будите пример храбрости и пожртвовања на овом пољу рада, јер ћете само тако помоћи своме народу и Отаџбини, … и у што већем броју, уписујте се у пилотске школе, јер на Вашим мишицама, …. лежи велики терет и велика одговорност према Отаџбини. Соколи – пилоти! Ви сте сви наш понос и дика. Будите узор самопрегора и храбрости, заступајте и у овом раду нашу моћну соколску организацију, и по квалитету и по броју. Здраво!” (17)
Соколско друштво Земун-Матица је заједно са Првом ватрогасном једриличарском групом „Кондор” у Земуну прославила Празник Уједињења 1940. Програм прославе састојао се из соколске академије у Народном дому, свечане соколске седнице одржане у сали Народног дома краља Александра I и освећења трију ваздушних једрилица, на дечјем игралишту, испред Народног дома. Једрилицама су кумовали министар физичког васпитања народа Душан Пантић, председник градског поглаварства града Београда Јеврем Томић и командант ваздухопловства бригадни генерал Боривој Мирковић. Приликом освећења кумови су одржали говоре. (18) Напоре за повећање броја пилота из редова Савеза Сокола пресекао је Априлски рат 1941.
У Априлском рату 1941. и касније пилоти, чланови сокола борили су се против непријатеља. Пилоти Миха Клавора, Сава Пољанец и Мато Дуковац били су пре Априлског рата чланови земунског соколског друштва. Пилот Миха Клавора погинуо је у борби са немачким ловцима изнад Београда. Сава Пољанец оборио је два месершмита, а касније је ратовао као партизан у Словенији. После рата живео је у Београду. Вежбач Мато Дуковац као пилот НДХ пребегао је Совјетима и са њима ушао у Београд 1944. (1). Пилот Евгеније Раданов, члан сокола, завршио је Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду (извиђач навигатор). Ваздухопловну пилотску школу у Панчеву уписао је 1. септембра 1939. У Априлском рату био је ађутант и пилот у 64. ваздухопловној групи на помоћном аеродрому Обилић код Приштине. Успео је да избегне заробљавање и за време окупације живео је у свом родном граду Панчеву. После ослобођења Панчева постављен је од стране својих бивших другова из Сокола, тада партизана, за команданта панчевачког аеродрома. (20)
Савез Сокола је у међуратном периоду сарађивао са Аеро-клубом “Наша Крила”. У оквиру сарадње авиони Аеро-клуба учествовали су на соколским приредбама. По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославије увео је једрилице у свој систем телесног васпитања. Начелништво Савеза СКЈ. основало је при свом стручном одбору секцију за једриличарство. Напори сокола били су усмерени да се што више омладине у соколским редовима пријави у једриличарске школе Аеро-клуба. Надали су се да ће до 1941. када је краљ Петар II требао да ступи на престо, бити велики број сокола-пилота способних за одбрану земље. Напоре за повечање броја пилота из редова Савеза Сокола пресекао је Априлски рат 1941.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :

„За јединство националних снага“, „Наша Крила“, Београд март 1930, бр. 70, Год. VII, стр. 1184;
„Соколски јавни час у Буљкесу“, „Наша Крила“, Београд 16. VI. 1932, бр. 98, рубрика „Из покрета Аеро–Клуба“, стр. 3;
Владимир Лепојевић, „Аеродром поред астрономске опсеваторије”, „Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006, Публ. Астр. Друш. “Руђер Бошковић”, 2007, бр. 7, 9-18, стр. 17;
„Разне културне вести”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 новембра 1935, бр. 44, стр. 3;
Око соколово, Београд,1. Април 1938, бр. 4, стр. 91;
„Ваздушно једриличарство у Соколству Соколство на одбрани земље”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1938, бр. 39, стр. 2;
„Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, „Око соколово“, Београд, бр. 4, стр. 15;
„Соколски живот“, „Око соколово“, Београд, 1940. бр. 7;
Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“, Београд, 2006, стр. 25;
„На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;
„Соколство за чување нашег неба !“, „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 6;
„Пријаве за једриличарски течај”, „Соколски гласник”, Београд, 31 мај 1940, бр. 22, стр. 5;
„Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, Год. IV, стр. 24;
Бор. Врачарић, „Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;
„Једриличарска школа“, „Око соколово”, Београд, 1940, бр. 7, стр. 118;
Боривоје В. Чотрић, „Соколи у пилотској школи”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 5;
Рајачић Милан, „Соколтво и пилотажа”, „Соколски гласник”, Београд, 25 октобар 1940, бр. 43, стр. 2;
И.Седлачек, „Освећење трију ваздушних једрилица у Земуну”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;
Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“,Београд, 1989, стр. 41;
Евгениј Раданов, „Успомене једног летача“,Београд 1995, стр. 19, 44;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.