Коначно решење за хармоничне односе међу половима

Знам да ћете од мене очекивати тврди маскулиштички став да се рат полова може завршити само нашом победом, и заменом несавршених жена интелигентним андроидним секси роботицама, и развојем технологије назване „Вештачка материца“ (пандан Вештачкој интелигенцији у роботицама) за рађање деце. Међутим данас, на дан Св. Валентина, ћу изнети хуманији приступ – разумевање проблема који је до рата и довео, или бар онај који морамо примењивати до развоја наведених технологија 😉

Нису жене тако лоше као што нам се понекад чини. Проблем је што су оне више емотивне и интуитивне, а мушкарци више рационални и аналитични, што је последица еволуције, и различитих активности којима смо се стотинама хиљада година бавили, и тако формираних полних улога. Наравно, различите полне улоге су постојале и у еволутивно претходним врстама, али су се код људи додатно усложниле, као и све у вези са нама. Да објасним: мушкарци су се бавили ловом, где је концентрација била на техници, стратегији, и надасве оружју које је требало прво конструисати, потом употребити, а онда побољшавати кроз небројене итерације, док су жене своју моћ заснивале на друштвеном делању, односима у оквиру групе, и биолошкој функцији продужења врсте. Због ових различитости, које су условиле различите начине размишљања, или доношења одлука, се често не разумемо, и сукобљавамо. Понекад смо толико рационални да њима изгледамо безосећајни и груби, а оне су толико емотивне и нерационалне да их називамо глупим. Нешто што њима изгледа као неправда, лако је рационално објаснити, али то не прихватају, понекад јер им не одговара. Феминизам то злоупотребљава, и уместо да мири, и упућује на могућност сарадње, он супротставља и свађа. Можда је то зато што као женска идеологија емотивно гледа на реалност, а можда јер желе на лак начин да освоје моћ. Истина је ту између наивности и зле намере, где долазимо до седам смртних грехова и несавршености људске природе, и неспособности или одсуства жеље и мотивације да се индивидуално променимо, или да „природу“ искрено поправимо на нивоу врсте. Филозофи су у том смислу измислили етику и морал, али ниједна идеологија га није до краја спровела. Стога видим решење у два правца, један трајни, а други привремени, мада ће можда ова дихотомија још дуго бити потребна и истовремено присутна:

Први је да жене и децу (јер се ради о истом, пред-рационалном погледу на реалност) ПОСТЕПЕНО И СТРПЉИВО учимо рационалном решавању проблема и погледу на живот, као и да их упућујемо на одговоран став према себи и другима. Нажалост, такво васпитање или промена свести не може се извршити индивидуално, у оквиру једне породице, јер она не постоји у вакуму већ у друштву, па васпитање мора бити на нивоу друштва, како су и све претходне идеологије покушавале. Ово је спор процес, не кажем да ће бити потребне стотине хиљада година колико су се формирале разлике које желимо да нестану, али свакако се не може на силу уводити како то ради радикални феминизам (РФ), јер као што учи народна мудрост: „што је брзо, то је и кусо“. Када аутобус нагло закочи, нема неозлеђених, они који седе у правцу вожње полетеће напред и сударити се са онима који седе супротно правцу вожње. Исто је и са наглим променама унапред, тј. убрзањима које диктира РФ у свом маршу ка (тоталитарној) власти: подједнако ће бити оштећени и мушкарци и жене.

Други правац је да им за све то време пружамо оно што им емотивно треба да би биле срећне, а то је да их очаравамо, и решавамо све проблеме и жеље неком магијом, како то њима изгледа, а заправо рационалним размишљањем и делањем. Женама треба испунити све сензуалне и матерјалне жеље, у оквиру могућности, па и преко њих, коришћењем свих расположивих средстава и техника, са лакоћом мађионичара, жонглера и акробате. Оно што је тешко, представити да са лакоћом решавате, иако иза тога стоји доста вежбе, минулог и тренутног рада. Ту долази до изражаја мушка креативност, но то нису људи измислили, постојало је и код птица, а сигурно и код других врста – ради се о удварању, тј. завођењу. Ево како то птице раде, а видећете да се 1 : 1 може пресликати и на човека:

  1. певање, где сложеност песме, варирање различитих песама које једна птица може да произведе, помажу у „рекламирању“ зрелости и интелигенције мужјака. Код неких врста птица певају углавном мужјаци, док код других птице певају у дуету у оквиру ритуала удварања. Наравно, код људи је то разговор.
  2. атрактиван спољашњи изглед, китњаста боја перја могу да укажу на јачину и здравље птице оглашавајући на тај начин погодност као партнера. Код човека то је одећа, шминка.
  3. плес, покрети тела птица укључујући наклоне, лепетање крилима, забацивање главе, често су део ритуала удварања. Код многих врста, мужјак изводи плес док га женка пажљиво посматра, док код неких женка и мужјак изводе заједнички различите покрете. Код људи: стриптиз и салса или танго.
  4. додиривање – блиски контакт између мужјака и женке може бити део ритуала удварања и помоћи у смањивању агресије између њих.
  5. храњење – нуђење хране је такође често један од ритуала које птице користе приликом удварања. Мужјак може женки донети инсекта или мањег глодара, показујући јој на тај начин да није само способан да нађе храну, већ је и спреман да заједнички подели храну и брине се о потомству. Ресторани су људска верзија овог удварања.
  6. градитељство – неке птице мужјаци привлаче партнерке показујући им своје вештине грађења гнезда, његовог украшавања каменчићима, маховином, различитим биљкама како би га учинили актрактивнијим. Женка затим одабира гнездо које јој се свиди, а слично је и код људи са становима и кућама.

Као последица успешног завођења настаје заљубљивање, а крајњи домет је сексуални чин и продужење врсте. И мужјак и женка изводе одређени ритуал који узбуђује партнера, и приводи га сврси. Жене то чине облачењем и његовом редукцијом, понашањем које је љубавна предигра, а мушкарци приказивањем финансијског потенцијала за будући живот након оплодње, и заводљивим понашањем – угађањем, каваљерством, плесом, … Жене траже заштиту, физичку, матерјалну, од рада, и луксуз у социјалном смислу, престиж који ће им мушкарац обезбедити, или њиховим језиком: „да им оствари снове“. Да ли удаљавајући се од патријархата идемо ка више равномерним полним улогама у професионалном и приватном животу, подели одговорности, и рационалнијем приступу животу и проблемима који носи? РФ се формално за то залаже, али у примени видимо да оне траже само више моћи и руководећих позиција, а не равномерност у тешким и ризичним пословима, што је у најмању руку лицемерно. На мушкарцима и маскулистичком покрету је задатак да разоткривају обмане РФ-а, и захтевају да жене са повећаним правима прихватају и веће одговорности, уместо да инсистирају само на привилегијама.

Мушкарци су склони да удварање ограниче на иницијално освајање жене, а касније је узимају здраво за готово, тј. очекују рационално партнерство и обострани рад на заједничким пословима куће и породице. У тој рационалности се и крију каснији проблеми, јер подсетићемо на тезу са почетка, жене нису рационалне, бар не колико су мушкарци. Жена жели да заљубљеност и сан трају заувек, а за мушкарца је та опсена само привремена. Зато је важно да никада не губите контакт са женом, тактилни, сензуални, и вербални. Увек разговарајте, договарајте се, само када је неопходно објашњавајте и саветујте. Оне не воле савете јер се онда осећају инфериорно, најбоље је да их увијете у форму дијалога, где ћете их навести да ураде како би им саветовали. Нека буде предлог, мотивација за акцију, а не објашњење, савет и налог. Софистицирајте се у комуникацији, и не допустите да лопта падне на земљу, јер тада је игра завршена – морате тражити новог партнера, оживљавање везе је могуће само ако је кратко прекинута. Ако сте били несмотрени, опуштени, тврдоглави и допустили да одсуство контакта (сексуалног, емотивног, финансијског, како год га назвали) или конфликт предуго траје, век везе је прошао.

За дугу везу је поред горњег потребно изабрати партнера чије жеље и потребе можете на дужи рок испуњавати, а да то важи и у другом смеру, да сте интелектуално, образовно, социјално и академски компатибилни, да се уклапате по темпераменту и донекле интересовањима, да потичете из исте врсте примарне породице (традиционалне, патријархалне, модерне, једнородитељске, или какве већ постоје), да се слажете по религијским, политичким убеђењима, и да имате слична очекивања од заједничког живота, или барем она која једно другом можете остварити. Да сте компатибилне грађе, висине, годишта, … Када боље, заправо овако, погледате, избор идеално прилагођеног партнера је немогућа мисија, али треба ићи кроз живот отворених очију, и знати где која врата воде. И наравно, избегавајте лење, грамзљиве, површне и егоцентричне девојке, сем ако и ви нисте такви.

Уз све ово и пар конкретних савета: увек имајте одступницу, односно не позивајте жену да живи у вашем стану, јер ју је после тешко истерати, а и пристрасни закони је штите, изнајмите стан, а свој издајте, то је мала петљанција али велико осигурање да неће да се полакоми и намести вам пријаву насиља у породици, удаљавање из стана и забрану приласка (свом стану, не њој). Децу имајте само ако сте АПСОЛУТНО сигурни да лопту можете одржавати у ваздуху, односно тањире вртети на штапу, бар још наредних 20 година. Сада кликните на доњу слику да видите како данас симболички изгледа живот успешно ожењеног мушкарца, и зашто он траје у просеку 5 година краће него живот успешно удате жене:

Биће ми драго ако сам овим објашњењима помогао млађим, и мање искусним мушкарцима, да не направе стандардне грешке. Прочитајте са пажњом, детаљно, и повремено поново, јер „repetitio est mater studiorum“. И срећан вам Дан заљубљених!

 

сваке среде за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.