Александар Вељић: Кога славе у Дан заљубљених?

Знаш ли порекло “Валентиновог дана” познатијег као „дан заљубљених”? Пагански Римљани су пре Христа 14. фебруара одржавали разблудни идолопоклонички фестивал у част Луперкуса – “ловца на вукове” – “Луперкалију”. Обичај да се размењују љубавна писма у част обоженог херојског ловца Луперкуса се везивало за праксу да имена младих жена ставе у кутију, а потом извлаче ону ‘коју хоће срећа’” пише „Енциклопедија Американа“. Када је Константин учинио хришћанство званичном религијом, Црква је хтела да укине тај пагански обичај. Римљани нису хтели ни да чују.

Валентин је староримско народно име по чувеном ловцу Луперкусу кога су Грци звали “Пан”, а Семити “Вал”. Пагански бог Вал (Баал) у Библији је друго име за Нимрода (код нас “Неврод” у Постању 10:8), који беше “добар ловац” (9. стих). Латинска реч “валенс” значи “бити снажан, јак, моћан, силан”. У старо време је постојала народна изрека за Нимрода: “силан ловац пред Господом”. Нимрод је био народни херој, народни Валентин који је носио и име “Санктус” – “свети”, титула богова-хероја. Зато се римска Луперкалија назива “дан светог Валентина”. Римљани су преузели симбол срца од Вавилонаца на чијем језику се “срце” каже “вал”. Срце је симбол Нимрода, Вала, господа Вавилонаца!

Нимрод је познат и као “Сатурн”, римско-вавилонски бог који бежи од прогонитеља. Та латинска реч значи “бити сакривен, сакрити се”. Сатурн се крио у Италији. Апенинске планине су се звале “планине Нембродове”. Кратко време се крио на месту где је саграђен Рим, који се пре обнове 753. звао “Сатурниа” – “скровиште Сатурна”. Номинални хришћани у време цара Константина учинили су га црквеним свецем, хришћанским мучеником.

Дани су у старо време почињали са заласком сунца. Сматрало се да је Нимрод, Вал, бог сунца старих пагана рођен током зимског сунцостаја 6. јануара. Време сунцостаја се касније променило на 25. децембар. По старом обичају, мајка и мушко дете су долазили на обред очишћења 40 дана после порођаја. Четрдесет дана после 6. јануара је 15. фебруар, Луперкалиа, која је почињала 14. фебруара увече. Верује се да се тог дана Нимродова мајка Семирамида очистила и појавила у јавности са новорођеним сином. “Фебруа” су кожни ремени жртвених животиња које су римски свештеници приносили током обреда очишћења 14. фебруара увече. Отуда име фебруару.

Нимрод се назива и “Купидон” што значи “жеља”. Његова мајка је осетила према њему пожудну жељу, па је постао њен Купидон за кога се удала. Староегипатски споменици говоре да је Нимрод (у Египту “Озирис”) “муж своје мајке”. Стасали Нимрод је постао херој и жеља многих жена – њихов Купидон! Пагани су се сећали свог херојског ловца Нимрода тако што су 14. фебруара увече слали једни другима љубавне симболе у облику срца. Срца симболизују Нимрода (Вала, Валентина). Нимрод је син мулата Етиопљанина Хуса (Постање 10:8), па су га европски пагани заменили његовим наводним сином, белим дететом “Хорусом” које је рођено после Нимродове смрти (у европској традицији “бели Купидон”).

Свети Валентин, такозвани Дан заљубљених је остатак будаластих паганских обичаја из римског и вавилонског идолопоклонства у знак сећање на бога сунца Вала. У тим обичајима нема ни трунке хришћанског наслеђа.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.