Никола Варагић: Логика кварног ума

 

Никола Варагић

 

Успаван и лењ ум је кваран ум. Једино вером пробуђен ум, који се налази у подвигу или кретању, може да буде (постане) чист ум.

 

Пример 1:

Припадници владајуће елите, који (деценијама, годинама) пуне своје приватне џепове, на рачун пореских обвезника Србије, сада често и много говоре о толеранцији, помирењу и како не треба делити народ. Лопови из владајуће елите сада оптужују сваког ко се искрено бори против корупције и криминала да шири говор мржње и ствара поделе у народу, те је због тога екстремиста.

Ако позивате на одговорност одређене припаднике владајуће елите, за које постоје докази да су дубоко умешани у криминал и корупцију или који не могу да докажу порекло своје имовине, ви нисте екстремиста, не ширите говор мржње, а посебно не правите поделе у народу. Јер, народ није оних 1% који припадају владајућој елити, а који су се обогатили на рачун народа. Дакле, ако се борите против криминала и корупције, ви не делите народ, него делите, са једне стране, поштене људе, са друге стране, лопове или криминалце. Ако се борите против криминала и корупције, ви не ширите говор мржње, него указујете на кривична дела и штету која је нанета буџету општине и републике или јавног предузећа, или на штету коју су претрпели грађани због монопола приватних компанија и картела, од којих државни службеници и политичари примају мито. Лопови се крију иза народа (општег интереса или “опште воље“) – иза истог народа који краду, како год могу и где год стигну (зато што мисле само на “личну корист“). Закључак: ако сте поштен човек, а нисте лопов, нема разлога да се плашите, а још мање имате разлога да оптужујете оне који се искрено боре против корупције и криминала, да шире говор мржње и да стварају поделе у народу.

 

Пример 2:

Србија је држава свих њених грађана. Београд је био главни град Југославије. Идентитет Београда и Србије није једино српски и хришћански. Није важно ко је стварао државу и град и ко чини већину у Србији и у Београду. Неговати српски језик и писмо (ћирилицу), значи наметати другима (несрбима, мањинама) који живе у Србији свој (службени) језик и писмо. То могу да раде Француска, Енглеска, САД и Немачка, то може да ради Саудијска Арабија, али, то не може да ради Србија. На пример, Аустријанци причају немачки, не измишљају аустријски језик, Американци не измишљају (северно или јужно) амерички језик, а Срби морају да прихвате измишљен језик, који је у суштини – српски језик, само да не би повредили нечија “национална осећања“. Србија не може да буде држава српског народа, а Београд не може да буде престоница свих Срба, зато што у Србији и Београду не живе једино Срби. Београд не може да буде, истовремено, и космополитски и српски град. Држављанима Србије, који нису Срби, не може у пасошима да пише да имају српско држављанство, него држављанство Републике Србије. (Али, ако ти исти оду да живе у Француску, прихватиће без проблема француско држављанство, ако оду да живе у САД, постаће Американци). Неговати свој, православни идентитет, није хришћански. Морају да се поштују сва права свих муслимана који живе у хришћанским државама, а уопште не морају да се поштују права хришћанa који живе у исламским државама. Хришћански је љубити свог непријатеља, што значи да непријатељу мораш да даш све што ти тражиш и све што имаш, а он теби, наравно, не мора ништа да даје. Дакле, ако си Србин, не смеш да жалиш за српским жртвама и немаш право да хапсиш и да судиш злочинцима из других народа који су убијали Србе.

То је логика бораца само за своја права и да православни Срби немају никаква права.

 

Пример 3:

“Ја сам Хрват, поштујем другачије људе, научио сам и ћирилицу да читам из поштовања према пријатељима Србијанцима, против сам сваког шовинизма и национализма, није ми важно да ли је неко Србијанац или Хрват, хришћанин, муслиман или атеиста, и зато сам противник великосрпских националиста који присвајају Николу Теслу – нпр. зашто сте београдском аеродрому дали назив Никола Тесла – када се зна да је он рођен у Хрватској, неки тврде да је хрватског порекла, што значи да припада више Хрватској него Србији, тако да ми имамо више права да га славимо, а у сваком случају, он припада целом свету.“

Шта да одговорите том Хрвату “космополити“? Ако му кажете да је Никола Тесла Србин, из православне породице, рођен у Аустроугарској, да је већи део живота провео у САД као Американац српског порекла, да Срби имају право да поштују и славе Теслу исто као што Немци поштују и славе Бетовена, Французи Декарта, Италијани Микеланђела, Руси Достојевског, Енглези Битлсе, грађани САД Хемингвеја… и да поред Срба, Теслу могу да славе и сви остали људи широм света, зато што припада целом свету – овај наш Хрват “космополита“ ће само да понови отрцану фразу да сте ви један шовиниста и да заступате великосрпски хегемонизам. Да ли су Срби криви зато што су сви најпознатији, условно речено Хрвати, од Руђера Бошковића до Радета Шербеџије, пореклом Срби? Остаје нам само да се нашалимо са таквим хрватским космополитом.

 

Пример 4:

“Mi Srbi, moramo da se vratimo svojoj tradiciji, pravoslavlju i Svetom Savi, više niko ne poštuje svoju tradiciju, zaboravili smo svoju istoriju, niko ništa ne preduzima da se svi saberemo, svi samo misle na pare i svoj posao“ – пише, на латиници, као што видите, српски националиста, који не слави славу зато што то више није модерно, или, ако слави, не носи колач у цркву и спрема мрсну храну у време поста, и наравно, никада нема времена за протест, митинг или ходочашће, нити има времена да иде код других на славе, јер има доста обавеза, много ради и мора да издржава себе и своју породицу. Таква је логика Срба чије речи не прате дела.

 

Пример 5:

“Српски народ је постао омражен у свету, представљају нас као некултурне и примитивне дивљаке, а ми смо најстарији народ, јели смо златним виљушкама још у Средњем веку, ми смо гостољубиви људи, не мрзимо никога, ми смо светосавци, разликујемо се од оних који нису хришћани, али морамо да се осветимо свакоме ко нас напада, а коме се не свиђа да живи у Србији, нека се одсели. Доста смо ми окретали други образ, свака част патријарху Павлу, али ако желимо да опстанемо као народ, морамо да слушамо више људе као што је доктор Мирољуб Петровић, тј. све то треба по кратком поступку, п**ка им м***рина, и те избеглице исто тако, шта има ми њих да примамо и гостимо. Није Хитлер био луд што је то радио са Јеврејима, Циганима и педерима. Тако и ми треба са Албанцима. Нама је под Титом било најбоље, ишли смо на море, знао се неки ред и ко је главни, нешто се градило“ – говори ми познаник, стари националиста и још старији комуниста, кога сам срео, и затим баца опушак од цигаре на улицу, иако је канта за смеће поред њега.

Пробао сам да објасним познанику да се хришћани од нехришћана разликују по томе што хришћани љубе и непријатеље своје, да је то што он говори више паганизам и идеологија црне интернационале и да нема никакве везе са светосављем, да смо ми Срби страдали од таквих из црне и црвене интернационале који су по кратком поступку хтели да дођу до “коначног решења“ или “еманципације“, да су Срби били избеглице, да наши непријатељи такве као он користе да нас прикажу, не само да смо исти као и наши непријатељи, него и да смо већи злочинци од усташа, фашиста или нациста са Запада. Он не може да схвати да нам поред таквих као што је он непријатељи и не требају.

 

Пример 6:

“Ми – левичари, либерали, борци за људска права и слободу мишљења – волимо све људи, ми поштујемо друге и другачије и штитимо права свих људи, осим права оних људи који верују у Христа Бога, или у Алаха, осим права оних људи који не учествују у паради поноса коју ми организујемо, а за оне који учествују у оној другој паради поноса, коју ми не организујемо, за њих нас је баш брига, као и за све остале људе који нису наши, јер сви који мисле другачије и не слажу се нама, шире говор мржње, сви који износе чињенице и говоре истину која са нама не свиђа, нису политички коректни, због тога их мрзимо, због тога за њих не могу да важе иста правила и исти морал који важи за нас, у борби против њих, нама су сва средства дозвољена, све док другачије од себе не истребимо или док сви другачији не постану исти као ми и не почну да живе нашим начином живота. Дакле, ми смо антифашисти, само ми можемо да будемо антифашисти“ – изричит је  трансхуманиста из круга двојке, са паланачким менталитетом, који се, у суштини, залаже да тзв. Косово постане независна држава са столицом у УН, само зато што неће да му се по Београду шета гомила “назадних и прљавих Албанаца“, већ гомила избеглица из Азије (пошто новац са Запада стиже једино оним НВО у Србији које пружају помоћ избеглицама из Азије и Африке). Запад не жели Албанце у Србији, него тзв. Косово ван Србије, тако да даје новац једино оним Србима који се залажу да се Косово и Метохија, и Срби који живе на КиМ, продају и препусте Албанцима.

Наравно, наш трансхуманиста и “антифашиста“ из круга двојке, са “периферије Империје“, само опонаша исте такве трансхуманисте и “антифашисте“ из Империје. Такви се данас називају неолиберални фашисти. Они као штите права муслимана на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини, док убијају муслимане у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији…, а муслимане које не убију, доводе као избеглице у Европу да раде прљаве и тешке послове и као послуга Европљанима. Наравно, муслимани који се са тиме не мире, који се против тога боре, постају терористи. Истина, муслимани би водили џихад против “неверника“ и да нико из хришћанског дела света никада није напао муслимане, њихова дужност је да све људе на свету преведу у ислам или потчине ако неће да приме ислам, а то ми Срби и остали православни хришћани, најбоље знамо.

 

Уместо закључка

“Подвигом вере човек побеђује егоизам, прекорачује границе свога ‘ја’ и улази у нову, транссубјективну и трансцендентну реалност… ‘Спавање разума’ је опасно као смрт, зато треба вером разбудити разум на духовну делатност, у којој ће човек савладати себе изгонећи страсти из себе. Вера ум, расејан страстима, сабира, ослобађа чулнога, и постиже мир и кротост мисли. Вера ослобађа ум категорије чулности “ – Св. Јустин Ћелијски. Делатност вере испуњује се “духовним мислима, у чисто духовном делању“ – у чисто умском делање (и са чистим осећањима). Ум не може да буде чист, ако срце није чисто. Срце не може да буде чисто, ако ум није чист. Једино Дух Свети може да очисти ум.

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.