Оле! Мадрид је срце Србије!

Знали смо да није баш цео Запад против нас. Да и тамо има оних који на нас гледају са симпатијама. Да има чак и оних који су спремни да, осим речи подршке, учине и неко конкретно дело у нашу корист.

Временом, почели смо да сумњамо.

„Са Запада ништа ново“ – почеше песимисти у глас. Ипак, остало је довољно нас које нада није напуштала. Надали смо се да није баш цео Запад против нас.

И баш кад смо и ми помислили да нас је нада напустила – Оле! Краљевина Шпанија учини нешто у нашу корист. Учини нешто што је многе изненадило. А неке и забринуло.

Сачини Краљевина Шпанија нон – пејпер. Ау. И то какав нон – пејпер. Страшан нон – пејпер.

У њему пише, јасно да јасније не може бити, стоп за Косово*. Са све звездицом, наравно.

 

Шпанија – Косово*  2 : 0

 

Са овим нон – пејпером цео процес проширења ЕУ на Западни Балкан је доведен у питање. Он усвајање Стратегије проширења на Западни Балкан веома компликује. Ево и како . . .

Шпанија се оштро противи било којем процесу који оставља утисак да се Косово* третира као држава. Јер, иако наша јужна покрајина нема столицу у УН, већина чланица ЕУ је третира као суверену државу. Што није лепо од њих.

Још нешто смета Шпанији – WB6.

Ју, наопако. Шта је ово? Каква је то шифра?

То је скраћеница. Скраћеница за 6 земаља Западног Балкана. Употребљава се када се овај регион помиње у контексту проширења ЕУ. А, па то због уштеде сигурно. Ма какве уштеде!

  1. Србија
  2. Црна Гора
  3. Босна и Херцеговина
  4. Македонија
  5. Албанија

То је 5. Ди је 6. држава? Е, па зато се користи скраћеница WB6. Она се користи како се не би „узнемириле“ државе које нису признале Косово. Врло транспарентно.

Е, па Шпанија се узнемирила. И то због нас, бре!

 

Пише папир, а на нас гледа

 

Брани Шпанија наше Косово ( требало би додати: и Метохију, ал’ да не цепидлачимо . . .), жустро га брани, али с мером. Неће наш пут у ЕУ у ћорсокак да одведе. Неће наше наде у процес проширења ЕУ да угаси. Јок. Подгрева их.

Наш статус лидера у региону, по питању ЕУ интеграција, Шпанија у питање не доводи.

Она се јасног става држи. Става заснованог на одбрани принципа територијалног интегритета држава, поштовању међународног права и владавине права. Истог става којег се и 1999. држала, кад су нас зверски бомбардовали. . .

Е, ал’ ко се тог још сећа. Нећемо у прошлост загледати.

И тако, пише Шпанија нон – пејпер, а на нас гледа. Фокус јој је на нама. Унутрашњи проблеми са којим се суочава ( Каталонија, на пример; Гибралтар, ни случајно спомињати) јој нису инспирација за ово сочитаније.

Шта још веле да је Шпанија у нон – пејпер турила?

Шпанија поручује: „Проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема Западног Балкана. Треба да се догоди супротно. Неопходно је да се претходно превазиђу ови сукоби како би се омогућио процес проширења.“.

И оштроумно закључује: „Пошто је немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних решења, сугерише се наставак дијалога Косова* и Србије подржан од ЕУ.“

 

Подршка – врбов клин

 

Дијалог? То нам Шпанија сугерише. Предлаже нам наставак дијалога. Краљевски предлог, нема шта.

Дијалог Србије и Косова* , у нашим медијима из милоште прозван:  дијалог Београда и Приштине, који треба да резултира потписивањем правно обавезујућег документа је и започет због чврстог става ЕУ:

ЕУ неће увозити билатералне спорове!

Билатералне – између две државе? А, не. Између два „партнера“. Да се Власи не досете . . .

Кад партнери своје односе нормализују, договоре се око границе и један леп, правно обавезујући документ потпишу, тек ондак могу да се ухвате за руке, па у дечијим поскоцима, насмејани и срећни, хоп у ЕУ.

 

Ооо, радости

 

Наша срећа би била и већа кад би бар знали неке оквирне датуме. До кад треба да потпишемо тај правно обавезујући документ? И које године би могли постати пуноправна чланица ЕУ?

Ваља терен припремити. Неке нове еуфемизме у причу убацити . . .

А био би и ред, партнери смо, је ли, да знамо до кад треба да се одрекнемо нечег нашег зарад нечег обећаног ( читај слободно – ничег ).

И партнери из ЕУ један датум обнародоваше. Индикативан датум. Јао, је л’ скоро?

Јесте. 2025.

Реакција бирократа из Брисела на вест да се Срби радују индикативном датуму

А други? А до кад треба онај правно обавезујући документ да потпишемо?

Што пре то боље. Првобитни план је био да се то уради до краја 2019. године, али сувише је то близу. Треба још на припреми раје радити. Да од превелике среће не свисне. Шта смо ондак урадили . . .

Треба раја прво да прогута резултате дијалога унутрашњег. Октроисаног дијалога унутрашњег.

 

Прво наћи унутрашњи мир

 

Нисмо ми навикли да нас цене и уважавају. Да на нас гледају као на једнаке. Као на партнере. Зато боље да спустимо лопту. У реду, мало се провеселимо због индикативног датума који нам је саопштен. Али одмах се послу вратимо.

Да ми прво урадимо све што се од нас захтева и тражи.

Да ми прво завршимо унутрашњи дијалог. Без одлагања. Добро, нек’ прођу прво избори за Скупштину града Београда. . .

Кад они прођу – ударнички темпо. Нема одмора. Бољи живот не може да чека.

И не сме да трпи.

Ослободимо се свега што кочи долазак његов. Жртвујмо све. Одрекнимо се свега. Одрекнимо се нас самих. Бољи живот ће то умети да цени. Вратиће дупло. ‘оће.

 

Охрабримо се

 

Докажимо нашим партнерима из ЕУ да нису улудо у нас полагали наде. Чврсто стегнимо руку помоћи коју су нам несебично пружили. Нек нас она води тешким стазама ЕУ беспућа.

Ослободимо се терета званог Косово*.

Послушајмо разума глас. Будимо реални. Бољи живот, обећани бољи живот, ће нам сваку жртву надокнадити. Можемо само да профитирамо. Зар не? А као и да дајемо нешто што је лично наше.

 

Своје не дамо, туђе нећемо

 

Косово и Метохија је наша колевка. Срце Србије. Али . . .

Баш због тога Косово и Метохију не можемо паролама бранити.

Шта да радимо? Све супротно од оног што се ради већ сијасет година. Нису само садашње генерације криве за овај проблем. Још мање су оне те које треба коначно решење да изнедре.

Склони смо да идеализујемо нашу прошлост, али вероватно нема пуно генерација које су биле горе од наших.

За сад, немамо стратегију како да се вратимо на Косово и Метохију. Да нам га којим случајем врате, што је наравно немогуће, ми не би знали шта да радимо с њим.

Шта раде они који би требало да праве Стратегију повратка на Косово и Метохију?

Славе Стратегију проширења ЕУ на Западни Балкан. Машала.

Причају да кад се курталишемо Косова* нашим мукама ће крај доћи. Какви су, можда неки од њих и верују у то што народу зборе.

А какву власт да и очекује обичан народ у окупираној држави . . .

Послушајмо мудре речи имењака с Твитера наше славног гуслара и народног певача – Филипа Вишњића:

 

Књигу пише јевропска господа

ситну књигу свога проширења

обећава Србији Јевропу

неће проћи ни до седам љета

у Јевропу Србљи ће да уђу

времена је више нег’ довољно

да издају Српство и Косово

и да себе расрбе и затру

да Јевропи терет не би били

са Бриселом тјерали ината.

Оле!

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.