Остоја Симетић: Ко је права опозиција?

Остоја Симетић

Као један од кључних аргумената пред бирачима у сусрет београдским изборима истиче се статус „правог опозиционара“. Што си тиче партија које нису на власти, све се оне понашају као сертификациона тела, која имају ексклузивно право да додељују статус „правог опозиционара“ или „пришипетље власти“. Свако сам себи прописује критеријуме и доноси одлуке с тежином „страшног суда“. Затим, те своје закључке, као крунске доказе користе у међусобицама с другим партијама које номинално излазе на мегдан Александру Вучићу.

Овде је врло важно одговорити на једно питање: шта катактерише опозиционарство према режиму?

  1. Ако сте против режима, а радили бисте исто што и он, само, по вашем мишљењу, боље, онда и нисте опозиција суштини, него форми.
  2. Ако сте против режима зато што мислите да треба зауставити (готово) све што он ради, и планирате да радите (готово) све супротно, може се сматрати да сте опозиција суштини режима.

Суштина политике Александра Вучића је десуверенизација Србије, предаја свих њених ресурса, укључујући територију, Западу, те навикавање народа на неоколонијално ропство. Он то чини, јер је под тим условима задобио западњачку подршку да преотме власт од Бориса Тадића. Док буде имао шта да даје Империји, дотле ће његова хоботница моћи да граби по Србији, а он да се уживљава у улогу новог Тита, хранећи тиме своју болесну психу.

Ако се сложимо да је есенција његове злочиначко штеточинске и издајничке власти управо горе написано, онда је права опозиција она која намерава да такву политику прекине и поништи, што рече ономад Коштуница – собали.

Не кажем, важно је и боље управљати јавним ресурсима, јавније располагати буџетом, више уважавати носиоце супротног мишљења, а мање драмити, падати у ропац пред ТВ камерама и уздржавати се од страначког запошљавања некомпетентних, али кључно је, за мене, нешто друго. Ослобађање Србије и отказивање евроатлантских интеграција.

Дакле, права српска опозиција јесте она која:

  1. Одбија даље уступке на КиМ
  2. Прекида процес придруживања ЕУ
  3. Одбацује постулате новоендехазијске, муслиманске и арнаутске ратне пропаганде из деведесетих, по којима је Србија најкривља за ратове у којма се распала СФРЈ
  4. Одбацује усклађивање живота и легислатуре с људскоправашком агендом Империје (ЛГБТ, феминизам, јавни морал, наркотици…)
  5. Гради снажан национални идентитет кроз образовање и културу
  6. Укида или макар не повећава надлежности АП Војводине
  7. Јача домаћу привреду како би земљу избавила из пакла неразвијености, беде и очаја

Све друго је кандидовање за бољег стечајног управника Србије.

 

7 коментара


  1. Седам ставки правилног опозиционара које је навео Остоја Симетић могу бити некакав оријентир, али суштински недовољан, плитак, безобалан.

    Та, све што је навео потврдиће и Војислав Шешељ, братија са „Видовдана“, или рецимо дични Милан Миленковић, Владимир Челекетић, Драгослав Павков, Ђорђе Вукадиновић… али нико од њих није опозиција. Па и Вулин би се сложио са тезама, зар не?

    Мило Ломпар је недавно поставио један критеријум тријаже титоиста у провери да ли су поново постали Срби: Треба их питати какав им је став према ђенералу Дражи Михаиловићу? Ако је позитиван, онда су поново Срби, ако не, пуштај их низ воду.
    Није то сигуран критеријум. Лако се одредити према одавно мртвом јунаку, па терати крипто-титоидну праксу. Шешељ је громада од манекена за Ломпареву погрешку.

    Обрнуто, може неко имати ДОНЕКЛЕ (али не као и колико јадни Драшковић) различито мишљење у вези неке од ставки, а да ипак буде права, изворна ПАТРИОТСКА опозиција.

    Већ би настала пометња ако би се неко заложио за савремени прилаз ликвидацији унутрашњих деструктивних сила, па у Уставу записао да су држављани Србије – Србијанци. Тиме би се једним лаким потезом разоружали све који би да Србија буде чабар за све могуће „грађане“ који неће да буду Срби, и да је (Србију) на основу тога черече.

    Али, није ни довољно. Мора се повући јасна граница према комунистима. Морају се изједначити партизани и усташе. Свака релативизација опет води у издају. Последично, а везано за Симетићевих седам тачака су: МАТЕРИЈАЛНА РЕСТИТУЦИЈА, ЛУСТРАЦИЈА, ОТВАРАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ДОСИЈЕА.
    Не може друкчије.

    И, коначно, да се вратимо на идеју Мила Ломпара – није најтачнији критеријум одређење према покојном хероју Дражи. Ваља се определити (И) према живом Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу – ко је против њега, тај је против Србије.

     
    Одговори

  2. Да ли Двери испуњавају услов за горњи текст с обзиром да су у коалицији са ДЈБ? Има ли иког да испуњава ове услове…

     
    Одговори

      1. Šta ćemo da radimo ako Vučićev režim (ili makar veći deo režima) odustane od EU integracija zarad očuvanja Kosmeta? Recimo ako Vučić krene da igra igru kao Koštunica nekada?

         
        Одговори

        1. Шта ћемо да радимо ако Вучићев режим одустане од ЕУ интеграција…?
          А сад као нешто радимо?
          Ако би Вучић кренуо стопама Коштунице (хипотетички, пошто Вучић Коштуници није по способностима и савести ни до чланака), прво што би се десило је да би поправили спољнотрговински биланс…

           
          Одговори

    1. Dveri ne ispunjavaju uslov jer su pod patronatom Jasmine Vujić američkog agente, osobe koja je na platnom spisku NATO. Džabe Bošku Obradoviću što se načelno deklariše kao patriota, kada mu se sponzori i gazde nalaze u SAD, baš kao i Vuku Draškoviću nekada

       
      Одговори

      1. Откуд тај податак? мени јако личи на ававову кујну.

         
        Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.