Остоја Симетић: Ко је права опозиција?

Остоја Симетић

Као један од кључних аргумената пред бирачима у сусрет београдским изборима истиче се статус „правог опозиционара“. Што си тиче партија које нису на власти, све се оне понашају као сертификациона тела, која имају ексклузивно право да додељују статус „правог опозиционара“ или „пришипетље власти“. Свако сам себи прописује критеријуме и доноси одлуке с тежином „страшног суда“. Затим, те своје закључке, као крунске доказе користе у међусобицама с другим партијама које номинално излазе на мегдан Александру Вучићу.

Овде је врло важно одговорити на једно питање: шта катактерише опозиционарство према режиму?

  1. Ако сте против режима, а радили бисте исто што и он, само, по вашем мишљењу, боље, онда и нисте опозиција суштини, него форми.
  2. Ако сте против режима зато што мислите да треба зауставити (готово) све што он ради, и планирате да радите (готово) све супротно, може се сматрати да сте опозиција суштини режима.

Суштина политике Александра Вучића је десуверенизација Србије, предаја свих њених ресурса, укључујући територију, Западу, те навикавање народа на неоколонијално ропство. Он то чини, јер је под тим условима задобио западњачку подршку да преотме власт од Бориса Тадића. Док буде имао шта да даје Империји, дотле ће његова хоботница моћи да граби по Србији, а он да се уживљава у улогу новог Тита, хранећи тиме своју болесну психу.

Ако се сложимо да је есенција његове злочиначко штеточинске и издајничке власти управо горе написано, онда је права опозиција она која намерава да такву политику прекине и поништи, што рече ономад Коштуница – собали.

Не кажем, важно је и боље управљати јавним ресурсима, јавније располагати буџетом, више уважавати носиоце супротног мишљења, а мање драмити, падати у ропац пред ТВ камерама и уздржавати се од страначког запошљавања некомпетентних, али кључно је, за мене, нешто друго. Ослобађање Србије и отказивање евроатлантских интеграција.

Дакле, права српска опозиција јесте она која:

  1. Одбија даље уступке на КиМ
  2. Прекида процес придруживања ЕУ
  3. Одбацује постулате новоендехазијске, муслиманске и арнаутске ратне пропаганде из деведесетих, по којима је Србија најкривља за ратове у којма се распала СФРЈ
  4. Одбацује усклађивање живота и легислатуре с људскоправашком агендом Империје (ЛГБТ, феминизам, јавни морал, наркотици…)
  5. Гради снажан национални идентитет кроз образовање и културу
  6. Укида или макар не повећава надлежности АП Војводине
  7. Јача домаћу привреду како би земљу избавила из пакла неразвијености, беде и очаја

Све друго је кандидовање за бољег стечајног управника Србије.