Бојан Пајтић: ЗБОГ ЧЕГА ЋУ ТУЖИТИ ШУТАНОВЦА И САРАДНИКЕ

На 28. годишњицу Демократске странке, њен председник, Драган Шутановац, бестидном клеветом да сам један од оних који су „девастирали ДС“, симболично је најавио пуштање у медије памфлета под називом „Извештај радног тела за утврђивање финансијског стања и контролу начина трошења финансијских средстава Демократске странке“. Исти је јуче „волшебно“ освануо у јавности. Свестан сам да су ужасне лажи, напредњачког типа, које су се појавиле у том „документу“, усмерене на то да се нанесе што већа штета опозицији на београдским изборима, пре свега, Драгану Ђиласу и Александру Шапићу, као носиоцима две, потенцијално најјаче листе на тим изборима. Дакле, будући да сам политички пензионер, нисам био примарна мета. Имам прилично јасну слику због чега Драган Шутановац овако урушава опозицију на једином нивоу на коме она данас може поразити и угрозити режим – нивоу Београда. Претпостављам да је сваком јасно и коме једино иде у прилог овакво његово понашање.

У Извештају Шутановчеве комисије, поред тешких клевета и увреда на рачун мање – више свих појединаца који су заузимали одговорне позиције у ДС (од блаћења су поштеђени само они који су у Шутановчевом „тиму“, или су са њим у кумовским односима), наилазимо и на одређене чињенице, које су неспорне. Прва се односи на узрок због кога је Демократска странка већ годинама у блокади, а то су уговори са фирмом Цоммунис, чија су последица биле обавезе од НЕВЕРОВАТНИХ 7.917.926, 929 ЕВРА. Скоро ОСАМ милиона евра је усмерено ЈЕДНОЈ ЈЕДИНОЈ АГЕНЦИЈИ у изборима 2012. године. Последица таквог поступања је да је Демократска странка из изборне кампање изашла са дугом од преко 5 милиона евра. Тај дуг отплаћује и дан данас. Управо тај дуг виси свима нама, члановима Демократске странке, као финансијски мач над главом. Интересантно је да су Шутановцу и његовој комисији сви криви за „девастацију“ странке, сем потписнице уговора са агенцијом Цоммунис – његове потпредседнице и најближе сараднице Тамаре Трипић.

Тамара Трипић

У изјавама актуелног председника ДС, у Извештају његове комисије и у тексту под називом „Да ли је безочна пљачка Демократске странке право лице европске, пристојне и грађанске Србије“, објављеном на сајту „Антидот“ (преко кога Шутановац и износи Извештај у јавност), износи се читав низ грубих и увредљивих квалификација на мој рачун. Према њима, ја сам „један од криваца за финансијску девастацију странке“, „безочни пљачкаш“, један од оних који су гурнули ДС у дужничко ропство, неко ко је закључио штетни уговор… Међутим, када се разгрну ружне речи и квалификације, већ у самом Извештају имамо више него довољно података о томе да сам се, као и увек у животу – и на месту председника ДС понашао домаћински. Помињу се три, по налазу Шутановчеве комисије, наводно, „спорна уговора“ која сам потписао. То је све што ми се ставља „на терет“. А ја напомињем да бих и као човек и као професор облигационог права, сва та три уговора апсолутно потписао и дан данас.
Први уговор чијим сам потписивањем, наводно, нанео штету странци (што је теза комисије на страници 19. Извештаја), је уговор о поравнању са компанијом Мултиком гроуп Драгана Ђиласа. Пре закључења овог правног посла, Ђиласова компанија је, уговором о уступању потраживања са Развојном банком Војводине, откупила дуг ДС од те банке. На то, да ли ће компанија Мултиком гроуп, откупити дуг ДС од РБВ, нико од нас из Демократске странке као дужника, наравно – није могао да утиче. Нити смо могли, у условима принудне блокаде, да одбијемо да плаћамо обавезе новом повериоцу. У извештају се на страни 13, наводи, али и свесно забашурује најважнија чињеница. Ђиласова фирма је откупила наш дуг од РБВ за 49.407.163, 82 динара, а ми смо, као дужник, да бисмо зауставили принудну продају имовине чланова ДС, били принуђени да са његовом компанијом, као новим повериоцем, закључимо уговор о поравнању. Уговор је склопљен У ИДЕНТИЧНОМ ИЗНОСУ од 49.407.163, 82 динара. Дакле, упркос клеветању да је уговор штетан, он са собом није донео ниједан једини динар нових обавеза ДС-у. Нећу претерати ако кажем да је Демократска странка са овим правним послом била на добитку. Како? Уговор је закључен у тренутку када руководство РБВ покреће поступке исељења и принудног извршења на имовини двадесетак чланова странке који су заложили свој кров над главом (станове и куће у којима живе) да би кредит Демократске странке био обезбеђен. Сви медији су тада брујали о том скандалу. Да Ђилас није преузео дуг, чланови ДС, који су се жртвовали за њу, би остали бескућници, јер би их банка иселила, и на јавној продаји продала њихове непокретности. Руководство РБВ би то учинило, не само зато што га чине људи блиски врху СНС, већ и зато што би тако поступила свака банка на свету, с обзиром на то да је дуг Демократске странке из кампање 2012. био огроман, а потенцијал за враћање више него скроман, што се види чак и из Извештаја. Ђилас је, приликом преузимања дуга од РБВ, обећао да неће исељавати демократе и њихове породице из њихових домова и то је обећање испунио. На крају, Шутановчева комисија МЕНИ пребацује то што је, наводно, Ђиласова компанија добила попуст од РБВ од 11 милиона динара. Не искључујем могућност да га је, уз преговоре, заиста и добила. Међутим, потпуно је нејасно како сам ја то могао утицати на однос руководства банке и Мултиком гроуп, или којим сам оружјем могао натерати Ђиласа да са ДС-ом подели средства остварена на име попуста. Једнако је нејасно и како је Шутановчева комисија замислила да сам могао спречити банку да Ђиласу прода потраживање према ДС-у. Којешта.

Пајтић, Ђилас и Шапић

Други и трећи уговор који ми се „стављају на терет“, су правни послови на основу којих је у сврхе предизборне кампање ангажована агенција Ивана Милошевића (страна 15. Извештаја). Укупан износ обавеза према Милошевићу, на основу оба уговора, износи 985.618,40 динара (нешто више од милион динара, односно, осам хиљада евра). Чланови тадашњег Председништва ДС, Изборног штаба, страначке администрације, покрајинске администрације, су имали прилике да сарађују са Милошевићем и веома је добро познато да је он своје обавезе према странци итекако испунио. Међутим, Шутановчева комисија овај уговор, иако је неспорна обавеза према Милошевићу, убацује у Извештај, да би створили утисак како сам ја, ето, потписао више спорних уговора. Аргумент због кога је овај правни посао комисији споран је – урнебесан! Комисија се у Извештају пита: „а где је печат?“ Дакле, нису спорни уговори које је потписала Тамара Трипић, који су обавезали странку да исплати ОСАМ МИЛИОНА ЕВРА, али су страшно спорни уговори које сам потписао ја, чија је вредност ОСАМ ХИЉАДА ЕВРА, дакле, 1000 (и словима: хиљаду) пута мања. А спорни су јер је нека од секретарица заборавила да на њих удари печат (изгледа да Шутановчева комисија мисли да је посао председника да иде по странци и печатира документе). Како год, да су Шутановчеви сарадници читали Закон о облигационим односима, знали би да је уговор, који је у целости испуњен, пуноважан без обзира да ли има недостатака у форми (у преводу – независно од тога где је печат и има ли га на тексту правног посла).

Толико о свим мојим злочинима из такозваног Извештаја. Због клевета да сам „жути лопов“ сам до сада тужио СНС као странку, „Информер“, Мартиновића, Јовичића и друге функционере режима. Али, нисам могао ни да сањам да ће ме за „финансијске малверзације“ оптуживати неко из сопствене странке. Клеветање никада није било демократски манир. Прећутао сам лажи које неки људи месецима преносе по странци. Прешао, без тужбе или било какве правне акције и преко Шутановчеве скандалозне изјаве од пре неколико дана. Немам на рачуну 300.000 евра, немам пашњак вредан милион евра на Врачару, немам колекцију баснословно скупих сатова. И не требају ми. Из политике сам изашао мирне савести и чистог образа, вративши се каријери универзитетског професора. Док сам био председник странке, никада нисам изговорио лошу реч на рачун претходника или било кога из ДС. Колико сам блаћен због тога што сам бранио Демократску странку и колико сам енергије уложио да је очувам, зна свако ко није малициозан. Никог из опозиције не нападам. Посебно пред изборе. Али, преко поновљених јавних клевета не могу прећи и нико не би. Ко каже да би, каже јер није мета. Због свега наведеног, не преостаје ми ништа друго него да против Драгана Шутановца и свих његових сарадника који су учествовали у клеветању, поднесем тужбе.

Бојан Пајтић, члан Демократске странке

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.