Саша Недељковић: СОКОЛСКЕ ВЕЖБЕ КРАЉА ПЕТРА

Соколско телесно васпитање почео је краљ Петар од своје 6 године. Престолонаследник је вежбао на Двору у Београду, учећи елементарне соколске вежбе. После смрти краља Александра је као гимназијалац отпочео систематска и планска телесна вежбања по соколском систему. Уз краља био је стално Иван Ковач, члан старешинства Савеза Сокола, који је био познат са соколским вежбама, којима се прослављала морнарица на свим соколским слетовима у Југославији и Чехословачкој. Краљев васпитач Сесил Парот, је редовно уз Ковача присуствовао краљевом вежбању. Док је трајала школска година краљ је вежбао соколске вежбе на Дедињу. У двор на Дедињу долазило је 11 нараштајаца из Соколског друштва Београд II. Нараштајци су као вршњаци краља чинили једно засебно соколско одељење. Соколска вежбања на Дедињу вршила су се пет пута недељно и то три пута недељно изводило се систематско вежбање, а два пута недељно разне игре. Вежбе су обухватале трчање, прескоци, бацање копља и диска, … . Краљ и његови другови изводили су вежбања и игре на вежбалишту подигнутом код дедињског двора. Вежбалиште је било 100 X 100 метара, покривено травом. Око вежбалишта налазиле су се стазе за трчање, скакање и бацање лопте. Уз главно вежбалиште била су споредна игралишта за одбојку, фудбал, крикет и хокеј. После вежбања следили су тушеви и гардероба уз вежбалиште. Млади нараштајци су се тада опраштали са краљем, спремни да сутрадан опет дођу на вжбалиште дедињског дворца. Уз систематска соколска вежбања било је редовно и пливање. За време одмора краљ и његова браћа су се купала на Бледском језеру или у Јадранском мору. (1) Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила jе jеднодневно логоровање у Будви за своjе I и II окружjе. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске jединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак jе био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под своjим соколским заставама. Поворка jе ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Мариjа, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреj, принц Александар и инфанткиња од Шпаниjе. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске jединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила jе парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одаваjући поздрав своме старешини, краљу Југославиjе. На балкону краљевског дворца била jе краљица Мариjа заjедно са краљем Петром. Продефиловало jе 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле jе био у четворореду у збиjеним колонама. После дефилеа све су се соколске jединице превезле у Будву, где jе приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангиjа, ракета. (2)

На Јадрану краљ је боравио у двору у Милочеру и бавио се пливањем, веслањем, једрењем и ватерполом. С времена на време краљ је позивао своје вршњаке да учествују у спорту нарочито из Будве, или из Бледа, када је летовао на Бледском језеру. (3) Краjем jула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило jе излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме jе било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са своjим барjацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, коjа jе кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их jе поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом jе поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их jе поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала jе марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика jе свирала поздрав. После су се вратили у Будву где jе соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са коjе jе соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (4) За зимских дана краљ се бавио зимским спортовима, делимично у Београду, а делимично на Бледу. Краљ се клизао и санкао у Београду а на Бледу се клизао по замрзнутом језеру или смучао по околном терену покривеном снежним покривачем. У смучању је добијао инструкције од сручњака за скијање Пелана. За таборовање на Бледу краљ је позвао као госте на Блед своје вршњаке са којима је вежбао у Београду. Краљ је позвао на логоровање и два соколска нараштајца из Љубљане, из љубљанског Сокола “Матице”. Према плану за логоровање било је предвиђено да се сагради мостић преко Саве, да се иде у риболов, гађање из пушке и лука, вежбање у пливању, веслању и да се праве излети. Било је и обавеза да се припреми ручак,требало је опкопавати шаторе, уредити и очистити логор после ветра, кише,… . Дежурства у логору. У свим дужностима учествовао је краљ, заједно са својим друговима, нараштајцима. На Дедињу су приређена утакмице 1936. Такмичило се у бацању копља, веслању, пливању и одбојци. Краљ Петар је највише успеха имао у бацању копља. Краљица Марија присуствовала је често краљевим часовима вежбања. (5) Краљица Марија снимљена је заједно са децом у соколском документарном филму „Ој летни сиви соколе”приликом посете табору новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. (6)

Братство” гласник Соколске жупе Осијек пренео је из београдске „Јавности” бр. 37 од 11 септембра 1937. чланак „Краљев рођендан и соколи”. Редакција је истакла да упркос нападима на соколе у Словенији доноси чланак поводом прославе рођендана краља Петра II 6 септембра : „ … у тој прослави су узели учешћа сви слојеви и редови народа. Али је несумњиво да су Соколи, након војске, били у њој на првом месту; једнако у хрватским као и у српским крајевима, а нарочито у словеначким. Тако су на пр. на Бледу, код службе божије, којој су присуствовали Краљ и Краљица Мајка, Соколи правили шпалир, кроз који су Њихова Величанства прошла, а мале Соколице су их посипале цвећем. У бакљади на бледском језеру, Соколи су узели најбројнијег учешћа и имали место одмах на челу поворке. У самој Љубљани, сем званичног благодарења пре подне, приредили су Соколи величанствену академију, а на вечер импозантну бакљаду, којој су се придружиле хиљаде народа, клицајући Краљу, Југославији, нар. јединству, соколству итд. Била је то манифестација, која је представљала врхунац свечаности 6 септембра у Словенији. Али нема ниједног, мало већег места у Словенији, у коме словеначки Соколи нису приредили исто такве манифестације, којима се придружило и остало грађанство. Тако су на пр. биле величанствене академије и поворке у Марибору, Цељу, Јесеницама итд., које су све организовали искључиво Соколи, уз суделовање осталих југословенских националних друштава. О свему томе су објављени опширни извештаји у словеначким и београдским новинама, као што и приличи свечаном карактеру дана и улози Соколства. Једино, ако погледате клерикални „Словенец”, — лист који није без извесне меродавности и одговорности, — моћи ћете из њега закључити да се је свечаност у Љубљани ограничила искључиво на званично благодарење у цркви, а ни у Бледу ни у другим местима нема нигде ни најмањег спомена о Соколу ни о његовим јавним манифестацијама, јединим тога дана у Словеначкој, које су бар тога дана имале највиши патриотски циљ и намену ..”. (7)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Др. М.Д, Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3;

  2. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;

  3. Др. М.Д, Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3;

  4. Дубровачки Соколи поздрављаjу свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;

  5. Др. М.Д, Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3;

  6. Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр.84;

  7. Краљев рођендан и соколи”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 93, 94;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.