Саша Кнежевић: Неукус беснећег интернет саучешћа

Недавно убиство Оливера Ивановића, показало је још једном сву нашу безумност, сву нашу погубност виртуелног прогреса у којем илузорно делујемо, мислећи да се оглашавамо, саучествујемо или имало познајемо.
Пролазе дани све уочљивијег експлоатисања туђе несреће, и убрзо наступа време језивог заборава, којем је туђи бол највише подложан. Када сви оду са гробља својим кућама, гробна тишина остаје најсајкралнији звук који опомиње и прогања све нас који бежимо да га што пре потиснемо, утапајући своје страхове и тугу у разним бучним привидима.
Остаћемо да живимо у сећањима најближих, временом и та крха сећања ће прекрити незајажљиво време које и најмањи белег на свакој хумци прекрива, побијајући и најмање трагове да смо некада ходали по овој земљи.
Масе острашћених дрекаваца ће први престати да ламентирају над популизованом несрећом.
Њихова безлична емоција несвесна огромне недоследности коју пројављује, и даље ће сублимирати своје отрове на плодном тлу виртуелне стварности.
Све је то подло, беживотно и профано, најнижи облик патриотизма у „клику“. Ипак, остаће један жиг колективне лудости, једне стално присутне имагинације у којој живимо, тако отуђени и хипертрофирани глупостима. Остаће једно мерило у времену, које ће показивати огромне размере лажи и опадања. Наши животи, и наши избори ће бити сведочанство накачено на скали тих времена…
Ипак иако земаљски уписи брзо бледе и ишчезавају, иако наши трагови брзо прекривају већ залазећи нови, постоји и Јагњетова Књига Живота. У тој Књизи ко буде уписан, њега неће моћи избрисати нико у векове векова, он ће пребивати онамо где заборава нити смрти нема, његово име ће бити златним словима угравирано у непропадљивост.
Ми хришћани се боримо да уђемо у то вечно сећање, увек живо, безвремено, у вечни живот будућег доласка, који ће осмислити сву нашу патњу, бол и незнавеност.
Међутим, многи од нас ће једва дочекати нову сензацију, нову провалу емоција у пљуску статуса,
а улице ће и даље бити пусте, ноћи тамне, ледено доба…
Људи ће и даље потискивати своју немоћ, погрешним изразима и стремљењу које уводи у још веће слепило и агонију.
Човек међу њима ће и даље урањати све дубље у своју унутрашњост, револтирајући се против зла у себи,
и борећи се свом снагом за духовни опстанак. Он ће превазилати ропство спољњем неопходним лишавањима, и мудро ће избалансирати сваку условљености на коју га штура егзистенција приморава.
На крају овог дана, опет неће ништа моћи угасити веру у слободну личност, утулити кандило у Христовом Храму, углушити звона на сутрашњој Литургији.
Једино из тог Храма нићи ће неко ново поколење, ако икад као народ будући васкрснемо, али ако и као народ пропаднемо, и како је говорио Св. владика Николај „предамо кључеве Царства Небеског неким другим народима, онај верујући у Христу никада неће пропасти“, јер се Јеванђеље остварује у појединцима,
и зато један у Христу је вреднији него цео пропадљиви свет, а цео тај свет, неће моћи убити богочовека.
На Богојављење,
☦2018
 

1 коментар


  1. Што се Оливера Ивановића тиче, он је грешан и политички погрешан.
    Али, тако муњевита сахрана једног човека стотинама километара даље од земље и простора са кога жив није хтео да се повуче, је античовечна и антихришћанска.
    Како је све урађено, више личи да би организатори са’ране најрадије да га брже-боље искипују у раку.
    Зашто су чланови породице примили „саучешће“ од идиота из Вучићевог режима, није јасно. Можда у емотивном слому нису разумели да их САУЧЕСНИЦИ бестидно злоупотребљавају? Или су им решили животна питања, па је ред да и они нешто претрпе? Не знам, али да смрди, смрди.

    Поента је да је унет страх у Србе на Косову и Метохији. Порука је јасна: НЕЋЕШ ЖИВ ДА ОДЕШ СА КОСОВА, ОДНЕЋЕ ТЕ У КОВЧЕГУ! И СЛЕДИ ПОРУКА ПОРОДИЦЕ: МИ СЕ У КОСОВСКУ МИТРОВИЦУ НЕ ВРАЋАМО!.

    Шта коме ту није јасно?

    Отуда реакције на ФБ какве су уследиле.

    Е, сад, ни то не ваља!

    Море, *ебо вас Вучић, душе продане!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.