Никола Варагић: Некад и сад

 

Никола Варагић

 

Да ли је у доба зидања Аја Софије, Хиландара или Валамског манастира, било више насиља међу децом, да ли су деца била слабија и болеснија, да ли су била више или мање културна и лепо васпитана, него што су то деца данас, у (пост)модерном добу?

Узмимо као пример понашање деце која живе у селима и градовима. Село није више што је некада било, али је живот на селу ближи животу какав је некада био (пре револуција и индустријализација), него живот у граду. Људи са села и даље живе неотуђени од природе, од животиња, поред свог ближњег.

Пошто моја фирма изводи радове и у селима и у градовима, често сам у селу. Приметио сам следеће.

Када у селу група деце прође поред нас, увек кажу “Добар дан, срећан рад“.

Када у граду група деце прође поред, никада ништа не кажу, а ако неко нешто каже, то је само “ћао“.

У селу, деца те гледају у очи. У граду, деца пролазе поред тебе са обореном главом, гледајући у земљу.

Да ли због тога што је данас мало деце на селу, пошто немају много другара и другарица, морају да чувају једни друге – поштују једни друге, лепо се друже и помажу.

Да не говоримо колико деца у селу више знају о земљи, воћу, животињама, колико су вештија у руковању машинама и алатима, колико им је здравија кичма и колико се боље хране, него деца у граду.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.