Кад непримитивци узјашу на власт

Достојанство и част се враћају у игру! Коначно. Дочекали смо да чујемо и нешто лепо, а везано за изборе и политичке партије које ће на њима бити битку. Наравно, у питању су избори за Скупштину града Београда расписани за 4. март.

И вести које су обележиле њихово расписивање.

„Ко је у првих 20 на листи . . .“ , „У врху листе само четворо политичара . . .“ , „У трци лекари, декани, уметници, спортисти . . .“ итд.

Ово су само неки од наслова који су до нас пренели глас о намери водећих чинилаца наше политичке сцене да заведу мало реда и у свом дворишту.

Пренели глас који буди наду. Наду да ми, обичан свет, више нећемо морати да се стидимо наше политичке сцене. Сцене на којој главну улогу играју бахатост, лицемерје, безобразлук, непоштење, нестручност, улизиштво . . .

До јуче смо веровали да су све ове негативне особине пустиле дубоко корење. И то толико дубоко да ће пре „закоровити“ оног ко реши да га „ишчупа“, него му дозволити да у својој намери успе. Али . . .

Они су пробудили наду.

 

Познате личности, спасиоци наше политичке сцене

 

Познати уметници, прослављени спортисти, признати научни радници, интелектуалци, познате фаце. . . решили су да храбро кроче у политичку арену.

Више се не сме чекати да се политичка сцена уозбиљи и упристоји – сама од себе. То се неће десити. Они су решили да подврну рукаве. Узму метлу у руке. И направе ред. Почисте све оно што стоји на путу нашем бољем сутра.

Своје знање, своје искуство, своје име – они ће несебично приложити борби за нормалну политичку сцену.

Избориће се, ако им поверење укажемо, да своје место заузму праве вредности. Да се опет цени памет, марљивост, поштење. Да се шанса пружи свима, а не као до сада само страначким војницима и подобнима.

Да животом достојним човека почну да живе и обични грађани престонице наше. Не само они који су наслоњени на страначку машинерију. Да свима сване. Не само политичкој врхушци.

Врхушци која је њих, познате и признате, и позвала да сe у борбу укључе. На листама њиним истакнута места заузму.

Нада је пробуђена. Не зева. Умила се. Међутим . . .

 

Да то није маркетиншки трик?

 

Ето какви смо. У све сумњамо. Више ни у лепе приче, на прву лопту, нећемо да поверујемо. Какав маркетиншки трик? Коме је до маркетинга док се за изборну битку спрема, бре?

Истина је, у маркетингу се већма користе познате личност. Игром случаја највише баш у промоцији.

Познате личности помажу производу који промовишу да се истакне међ’ конкурентским. Дају му препознатљивост и релевантност. Представљају га у најбољем светлу. На њега преносе део свог кредибилитета. Део своје славе.

Истина је и да масе воле да виде познате личности у маркетиншким кампањама:

  • Људи воле да виде позната лица на амбалажи производа.
  • Људи желе да личе на познате личности.
  • Људи верују да су производи које промовишу познате личности квалитетнији.
  • Људи памте промотивне спотове у којима учествују познате личност.

Успешна кампања у којој се појављује позната личност код већине људи креира следећи став: Ако је производ довољно добар за њу, довољно је добар и за мене.

И реше се да га пазаре. Иако га, вероватно, пре тога никад нису пробали. Нити су то намеравали. Нарочито ако су припадници генерација млађих.

Јер млађе генерације су подложније утицају промотивних порука у којима су главни актери личности познате.

 

Има мало маркетинга, али не продаје се шминка за очи

 

Добро, има мало маркетинга, али то се ради свуда у свету. Само, код нас се то ради искреније. Нема лажи. Нема преваре.

Светски је тренд да се познате личности политички ангажују. И агитују за кандидата који им је милији. Па, је л’ сте видели ономад у Америци? Ко све није устао против Трампа, ил’ ко све није, коју годину раније, навијао за Обаму.

Ком делу бирачког тела се највише обраћају политички ангажоване познате личности? Даје ли та њихова работа каквог резултата?

Они се обраћају углавном младима. Од 18 до 25 година. Онима који по први пут користе своје право да бирају и бирани бидну.

И коришћење њихово резултате даје. Ако циљну групу чине грађани који нису политички активни, не прате политику и не знају пуно о њој, утицај познатих може бити значајан.

 

Кога циљају наше познате личности?

 

Е, ту смо. Шта сад имају да изјаве ови што вичу да се ту о маркетиншком трику ради?

Млади. Ха. Брига младе за политику. Они сањају да из земље што пре збришу. Велика већина њих. Од оне мањине што ће остати скоро сви знају да ће без чланске карте тешко до посла доћи. Посла и неког нормалног живота.

Њих ће познати тешко убедити у супротно. А и млади нису баш по вољи властима садашњим. Скренули су, кажу, скроз десно. Не воле ЕУ. Неће ни да чују за НАТО. Срећом, нема их пуно. Бела куга рулс.

Такође, нема ни пуно оних који политику не држе у прсту малом. Ми о свему знамо све, зар не? Јашта, те закључујемо: знамо о политици све, ништа ново нам познате личности не би откриле.

Знамо све и волимо, брате, изборе. То је за нас фешта. Да нам изборни спискови нису пребукирани, проценат изашлих на изборе би био око 80%. Цирка.

Нису у кампањи због младих, политички неписмених скоро и немамо, па коме ондак познати имају намеру да се обрате?

Пензионерима? Ха. Како да не. Слуђени, уплашени и опљачкани, они знају за кога треба да гласају. Ко за убеђивање остаје?

 

Опредељенима аргументе дошапнути треба

 

Треба убедити страначке навијаче. Е, то већ има смисла.

У изборним кампањама политичке партије се углавном обраћају оном делу бирача који већ навија за њих. Први је циљ да они не промене страну и буду мотивисани да на изборе и изађу.

За овај задатак, од сврставања познатих на „нашу“ страну, далеко је делотворнији страх. Страх од губитка посла. Ил’ каквих привилегија.

Али лакше је пред другима бранити свој политички избор ако ти иза леђа стоји позната и у својој бранши доказана личност. Стоји ти иза леђа и суфлира.

Теби шапће шта ти да говориш другима. Па, каже:

  • Иако нисам политички опредељена подржаћу њих, јер имају __________ (визију, енергију, резултате, бла-бла-бла).
  • Храбро се сучељавају са изазовима.
  • Не причају празне приче, не баве се маркетингом, него вредно раде.
  • Цене и друге који вредно раде и успеха имају.
  • Показали су да највише рачуна воде о малом човеку.

Милина. Кад се окренеш и видиш ко све подржава странку твоју, трчаћеш на изборе. Сваки час ћеш питати: Још колико пута спавам, па су избори?

 

На супротној страни ко је?

 

А кад погледаш ко од познатих агитује за друге странке. Још већа милина.

Све пропалитет до пропалитета. Бивше звезде. Извикане. Прецењене. Познате личности које си до јучер волео и рад им ценио. Е, ал’ данас их гледаш у правом светлу.

Сад видиш колико си грешио. Смејао си се гледајући их у филмовима. Уживао си читајући књиге њине. Радо певао њихове песме. Скакао кад гол, кош . . . дадну, сматрао их интелектуалним громадама. Због њих балет заволео.

Добро, да не претерујемо. Ово око балета  . . . нема везе . . .идемо даље.

Просто не можеш да верујеш да су оно пре и ово сад исти људи. Исте личности познате. Био си заведен. Биће ти опроштено. Само их се сад одрекни.

Јесте да је и њих противничка странка на листу ставила из истих разлога –да се политичка сцена наша упристоји. Али они лажу. Намере им искрене нису. Они мисле само на себе. Како да свој ангажман наплате.

 

И себи оправдање пружити треба

 

То је друга циљна група наших познатих личности. Они морају сами себи причу продати. Продати причу зашто су решили да се бакћу политиком. Политиком, а зна се да ту пролаз имају они који су послушни. Не паметни.

Мучан је то пос’о.

Убедити себе да су ти место на изборној листи понудили само због квалитета твојих. Квалитета који, несумњиво, велика већина ангажованих познатих личности стварно и поседује.

Лепо је чути: „Они су пре свега успешни људи, ми се њима поносимо“. Лепо је својим примером омогућити вођење позитивне кампање. Пружити прилику да се неко изјашњава за, а не против нечега.

Треба убедити себе да ако и стигну неке привилегије и капне који динар за неки пројекат да је то нормално. И да је то за опште добро. А људи ће свашта причати.

А шта ће тек твитовати?

слике какве деле зли твитераши

Ти твитераши су стварно посебан сој. Њима и „Немањићи“ сметају. Ди неће ова нова појава у политици нашој.

 

Први пут на страначким листама

 

Познате личности до сада нису узимале учешћа у нашем политичком животу. То је опште познато. И лако се да приметити.

Да су се и раније укључивале у политичке активности, зар би оволико наша земља пропала. Наравно да не би.

Успешни људи, људи од ауторитета, паметни људи не би дозволили да нас политичари довуку до дувара. Дигли би глас кад би приметили да се вуку погрешни потези.

Не би марили да л’ ће то њих нешто лично коштати . Да ли ће то спутати каријере њихове. Не би гледали само свој ситни интерес. Судбина отаџбине је у питању!

Никада се припадници наших елитних кругова не би продали са мале паре. За спонзорисање пројеката њихових. За сликање и тапшање по рамену. Јок.

Зато и велике наде у њих полажемо. Они ће препородити нашу политичку сцену. Они ће грађанима престонице наше донети обећано боље сутра. Подразумева се да ће то урадити оне личности које су подржале странку победника избора.

 

Губитник избора

 

Обичан човек. Као и до сада. Управо онај који то не би смео то да буде. Онај за који се, тобож, сви залажу.

Какве користи обичан човек може имати од политичког ангажмана познатих личности? Никакве.

Капа доле свима њима за резултате које су остварили у својим професијама, али је тако.

Већина познатих се хвали да је политика не занима и да са њом додирних тачака немају. А узимају учешћа у веома важном политичком догађају – изборима. И треба да донесу оздрављењу наше политичке сцене.

Мало шкрипи ова квака 22.

Свака њима част за досадашње успехе, али бољитак нашој напаћеној земљи може донети само обичан човек. Припадник средње класе. Само она, средња класа, је гарант сталног развитка једног друштва.

Зато је она и срозана. И на ивици понора већ дуго стоји. А да л’ ће ивицу прећи?

Е, па неће!

Да сам Београђанин, ја бих ове изборе бојкотовао. Бојкот не одговара никоме. Ни актуелним владарима престонице. Ни опозицији којој је у овом тренутку у мислима само 5%. А по најмање њиховим заједничким газдама, нашим окупаторима.

Привид демократије одржати се мора . . .

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.