Саша Недељковић: Соколско друштво Београд X и споменик “Бела Стена” на Космају

Соколско друштво Београд X Вождовац основано је на територији Вождовца. На иницијативу Зденка и Вере Павић виђенији грађани Вождовца сазвали су оснивачку скупштину у дворани основне школе Вожд Карађорђе” код Аутокоманде. За старешину је изабран Живан Ранковић, а за заменика др Љубомир Олић. За начелника је изабран Зденко Павић, а за начелницу Вера Павић. Друштво је постало део Савеза Сокола 1.12.1936. а међу члановима је било ђака, студената, занатлија, радника, трговаца и учитеља. Вежбали су у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе”. Друштво је славило своју славу Сретење. На Сретење друштво је одржавало прославе у Вождовачкој цркви Цара Константина и Јелене. Уз прославу одржаване су соколске академије. Друштво је бројало 354 члана. Од тога 86 чланова и чланица, 58 нараштајаца и нараштајки и 210 деце. (1) Прву годишњу скупштину друштва отворио је старешина Живан Ранковић. Вежбајуће чланство бројало је 278 вежбача, а помажуће чланство 84 члана. У управу друштва изабрани су : старешина Живан Ранковић, заменик старешине др. Љубомир Олић, тајник Александар Копта, просветар Стаменко Павловић, начелник Зденко Павић, I заменик Хортензије Павић, начелница Вера Павић, I заменица Марија Хаџи-Ристић, економ Бора Сидић, благајник Љуба Јовановић. (2) Друштво је после покусног рока учлањено у Савез Сокола 1 децембра 1936. Користило је просторије школе Вожд Карађорђе”. Приређивана су села, јавне вежбе, … . Често одржавана предавања о свакој приредби и техничке вежбе учиниле су много за ширење сазнања о соколима у крају, не само код омладине, већ и код одраслих. Тежили су да се њихов просветни и технички рад одвија у све тешњој вези на духовном, моралном и здравственом подизању Вождовца и његових становника. (3) Друштво је упутило молбу Градском поглаварству за земљиште за изградњу дома и летње вежбалиште. Били су заинтересовани за земљиште поред спортског клуба Југославије. (4) На Сретење 15.2.1938. Соколско друштво Београд X приредило је помен Карађорђу и осталим палим борцима за слободу из Првог устанка. Помен је одржан у Вождовачкој цркви Св. Константин и Јелена. Сем чланова друштва на челу са старешином Љубишом Олићем, помену су присуствовали многи грађани, ђаци основних школа, женске занатске школе и гимназије. Присуствовали су капетан Божидар Стојковић у име команданта аутомобилског пука, поручник Душан Шурдиновић у име команданта 18 пешадијског пука, професор Момир Синобад као представник VII реалне гимназије и Соколске жупе Београд и Владислав Павловић, секретар министарства социјалне политике и народног здравља, у име удружења „Народна свест”. Чинодејствовали су прота Чеда Братуљевић, члан управе Соколског друштва Београд X, уз асистенцију проте Велимира Николића и свештеника Драгољуба Марковића. После помена прота Братуљевић одржао је беседу о значају Првог устанка и потреби да се са захвалношћу сећамо свих првобораца и доцнијих бораца за ослобођење српског народа. Истог дана одржана је свечана седница за чланове и пријатеље друштва, на којој је говорио Милић Р. Мајсторовић о соколству и борби за ослобођење. У склопу сретењске прославе друштво је приредило 19 фебруара 1938. соколску академију у сали школе „Вожд Карађорђе”. Програм је био : 1. На отварању академије, говорио је старешина друштва др. Љ. Олић; 2. рецитација Почетак Првог устанка; 3. Бора Јоксимовић је говорио Историјски значај Сретења у Првом устанку;4. Женски нараштај који је спремила В. Павић изводио је народна кола; 5. Мушка деца извела су Измирење – соколски приказ; 6. Женска деца извела су вежбе са лоптама; 7. Чланови су извели вежбе са справама; 8. Мушки нараштај и мушка деца изводили су „Први устанак”, симболичну вежбу од Зденка Павића; 9. Игранка.(5) Милић Р. Мајсторовић je у чланку „Соколство и борба за ослобођење” истакао :„Кад се анализира значај почетка првог устанка под Карађорђем, онда се ми сећамо и Вожда и његових устаника, сећамо се њиховог витештва, сећамо сее њихових жртава, њиховог пожртвовања, њихове истрајности, сећамо се њиховог начина служења апсолутним вредностима у једном конкретном историјском раздобљу времена и сећамо се њихове борбе за слободу свога народа. Све су то и соколске врлине и тежње.” (6)

Друштво је одржало друштвени течај за предњаке са 20 течајеваца. Дечје посело одржано је 17. априла 1938. После дечјих вежби, приказан је филм о слету. Друштво је одржало своју 5 јавну вежбу 4 јуна 1938. у дворишту основне школе Вожд Карађорђе”.(7)

Државни лугар Ђорђе Цветковић нашао је на Космају гроб артиљерца-брђанина, који је погинуо у јесен 1914 крај свог топа. Др. Пера Илић, прочелник Соко X Београд-Вождовац, био је пуковски ратни лекар у Првом светском рату. Решио је да у свом родном крају подигне споменик на месту где су нађене кости једног од незнаних јунака. Предложио је Соколском друштву X Београд да оно подигне споменик као свој завет у Соколској Петровој петогодишњици. Деветог октобра 1938. на дан смрти краља Александра освећен је споменик и положен у крипту ковчег са костима незнаног Космајског јунака. Кренула је литија из села Кораћице на гроб на Космају. Друга група, после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућској цркви, са свечаном пратњом кренула је ка гробници-споменику. После помена одржали су говоре свештеник М. Ракић, подстарешина соколског друштва Бора Јосиповић, др. П. Илић, просветар Милић Мајсторовић и управитељ Неменикућке школе Стојан Милосављевић. На споменику је било уклесано Српским витезовима изгинулим 1914. год. на Космају у одбрани Србије и изградњи Југославије”, Захвални Соко X Београд-Вождовац” и У спомен Петрове петолетнице 1938 год.” (8) Милић Р. Мајсторовић је у часопису Око Соколово” штампао свој говор : И што је, сада за нас овде врло важно, соколство поштује жртве нашег народа за ослобођење и уједињење, поштује крв и кости наших витезова и мученика ; поштује њихова страдања, патње, муке, болове и прегнућа. … . О драге и племените космајске жртве из 1914! О Мили наш незнани, витеже ! Ево нас овде окупљених, са овим дивним народом који се родио и живи у Космају, да вам одамо … признање за вашу херојску борбу за слободу и независност нашег народа, … за ваше витештво, за ваше муке, за вашу крв и ваше животе ! Праштајте нам свима што то неко није много раније и много боље од нас умео учинити !! …. Ви живите у нама и ако сте мртви, ви и као мртви кроз нас говорите. Значи, ви вечито живите! Соколски наш завет је јасан и одређен : ми ћемо до последњег сокола чувати оно, што сте ви светом вашом крвљу створили. … О, племените космајске жртве из 1914, нека вам је слава и хвала ! “ (9)

Уредништво Ратног Поменика” истакло је : Захвалност је највећи подстрек за нове подвиге. Духовно оживљавање и поштовање палих жртава за своју отаџбину и свој народ, најбоља је гаранција за морално васпитање и данашњице и покољења. Дижимо и оживимо пале жртве ! Дижимо их, јер тек тада имамо права да и ми живимо. Они су пали да ми подигнемо, они су изгинули да ми живимо.” (10) Чланови Соколског друштва Београд X Вождовац учествовали су на X свесоколском слету у Прагу 1938. и на IX слету бугарских Јунака 1939, као и на жупским и покрајинским слетовима у Београду и Скопљу. (11)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се. Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (12) Соколско друштво X Београд је сваке године корпоративно излазило на Космај и у заједници са околним становништвом приређивало помен. Преко 300 сокола и грађана било је присутно 16. јула 1939. на помену. После црквеног обреда у име стрешинства говорио је др. Пера Илић, о значају жртве за народ. У име просветног одбора говорио је Милић Мајсторовић „О поштовању умрлих предака“. У име жупе Београд говорио је инжењер Света Вучковић, о даривању живота за отаџбину. (13) На Сретење 15.2.1940. у цркви Цара Константина и Јелене одржан је помен Карађорђу и и јунацима из првог устанка. О значају Сретења говорио је прота Чеда Братуљевић. Помену су присуствовали … изасланик Ауто-команде мајор Раде Косовић, делегат жупе Божидар Поповић, соколи, грађани, наставници и ђаци школе „Вожд Карађорђе” и „Краљица Марија”. На челу сокола био старешина Љубиша Олић. У оквиру Сретењске прославе друштво је приредило академију 17 фебруара 1940. у дворани школе „Вожд Карађорђе”. Присуствовали су … изасланик Ауто-команде мајор Раде Косовић, просветар жупе Момир Синобад, жупски начелник Богдан Максимовић, Иван Седлачек и др. Академију је отворио говором старешина Љубиша Олић. Историјска разматрања о узроцима изнео је просветар Милић Мајсторовић. Изведен је програм од 18 тачака. Било је присутно преко 500 припадника сокола. (14) Друштво је 31.12.1937. имало 194 члана, 107 нараштаја, 240 деце, свега 541. (15) Просветар друштва Милић Р. Мајсторовић је у Годишњем извештају истакао да је рад друштва растурен на Вождовцу, Дедињу и предграђу Краљице Марије. Друштво је имало 31 децембра 1938. 86 чланова, 58 нараштаја, 209 деце, свега 353. Прочелник др. Петар Илић обавезао се у име друштва да ће помагати од својих приредби “фонд сиромашних ученика држ. Школе „Вожд Карађорђе” и „Ђачко склониште”, „Краљица Марија” и „Кнез намесник Павле”.(16)

Соколско друштво Београд X “Вождовац” приредило је 6 октобра 1940. помен ратницима изгинулим у борби на Космају 1914. Помен се одржавао крај споменика „Бела Стена”, који је подигнут на Космају у спомен Петрове петогодишњице. Чинодејствовао је парох из села Неменикућа Радојица Терзић и одржао говор о значају жртве за веру и отаџбину. У име друштва говорио је старешина Љубиша Олић. Говорио је о значају подвига хероја као и о њиховом великом живом примеру за садашње и будуће генерације. Учитељ Стојан Милосављевић је говорио у име учитеља среза космајског позивајући омладину да следује примерима хероја из прошлости. Поред сокола, народа и ђака са Космаја, помену су присуствовали ратници који су учествовали у бици на Космају 1914. : Сретен Степановић из Амерића, Радојица Љубисављевић из Неменикућа и Милорад Миросавић из Рогаче. Осим њих били су и ратници из Првог светског рата : Обрен Никодијевић из Дубоке, Ђорђе Цветковић из Прекадина, Марко Љубисављевић из Неменикућа, Бора Димић из Сопота, Јоца Маринковић из Рогаче, Марко Марковић и Душан Тошић из Сопота. (17)

На Сретење 15.2.1941. Соколско друштво Београд X приредило је помен свима палим борцима за слободу од Карађорђа до тада. Помен је одржан у Вождовачкој цркви. Присуствовали су : изасланик краља капетан Жерјава; командант града Београда генерал Петровић; делегат Градског поглаварства дивизијски генерал у пензији и већник Живан Ранковић; изасланик Савеза Сокола Мирослав Војиновић; изасланици Соколске жупе Београд Велимир Поповић, Милослав Павловић и Момир Синобад; … . После помена говорио о жртвама у борби за ослобођење прота Вождовачке цркве и оснивач Соколског друштва Београд X Братуљевић. Истог дана увече, у свечаној дворани одржана је свечана академија и забава, са програмом од 17 тачака : вежбе, рецитације, весели скечеви, актовке, песме и говори. Милић Мајсторовић је одржао предавање, а госте је поздравио старешина друштва Љубиша Олић. Друштво је 8.3.1941. одржало забаву а приход је наменило подизању споменика на Торлаку. (18) Соколско друштво Београд X Вождовац деловало је до Априлског рата 1941.

На иницијативу Зденка и Вере Павић виђенији грађани Вождовца сазвали су оснивачку скупштину Соколског друштва Београд X Вождовац у дворани основне школе Вожд Карађорђе”. Друштво је после покусног рока учлањено у Савез Сокола 1 децембра 1936. Користило је просторије школе Вожд Карађорђе”. Приређивана су села, јавне вежбе, … . Често одржавана предавања о свакој приредби и техничке вежбе учиниле су много за ширење сазнања о соколима у крају, не само код омладине, већ и код одраслих. Тежили су да се њихов просветни и технички рад одвија у све тешњој вези на духовном, моралном и здравственом подизању Вождовца и његових становника. На Сретење у цркви Цара Константина и Јелене друштво је одржавало помен Карађорђу и и јунацима из првог устанка. Друштво X Београд је сваке године корпоративно излазило на Космај и у заједници са околним становништвом приређивало помен. Помен се одржавао крај споменика „Бела Стена”, који је подигнут на Космају у спомен Петрове петогодишњице.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 82-87;

  2. З.Н.П, Прва годишња скупштина најмлађег Сок. Друштва Београд X “Вождовац”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 3;

  3. Мил. Р. Мајсторовић, Соколско друштво Београд X (Вождовац)”, Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 154;

  4. Вести”, Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 244;

  5. М.Р.М. Спомен-дан Вожду Карађорђу и осталим јунацима из Првог устанка”, Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5, стр. 127;

  6. Милић Р. Мајсторовић, „Соколство и борба за ослобођење”, Око Соколово”, Београд, 1 март 1938, бр. 3, стр. 39;

  7. Вести”, Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5;

  8. Уредништво, Подизање и откривање споменика на Космају”, Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 15, 18;

  9. Милић Р. Мајсторовић, Соколи космајским јунацима”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1938, бр. 9, стр. 216, 217;

  10. Уредништво, Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 20;

  11. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 86-87;

  12. Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;

  13. М.Р.М. Соколска свечаност на Космају”, Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 98;

  14. М.Р.М. Соколско друштво Београд X – Вождовац”, „Соколски живот”, Око Соколово”, Београд, 1 априла 1940, бр. 4;

  15. Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, „Око Соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4, стр. 41

  16. Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 33, 45, 51;

  17. М. Помен на Космају”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобра 1940, бр. 8, стр. 131;

  18. Соколски живот”, Око Соколово”, Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3;

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.