ОБЕСПРАВЉЕНА ДЕЦА И ОЧЕВИ

Моје име је Горан Бујић, један сам од оснивача и покретача  групе грађана “ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ“ која на трговима скреће пажњу на проблеме у друштву.
Идеју за оснивање групе “ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ“ добио сам у разговору са пријатељем Дејаном Костићем из Велике Плане, тачно пре три године 24.12.2014. године. Ускоро нам се придружиле и две предивне баке Богданка Аливојводић и Биљана Колар, које се боре за права својих унука и све деце.
Данас нас има више него пре три године, 20 оснивача, и свако од нас у своме граду представља групу од неколико стотина грађана. Схватили смо да је крајње време да се нешто уради, да се нешто покрене, да се не седи само пред тастатуром и коментарише. Грађански активизам је поприлично замро у целој Србији. Када кренеш да се буниш против нечега, одмах си за појединце домаћи издајник, страни плаћеник, зашто баш ми, сигурно их финансира Сорош, зашто баш ми а не неко други и слично. Енергију коју могу да утроше конструктивно добар део људи користи на кукање преко друштвених мрежа и на етикетирање оних који се труде да нешто ураде, да нешто покрену с мртве тачке.
Група „ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ“ настала је из револта према тренутном стању и опхођењу државних институција и система према деци и очевима, као родитељима. Права детета посебно су угрожена у ситуацијама после прекида брачних и ванбрачних веза. Мајке врше злоупотребу деце спроводећи психичко насиље над њима у циљу задовољавања сопствених психолошких и правних потреба, те је зато потребна додатна заштита деце. Заштита коју деца немају, као ни родитељи који, у датом тренутку, не живе са дететом, па тако и нису у могућности да врше родитељско право.
Тај облик насиља над децом се несметано спроводи, а њега, у својим поступцима, штите и подстичу надлежне институције државе. 96% мајки које у Србији врше родитељско право је заштићено у вршењу насиља над децом. Центри за социјални рад и тужилаштва жмуре, а очеви нису у могућности да заштите своју децу од било ког облика насиља над децом од стране мајки.
 
Наша група грађана указује на дискриминацију мушкараца, као родитеља у ситуацијама развода брака, а и после тога. О јасној дискриминацији на основу пола, коју спроводе центри за социјални рад и судови у Србији. Дајући стручна мишљења судовима, центри за социјални рад у  99% случајева опредељују мајке као самосталне вршиоце родитељског права.
Уставом Републике Србије и Породичним законом родитељи су равноправни у вршењу родитељског права. Да нам пракса није таква јасно показује податак    о броју донетих пресуда о вршењу родитељског права у корист једног или другог родитеља. Сматрамо да ту не постоји равноправност и да је државни систем потпуно наклоњен мајкама, односно, женама. После развода, веома често, мајке, злоупотребљавајући децу и поверено им родитељско право, онемогућавају одржавање личних односа деце и родитеља са којим деца не живе. На тај начин очеви губе могућност да буду родитељи. Са друге стране, државне институције су врло ревносне у наплати одређене алиментације, одређене у свим тим судским поступцима развода бракова.
 
Тако долазимо у још једну апсурдну ситуацију, да мајке које годинама не извршавају судске одлуке у погледу одржавања личних односа деце и њихових очева, бивају заштићене од кривичне одговорности , иако то представља кривично дело које се гони по службеној дужности. Истовремено, државни органи ће, врло брзо, спровести кривични поступак против очева, уколико, рецимо, неколико месеци не уплате новчани износ алиментације.
 Јасна дискриминација на основу пола и у погледу кривичне одговорности и односу Државе према томе.
 
Уставом Републике Србије  члан 65. родитељи су равноправни у доноћењу одлука, у одлукама везано за васпитање детета, издржавање дета у складу са својим верским и националним уверењима и убеђењима, образовању детета и друго. Исто право је дато и родитељима који не живе заједно, као и ситуацијама када је дете судском пресудом поверено једном од родитеља ,на бригу и старање .
 

Права и интерси детета, изједначени су са јавним интересима,  те „држава“ има обавезу да штити права и најбољи интерес детета. Право детета на одржавање личних односа са родитељем са којим не живи је гарантовано Породичним законом и Конвенцијом о правима детета. Конвенцијом о правима детета, као и Конвенцијама о људским и мањинским правима, загарантовано је право на неговање културе, традиције, обичаја језика и друго, као и преношење истих на дете у циљу очувања истих и унапређењу људских и мањинских права.

Ово је првенствено  право детета, и неможе се право родитеља ставити изнад права детета, нити може право родитеља бити угрожено неким правом детета.

Држава мора гарантовати блиски однос између родитеља и деце, а судска пресуда мора садржати и време за забаву и обавезе, време за васпитање детета у складу са породичним вредностима. РОДИТЕЉ КОЈИ НЕ ЖИВИ СА ДЕТЕТОМ НЕ СМЕ БИТИ НАТЕРАН У ПОЗИЦИЈУ ПОВРЕМЕНОГ ПОСЕТИОЦА. ОВАЈ РОДИТЕЉ  МОРА БИТИ УКЉУЧЕН У СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ДЕТЕТА, А НЕ ДА БУДЕ ПОВРЕМЕНИ РОДИТЕЉ, БАНКОМАТ РОДИТЕЉ.

Данас мушкарце, очеве  осуђују за разна кривична дела, без икаквих доказа, само на основу изјава бивших или садашњих брачних и ванбрачних супруга. Само на основу њихових изјава или субјективног осећаја.
Мислили смо да постоји неко задужен да брине о грађанима, о деци, о породици, али пошто нема никога ко би то урадио ,ту смо ми. Време блаженог незнања је прошло, грађани имају знања, мудрост да се покрену и реше проблеме.
Од самог почетка постојања наше групе, пуне три године, по неколико дана у недељи будем на Тргу, стојим и ћутим, држећи паролу, поруку, којом указујем на проблеме деце и очева у Србији. Некада будем сам, а некада буде и више нас. Већина грађана приђе и подржи нас, разговара са нама.
Први протест смо имали 17. марта 2015. године на Међународни дан социјалног рада, испред Владе у Немањиној улици у Београду, заједно са бакама и декама којима је ускраћено право да одржавају личне односе са својом унучад. Протест је био пријављен од стране двеју бака, госпође Богданке Аливојводић и Биљане Колар. Били смо позвани у Министарство у Немањину и након разговора са начелником Драганом Вулевићем, оставили смо своје захтеве, али до данас, нико се није удостојио да нам одговори. Тиме је само Министарство показало колико им је стало до деце и породице у Србији.
Драган Вулевић је на челу овог социјално мафијашког клана и један од одговорних за (не)рад ЦСР-а.
Други већи протест смо имали 23.10.2016. године на новосадском Тргу слободе. Након тог протеста огласила се Повереница за равноправност полова Бранкица Јанковић и изјавила да разуме протест очева који сматрају да су били дискриминисани у случајевима када се одлучивало о томе ко ће добити старатељство над дететом, али да се тако озбиљне ствари не могу решити на улици. У самој изјави Поверенице за равноправност полова Бранкице Јанковић, може се закључити да је и сама признала и потврдила дискриминацију мушких родитељских права. Не да улица није место за решавање тако озбиљних ствари, него је улица једино место, а на то нас приморавају надлежни органи.
За три године постојања одржали смо неколико трибина на ову тему, писали на десетине чланака… Циљ нам је да пишемо законе, да их предлажемо и мењамо, да будемо сви равноправни у друштву, да сарађујемо са органима власти, да мењамо ствари на боље, за добробит све деце и грађана Србије. Циљ нам је да становници Србије схвате да нису народ, већ грађани, јер имају права, али и обавезе. А народ нема права, он је власништво неког монарха. Грађанима Устав гарантује права, па и право на јавно изражавање својих осећања, да се буни или нешто подржава. Има право слободе говора, али ако не шири мржњу. Право грађана је да учествују у писању закона, да сами одлуче шта је добро, а шта не, да сами одлучују о будућности својих породица и добробит своје деце.
 
„ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ“ ће престати да постоји оног тренутка када сви проблеми буду решени. Ако неће да нас гледају треба да реше све проблеме. Ми не стајемо, идемо даље. Наши чланови су људи из различитих професија и сфера друштва.Ту су доктори наука, полицајци, спортисти, уметници, новинари, професори, наставници, учитељи, судије, адвокати, психолози, педагози, тужиоци, судски вештаци и многи други.
 
Време је да се прекину све манипулације децом. Време је  да се заустави организовани криминал у породичним односима, да се закони поштују, а деца и очеви заштите. Време је да се тате изборе за права деце и своја, да се заштити породица.
 
Позивамо све грађане Србије, стручњаке, породичне људе,тате, маме, баке, деке да нам се придруже у борби против организованог криминала, у борби за очување брака, породице и породичних вредности.
 

1 коментар


  1. „Važeći Porodični zakon Republike Srbije u članu 2 kaže: „porodica uživa posebnu zaštitu države“, a u članu 5: „žena slobodno odlučuje o radjanju“ i „majka i dete uživaju posebnu zaštitu države“. Iz člana 5 je očigledna diskriminacija muškaraca, jer po njemu muškarci ne uživaju istu zaštitu, što se u sudskoj praksi razvoda i materjalizuje, niti imaju pravo kod odlučivanja o radjanju. No kako ovo nije članak o muškarcima, oni su ionako nebitni, zamenljivi i obespravljeni, koncentrisaćemo se na sukobljenost člana 2 i 5 u domenu zaštite porodice. Postavlja se pitanje kome država daje prednost kada su interes porodice i interes žene suprotstavljeni, pošto formalno obe imaju „posebnu zaštitu“? Feministička teorija i praksa, koja vidi brak i patrijarhat kao tamnicu žene, na svaki način želi da se obračuna sa njima, pa je tako Istambulska konvencija stvorena kao oružje u tom ratu, pod izgovorom borbe protiv nasilja u porodici“. – http://www.ultrahome.in.rs/muska/IstambulskaKonv.html

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.