Исповест бившег атеисте

Одрастао сам у социјализму, родитељи су ми били урбани, образовани, не бих рекао религиозни, али нису били ни атеисти. Имао сам марксизам као предмет у гимназији и на факултету, и поверовао да је религија опијум за народ. Сматрао сам и да религија непотребно ограничава људско понашање и постојање, и поставља круте границе, као да живот већ није довољно омеђен. Веровао сам да је она непотребна да би се знала разлика између добра и зла. Био сам присталица стваралаштва, и да људи држе судбину и живот у својим рукама, а не да то ради неко врхунско биће изнад њих, и у име њих. Једном речју, религија ми је изгледала као губљење времена на завршетку 20. века, анахронизам за необразоване, време сам увек умео боље да искористим. Доста тога и даље верујем, али више дефинитивно нисам атеиста!

Пуно тога сам у међувремену видео и доживео, што ме је уверило да Ђаво постоји, и да он никада не спава. За Бога и даље не знам да ли постоји, и да ли спава, али ако постоји, свакако више спава од Ђавола, јер је овај у тој трци увек испред. Нисам видео Бога, а верујем само ономе што искусим, али Ђавола сам срео, и нажалост виђам га све чешће, и не само ја. Ђаво је умешао прсте у животе свих људи, несрећа и сукоб су на све стране, и на глобалном и на приватном плану, у породици, међу људима који би требали да се воле, помажу, и живе заједно. Неко ради на растурању свега што је лепо функционисало, и ја немам друго објашњење и име за њега него – Ђаво. Све је корумпирао, сем малих острва у том силном мору, а ми који смо заточеници још увек тврде основе се међусобно дозивамо између тих острваца, гледајући оне друге који су у води, неке који са уживањем пливају, друге који се у самртном ропцу даве у њој.

А оно што се опијума тиче, и потребе религије да осветљава пут, и учи људе разлици између добра и зла, у то сам почео да верујем. Опијум се даје болеснику на самом крају, да му умањи муке пред смрт. Цивилизација нам сада управо тако изгледа, у озбиљној потреби за неком јаком дрогом, леком који ће однети сав бол, религија нам сада стварно треба јер времена су веома тешка, и за атеисте. Људи су у конзумеризму изгубили сваки морални компас, и заборавили да је грамзљивост основ свих седам смртних греха, а они постоје, и односе се и на верујуће и на оне друге. Разликовање добра и зла тражи ниво свести који већина никада није достигла, и од кога све више одлазимо у супротном смеру, вероватно јер смо напустили религију која нам је бар донекле помагала на исправном путу. И зато сада знам да нам је религија и традиција неопходна да пребродимо то узбуркано море и нађемо сигурну луку, заклон од недаћа, и оружје за борбу против Ђавола. И у томе је потпуно небитно ко верује, а ко не у постојање врхунског бића, и како га назива и са њим комуницира, важно је да се вратимо систему вредности који нас је све претходне векове одржавао да опстанемо заједно, и боримо се против ерозије коју носи живот, и мрачне силе која се труди да све уруши, одвоји нас са чврсте основе морала и повуче у своје вирове и бездане. Молимо се и радимо заједно, верујући и они други, против Ђавола, јер само уједињени можемо да још (о)држимо тврђаву да је не преплави надолазећа плима, и однесе нас све у заборав.

 

Завршићу причом Джордана Питерсона (Jordan B. Peterson), познатог борца за слободу говора, против Култур-марксизма, феминизма и политичке коректности, професора клиничке психологије на Универзитету у Торонту: „Питају ме повремено да ли верујем да Бог постоји. Не волим то питање, јер је то покушај да ме сврстају у неку категорију, као верујућег, или као атеисту. Ја им одговарам да живим као да Бог постоји“. Мислим да ни ја не бих боље одговорио, од сада је то мој одговор. Некада сам говорио да сам бољи хришћанин од верујућих, али ово је још бољи одговор!

 

сваке среде за СКК пише Михаило Алић

http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.