Дејан Костић: Шта је видела заборављена лутка?

Уз асистенцију полиције један за социјални рад у Београду, недавно је једно немоћно дете грубо и агресивно, „заштитио“ од својих хранитеља, који су сву своју пажњу и капацитете посветили детету, а оно им узвратило огромном љубављу. Несрећна девојчица није стигла да узме омиљену лутку нити да пољуби људе које воли. Јавности познат – случај др Миле Алечковић.

 

Не знам детаље случаја, али могу да предпоставим, да је реч о још једном сличном случају, већ виђеним последњих година у Србији. Случају у којем је сценарио и „стручна процена“ иста, само се имена актера смењују.

 

Центар је спровео нешто што се њиховим нормативним актима зове „неизбежна интервенција“. По истим актима она се спроводи и дете одузима у случајевима када је детету угрожен живот или психофизички развој. Живот, очигледно, није био угрожен. Дакле, као једина могућност остаје да је неко проценио да је детету угрожен психофизички развој.

 

Е, наздравље „стручњаче“ који си тако проценио. Детету је у секунди срушен сав познати свет, одвојено од блиских и драгих људи, од дневних ритуала, школе другова, простора. Детету су, управо овим поступком нанешене, непоправљиве, последице на психички развој.

 

Знам „стручњаче“ да си нулту стручну лиценцу добио без икакве провере знања, али ово је превише. И од тебе. „Стручњаче“, молим те, макар прођи поред неког факултета. Питај некога ко зна нешто о психи деце, ако већ нека знања ниси могао да добијеш у установи у којој радиш.

 

Ироничног назива – „надлежни орган старатељства“ муњевитом акцијом др Алечковић ускраћује хранитељску подобност. Било је то решење којим је махано у стану др Алечковић.

 

За оне неупућене – дете се смешта у хранитељску породицу, не на основу нечије хранитељске подобности, већ на основу Уговора о смештају. Уговор, вероватно, није раскинут нити је раскид тог уговора на било који начин наговештен. Отказни рок је саставни део уговора, али то није поштовано. Потпуно супротно правним нормама.

 

Група „стручњака“ затим, решење о ускраћивањеу хранитељске подобности, извршава, тим агресивним одузимањем детета. Извршава решење, а да га странка није ни примила, није ни почео да тече рок за жалбу, није ни одлучивано у другом степену, није ни постало правоснажно, ни извршно. Опет супротно познатим правним нормама. И као крем на торти – полиција асистира код спровођења против правних радњи. Саучествује у криминалу. Дивота.

 

Зна ли неко да ми каже – ко је извршио ово насиље у породици? Једно дете је насилно одведено из једне породице у којој је било вољено. Једном детету се сада ограничава слобода кретања и комуникације и оно не може да буде са блиским људима или са њима комуницира.

 

Одредбама Породичног закона; ограничавање слободе кретања и комуникације се нарочито сматра насиљем у породици. Истим законом забрањено је свако насиље у породици.

 

Коме су намењене ове одредбе Породичног закона?Ко је починио ово насиље у породици? Где се изгубила Законом утврђена дужност свих да поступају у најбољем интересу детета? О међународним, ратификованим, конвенцијама да и не говорим. Или је, можда, најбољи интерес детета шетање по хранитељским породицама док јадна дечија душа не склизне у патологију? Или је ту већ упала?

 

Дивна је ово земља. Поносита. Током историје одолевала свим завојевачима. Налазила начина да преживи, да сачува живот. А и окупатори су били, некако, „хумани“. Људи су се убијали у гасним коморама, стрељањем, патњом од само неколико секунди. А ово? Боже сачувај!

 

1 коментар


  1. Хоћу да видим дипломе тог „стручног тима“ ако им доктор наука из области психологије није подобан да васпитава дете. Да ли су центри за социјални рад изнад Закона? Да ли за њих важе Устав и Закон? Да ли може јавно тужилац да испита њихову имовину? Ако су богати – откуд? Ако им деца уче по иностранствима – одакле им паре?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.