Владислав Ђорђевић: ЖЕНСКА ШТАМПА КОД СРБА

Женска штампа код Срба има дугу историју. Од морално-поучних часописа, преко оних који су заговарали једнакост са мушкарцима, догурало се до екстремно феминистичких часописа који декларативно заговарају „женска права”, а фактички женске привилегије.

1. Oд почетакa дo Другог светског рата

Први женски лист код Срба појавио се 1847. године – дакле, пре 170 година. Звао се „Женски воспитатељ” и уређивао га је учени Дубровчанин Матија Бан. Како наслов сугерише, часопис је имао првенствено васпитну улогу. Али већ следеће године – 1848. – престaо je да излази због Мађарске побуне.

Наследник „Женског воспитатеља” било је лист „Домаћица”. Основан је 1879. године, као орган Београдског женског друштва. Његов власник и уредник био је професор Стева Бајаловић.

Трећи лист звао се „Српкиња”. То је био „поучан и забаван часопис за наше женскиње”. Почео је да излази у Панчеву 1882.

Наследник часописа „Српкиња” био је „Женски свет”. Покренут је 1885. године. То је био лист добровољних задруга Српкиња (Новосаткиња). Излазио је једном месечно, а уређивао га је Аркадије Варађанин, управитељ Српске више девојачке школе. Он је инсистирао да његов лист „пропагира просвету и напредак женском свету”.

Моди и забави био је посвећен лист „Српски помодар”. То је био модни лист за жене и мушкарце, али се може сматрати женским часописом, јер је више привлачио жене. То је био „технички часопис за разна словенска мушка и женска одела”. Почео је да се издаје у Новом Саду од 1872. Сличан у концепцији био је лист „Базар”, покренут 1883.

Између два светска рата појављују и други модни часописи: „Мода” (Београд, 1922), „Модели” (Београд 1937) и „Женски свет” (1930-1934).

Појављују се и часописи женских друштава: „„Српска жена” (Сарајево, 1912), орган Савеза добровољачких задруга Српкиња за БиХ, „Глас народне женске заједнице” (Београд 1918-1930) и „Женски покрет” (Београд, 1920), орган Алијансе женских покрета.

Појављују се и часописи за домаћинство: „Жена (Нови Сад (1911), „Српкиња, њен живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна уметност до данас” (Сарајево 1913), „Жена и свет” (Београд 1925), „Жена” (Београд, 1933) и „Жена и дом” (Београд 1933).

Општег типа је био часопис „Југословенска жена” (Београд 1931-1934).

Постојали су и часописи за женска занимања („Сељанка”, лист за просвећену жену на селу (Београд 1933-1935).

Постојали су и женски политички часописи. То је најпре био часопис „Једнакост” (Београд, 1920), орган жена социјалиста (комуниста) Југославије.

Часопис „Жена данас” покренула је 1936. КПЈ. Дакле, КПЈ је била главни поборник равноправности жена. После ослобођења часопис „Жена данас” постао је орган АФЖ-а, а касније орган Савеза женских друштава. Од 1961. издаје га Конференција за друштвену активност жена Југославије. На крају је постао специјални додатак листу Борба и излазио је једанпут недељно.

2. Током Другог светског рата

Током рата постојала су бројна женска ратна гласила: „Бановка”, лист Окружног одбора АФЖ-а за Банију,1942; „Жена у борби”, издање АФЖ-а Лике, 1942; „Јабланичанка у борби”, издање окружног одбора АФЖ-а Лесковца, 1944; „Наша жена”, лист АФЖ-а Санџака 1944. и „Зора” орган АФЖ-а Србије, штампан у Београду 1944. Углавном је реч о часописима ствараним на делићима територије под партизанском контролом. Понекад су стварани у првим борбеним редовима.

3. После Другог светског рата

Почетком 50-их у Београду излази лист „Укус”, издање Центалног одбора АФЖ-а Југославије.

Мења се положај жене у друштву, а то се види и по концепцији нових часописа („Практична жена”, „Базар”, „Нада”, „Ана”, „Нина”, „Дива”). „Практична жена” је покренута 1955, а „Дива” 1990.

4. Либералнофеминистичка штампа

Средином седамдесетих година XX века зачиње се модерни српски феминизам. Камен међаш представљају феминистичка предавања у Студентском културном центру у Београду започета 9. априла 1975. Ове трибине су временом замрле, али многе феминисткиње наставиле су да раде на различитим феминистичким пројектима. Појављивали су се многи феминистички текстови у часописима, као што су: „Дуга”, „Омладинске новине”, „Полет”, „Свет”, „Двоје”, „Старт”, „Свијет”, „Данас”, „НИН” итд. Тематски бројеви о феминизму јављају се и у недељним новинама, на пример у „Репортеру”). Феминизам се обрађује и у политичким часописима, нпр у часопису „Марксизам у свету”). Феминисткиње су позиване у школе, обданишта и студентске домове да говоре о феминистичким темема и да организују округле столове, радио и ТВ емисије. Феминисткиње су се избориле и за приступ у „женску штампу”. Тако је у „Базару”, утицајном женском часопису, постојала стална рубрика Софије Тривунац. У њој је она давала феминистичке одговоре на питања читатељки.

5. Радикалнофеминистичка штампа

Деведесетих година XX века покрећу се радикалнофеминистички часописи. Најпознатији такав часопис су „Феминистичке свеске”. То је часопис намењен радиклнофеминистичком активизму. Основале су га лезбијке и радикалне феминисткиње окупљене око Аутономног женског центра.

Други значајан радикалофеминистички часопис су „Женске студије”. Часопис је посвећен радикалнофеминистичкој теорији.

Часопис, „Pro Femina” је посвећен феминистичком стваралаштву, првенствено књижевном.

Часопис „Темида” је посвећен правима жена.

6. Закључак

Штампа за жене у Срба има историју дугу 170 година. Од морално-педагошког часописа „Женски воспитатељ” догурали смо до радикалнофеминистичких часописа који пропагирају ставове екстремних феминисткиња, а у њих спадају и необручено испољавање сексуалности, па и лезбијства.

Жене се сада једнаким правима више не задовољавају, него истичу екстремне захтеве. Од почетака када су жене хтеле да се интегришу у мушко друштво доспели смо до тога да милитантне феминисткиње позивају жене на сепарацију од мушкараца и удаљавање од њих.