Нема људских права без права мушкараца

Не можемо говорити о људским правима, а да не укључује поштовање права мушкараца, очева и мањина у Србији.

Борба свих маргинализованих и вишеструко дискриминисаних група грађана, нарочито мушкараца, мора бити признат као равноправних чланова нашег друштва, да подједнако остваре сва своја права, нарочито у ситуацијама након прекида брачних и ванбрачних веза.

Пводом Међународног дана људских права, 10. децембар треба да нас подсети да људско достојанство и слобода су основа за изградњу модерно и развијено друштво.

Важно је да доносимо законе и стратегије, али још је важније да конкретне мере омогућавају свакоме да се образује, да ради, да спречи насиље и да свима пружи прилику да остваре свој потенцијал и своја права. Ово се нарочито односи на очеве који нису у могућности да врше родитељско право, и остваре људска права јер им то ова држава онемогућава.

Нема говора о људским правима ако су мушкарци и дечаци жртве насиља, а држава не говори о њима, нити их препознаје и региструје као жртве породичног насиља. Ово је огроман проблем читавог друштва. Морамо да заштитимо мушкарце и не окренемо главу насиљу над њима.

Мушкарци трпе један од облика психичког и емоционалног насиља од стране својих садашњих или бивших партнерки. Над мушкарцима се врши институционално и системско насиље. Насиље од стране медија, насиље од стране разних радикално феминисзичких, односно лезбејско феминистичких, и сепаратистичких феминисткиња, чији је циљ уништење мушкараца и породице.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.