Саша Недељковић: ФИЛМ И КЊИГА “ОЈ, ЛЕТНИ СИВИ СОКОЛЕ

Савез сокола је снимао и приказивао филмове о слетовима и таборовањима. Међу филмовима које су у међуратном периоду снимали соколи истиче се филм „Ој летни сиви соколе” о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. У “Соколском гласнику” од 22 децембра 1932. изашло је саопштење да ће Просветни одбор Савеза СКЈ приредити таборовање за око 150 сокола свих категорија са територије жупе Нови Сад на Бледу јула 1933. Предвиђено је да таборовање које је требало да траје 30 дана буде снимљено за филм. (1)
На филму је приказан узоран живот соколске омладине и лепоте словеначких предела. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. Неколико дана после њих, табор је посетио краљ Александар. Од стране Министарства просвете препоручен је целокупној школској омладини. (2) Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила га је Школа народног здравља из Загреба. У снимању су из Школе учествовали редитељ Камило Бреслер, педагог Школе и члан сокола; Александар Герасимов, инжињер и Анатолиј Базаров, оператер. Од истакнутих сокола у табору су радили са омладином Милан Стевановић, првак у вежбама на вратилу и таборски хоровођа композитор Светолик Пашћан. Пашћан је написао текст и компоновао музику за филм. Просветни одбор С.С.К.Ј. штампао је књигу о таборовању на Бледу. Књига “Ој летни, сиви соколе” била је илустрована са 108 снимака из филма (3) Др. Миливој Павловић истакао је у свом чланку „Ој летни, сиви соколе” да, уз просветни одбор из Новог Сада, велике заслуге Веље Поповића, члана Просветног одбора Савеза Сокола и референта за трезвењаштво и таборовање, за приређивање таборовања на Бледу 1934. Табор на Бледу био је уређен како се пожелети могло : здравствени услови, купање у језеру, летње вежбалиште, уређен логорски живот, допуњен соколским предавањима, поселима, песмом, музиком и дилетантским представама. Књига о табору илустровала је тај живот, то је соколска смотра и значајно средство за соколску пропаганду. У тексту дат је опис живота у табору : долазак, сређивање табора, свакодневни живот, ручак, одмор, излети недељом и празником, предавања и духовна забава (“Кад се тело одмара, онда дух ствара”) посела, посета краља Петра као престолонаследника и старешине Савеза Сокола, са краљицом а доцније посету краља Александра. Књига је била допуна филма, а филм се могао сматрати илустрацијом књиге.

Веља Поповић је показао, какав је значај живота у природи, на чистом ваздуху, у братској средини. Писац је истакао да је књига пример који је требало подражавати. О свим летовањима требало је оставити трајног спомена. (4) Мих. Миловановић је у „Соколској просвети” описао посету краља соколском табору 17 јула 1934 . Краљ Александар је дошао изненада, у пратњи једног официра. Хтео је да види соколе онда када нису очекивали госте. Затекао их је како поправљају свој највећи шатор-хангар који је порушила олуја. Чим су угледали краљев аутомобил, како улази на капију, соколи су поскакали са крова шатора и опколили свог краља и поздравили га “Соколским поздравом” : „Соколском снагом свом, За Краља, за Народ, за мили Дом: Здраво ! Здраво ! Здраво ! “Провели су га кроз цео табор, од шатора до шатора, да би све прегледао и видео. Краљ се о свему распитивао, улазио у шаторе, разгледао таборске постеље, „а када наиђосмо на шаторе, који су носили имена великих соколских покојника : „Брат Гортан”, „Брат Малеј”, „Брат Вељко Чубрлиловић” и др., Краљ дуго застајкиваше, и озбиљним достојанственим погледом посматраше цвећем окићене табле са натписима,” Отишли су у кухињу, где се краљ распитивао о исхрани, о организацији набавке намирница … . После прегледа унутрашњег уређења табора, соколи су приредили на брзину мали програм. Две вежбе са мушком и женском децом, вежбе на вратилу и разбоју и неколико веселих дечјих игара били су ипровизовани програм. Краљ је после сваке тачке аплаудирао и честитао вежбачима. После пола сата краљ је завршио посету.(5)
Соколска штампа пратила је приказивање филма и реакције гледалаца. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим све местима је био приказан филм. Године 1936 „Ој летни сиви соколе” био је приказан на Двору краља Петра II. Једна копија филма била је чувана у дворској библиотеци (6).
Филм је свечано приказан 19. фебруара 1937. у београдском биоскопу „Уранија” увече и наредних дана. Премијери су присуствовали краљевски намесник др. Иво Перовић, министар војске и морнарице генерал Марић, … дипломатски представници, чланови управе, просветног одбора и начелништва Савеза СКЈ. Пред само приказивање филма члан управе Савеза Сокола др. Милорад Драгић у свом говору истакао је : „… „Ој летни сиви соколе” јесте апотеоза, песма и химна раду и правим здравим радостима живота.” У режирању филма од стране Савеза Сокола учествовали су Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду је извршио Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. У филму су били приказани Блед, Винтгар, извор Савице, Триглав, … . (7)
Филм је био приказиван широм Југославије. Филм је 1937. приказан у Београду, Прилепу, Косовској Митровици, Старом Тргу, Битољу, Приштини, Призрену, Шабцу, Ваљеву, Црвенки, Чачку, Панчеву, Земуну, Зеници, Старом Бечеју, Мостару, Теслићу, Ковину, Крагујевцу и Сарајеву.
Филм је приказан 1938. у Вуковару, Сушине Ђурђеновцу, Јагодини, Новој Градишки, Сиску, Кумбору, Карловцу, Нишу, Ћуприји, Дубровнику, Петрињи, Цриквеници, Новом Врбасу, Битољу, Чаковцу, Зајечару, Загорју об Сави, Сињу, Делницама, Пожаревцу, Нем. Елемиру, Буљкесу, Новом Месту, Сремској Митровици, Вршцу, Бачком Петровом Селу, Славонском Броду, Љубљани, Старој Пазови, Јаша Томићу, Сремским Карловцима, Дарувару, Кутини, Вировитици, Јесеницама, Бледу, Брчком, Бијељини, Корчули, Босанском Шамцу, Сомбору, Лашком, Дебељачи, Храснику и Домжалама. (8)
У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. филм „Ој летни сиви соколе” приказан је у биоскопу “Империјал”. Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. (9)
Реакције публике биле су различите. Филм је приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово” из Београда коментарисао је : „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини не би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.” (10) У извештају из Трогира од 14 марта 1939. истицало се : „Јучер се у Трогиру приказивао наш први Соколски тон филм „Ој летни сиви Соколе”. Даване су две претставе које су биле одлично посећене од чланова и пријатеља соколства. Овај технички одлично уређени филм оставио је својим садржајем изванредан утисак на публику, која је многе сцене из соколског живота попратила са одушевљеним пљеском и поклицима.” Ураниа Тон кино у Новој Градишки писала је Савезу Сокола : „Филм је одличан. Кад будете имали сличних филмова молимо, изволите нам одмах јавити.” (11) У Кнежеву и Белом Манастиру 4 и 5 маја 1939. приказан је соколски филм „Ој летни сиви соколе !”. По аутору чланка у „Братству” филм је на све гледаоце оставио снажан утисак. (12) Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани узани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе !”. (13) Филм је био приказан и нашим исељеницима у САД. Новине „Американски Србобран” из Питсбурга донеле су велики чланак о приказивању филма, у коме је између осталог стајало : „Старији, уз лепо уживање гледањем ових филмова, … мелодија лепе песме, слушањем милозвучног језика – видели су нешто и за поуку: Куда би стигли и допрли у нашим народним организацијама, да уведемо у наше организације ону дисциплину, сложан и плански рад, који се видео међу Соколима и Соколицама на Бледу! Није чудо што су ово летовалиште Сокола посетили Краљ и Краљица, и што у спомен књизи прочитасмо име и краљевића Томислава … . Нема спора, ко год је овај говорећи филм гледао, сваки је изашао са програма радоснијега срца и уздигнуте душе; а могуће и тугом за својим старим завичајем. Не мери се све само са физичком мером и новчаником.”(14)
Соколи су нарочито били поносни на документарни филм „Ој летни сиви соколе”, који је приказивао таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила га је Школа народног здравља из Загреба. Из Школе народног здравља у снимању су учествовали редитељ Камило Бреслер, педагог Школе и члан сокола; Александар Герасимов, инжињер и Анатолиј Базаров, оператер. У режирању филма од стране Савеза Сокола учествовали су Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду извршио је Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. Од истакнутих сокола у табору су радили са омладином Милан Стевановић, првак у вежбама на вратилу и таборски хоровођа композитор Светолик Пашћан. Просветни одбор Савеза С.К.Ј. штампао је књигу о таборовању на Бледу, „Ој летни, сиви Соколе” илустровану са сликама из филма. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим све местима је био приказан филм. Филм је био приказан широм Југославије и међу исељеницима у САД. Соколска штампа пратила је приказивање филма и реакције гледалаца. Реакције публике о филму „Ој летни, сиви Соколе” биле су различите. Негде је филм био дочекан са одушевљењем, а негде је био игнорисан од дела публике. Цео филм приказује Хрватска кинотека. Инсерти из филма приказани су 3. децембра 2017. у Музеју Југословенске кинотеке у Београду у оквиру Дана соколског филма.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

„Узорно таборење просветног одбора Савеза СКЈ”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 2;
„Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;
Велимир Поповић, Михајло А. Миловановић, „Ој летни,сиви соколе”, „Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије”, Нови Сад, 1934, стр. 33, 84, 98, 99,114,119;
Др. Миливој Павловић, Скопље, „Ој летни, сиви соколе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 6;
Мих. А. Миловановић (Нови Сад), „Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ међу Соколима на Бледу 17 јула 1934 године”, „Соколска просвета”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 368-371;
Марија Благојевић, „Визуелна култура сокола”, стр. 49, „Соколска књижница”, (Растко Српска култура на интернету www.rastko.rs)
„Ој летни сиви соколе”, „Соколски Гласник”,Београд, 5 март 1937, бр. 6, стр. 4;
„Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
„Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1;
Филм „Ој летни, сиви Соколе ! ”, Соколски живот, „Око Соколово”, Београд, 9 Октобар 1938, бр. 8;
„Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
Б.С, „Окружни састанак у Белом Манастиру”, „Братство”, Осијек, 10 маја 1939, бр. 5, стр. 85;
Антун Милинковић, Слав. Брод, „Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;
„Филм, „Ој, Летни Сиви Соколе”, у Америци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 март 1941, бр. 11, стр. 10;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!