Остоја Симетић: Бочица отрова

Слободан Праљак, хрватски генерал, правоснажно осуђен у Хагу на 20 година затвора због злочина над муслиманима, по изрицању казне, попио је отров, од чега је касније умро.

Ово је повод да у наредним редовима искажем свој став о трибуналу, Србији, Босни и Хрватској.

1. Многи српски националисти су с пијететом испратили Праљков потез, жалећи што и неки наши осуђеници нису учинили исто. Праљак је већ проборавио у Хагу приближно две трећине досуђене казне, те би, извесно, био ускоро пуштен. Ипак, он је испио отров, вероватно не желећи да трпи срамоту и хотећи да, тим очајничким чином, додатно уруши „углед“ већ одавно обруканог лажисуда у Хагу.

Ја не мислим да је самоубиство јуначки чин. Све сагледавам кроз хришћанску призму, како је ја разумем, па тако, држим да за самоубиство нема оправдања, јер оданост Христу мора бити изнад личног и националног поноса, и частољубља. Тело наше јесте храм божји и ми немамо право да га убијемо. Неки ће рећи да је за војнике друкчије, позивајући се на Стевана Синђелића и мајора Тепића, али ипак, ја мислим је то спорно. Убедљив је у контраставу Дејан Перишић, теолог, па зато доносим и његов поглед:

Но, то није кључна ствар. Најбитније је да сагледамо разлику у односу Хрвата према својим националним интересима, и односа Срба према нашим државним интересима. Драго ми је што је, макар и лажни трибунал, означио Туђмана и комплетан државни и војни врх Хрватске учесницима злочиначког подухвата, али је срамотно и бедно што се у злочине рачунају само поступци према муслиманима, док су за убиства и прогоне Срба сви хрватски оптуженици ослобођени. Зато је овај суд неправни и србомрзачки.

2. Оно што је мени било најзанимљивије јесте реакција целокупне хрватске јавности на осуђујућу пресуду из Холандије. Једногласно су народ и политичари одбацили хашко виђење ратних дешавања по ком је хрватски државни врх с руководством босанскохерцеговачких Хрвата у удруженом злочиначком подухвату напао БиХ, тј. тамошње потурчењаке. Колинда прекида посету Исланду, посланици су једногласни у неприхватању судских квалификација, грађани одбацују пресуду… Држава се брани. То ме је сетило наших политичара, новинара, уметника, невладника и осталих који се убрајају у „елиту“. То се утркивало колико ће ко наружити Младића, Караџића, Слобу, Републику Српску, Велику Србију, „балван револуцију“, одбрану Косова… Мене је срамота што у нашој јавности нема готово никакве бриге за националне интересе. Овдашње „елите“ се јагме да добаце још коју цепаницу на хашко-империјалну ломачу на којој се, везана и пребијена, у пламену пати Србија. Али она не може, као Јан Хус, да простење „Sancta simplicitas!“.

Наши политичари тапшу Хагу.

Иако Милошевић није, овом пресудом, као ни Србија, укључен у УЗП, пресуђен је геноцид у Сребреници што је недопустиво и екстремно штетно по Србе у целини, а ми не смемо имати различите емоције и однос према Србији и Српској. То треба посматрати као јединствен простор и тежити уједињењу.

Глупо је, ако није плаћено, посматрати хипи очима хашко пресуђивање историји. У бројним пресудама овог „трубинала“ наводе се интерпретације догађаја из српске историје у намери да покажу континуитет српске агресивне политике и неправди према суседству. Јасна је агенда Империје спровођена у Хагу. Она је по свему антисрпска и пробосанскомуслиманска. Гро злочина који су пресуђени је против муслимана, а највећи број кажњених су Срби. Ко је у Србији слеп или равнодушан пред овом чињеницом, тај је глуп и/или издајица.

Ми имамо катастрофалну ситуацију. И власт и опозиција су службеници западњачке Империје. Председник Србије, Вучић, о пресуди Младићу има став који доликује потпуно незаинтересованом човеку, а не председнику Србије:

„Moj poziv građanima Srbije je da počnemo od danas da gledamo u budućnost, kako da čuvamo mir i stabilnost u regionu, kako će da nam žive deca, kako ćemo da otvaramo više fabrika… I da se ne gušimo u suzama prošlosti, već da od radničkog znoja, i svake druge vrste znoja, da stvaramo bolju Srbiju za nas“,

У истом тону огласила се и председница владе Србије.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću ne predstavlja iznenađenje i da sada treba prošlost ostaviti iza sebe.

„Treba da gledamo ka budućnosti tako da konačno imamo stabilnu zemlju“,

Код Хрвата и власт и опозиција као неприхватљиву означавају пресуду својим сународницима.

О нечем сличном сам писао у чланку Зашто Срби постају Хрвати, а Хрвати не постају Срби. Имамо неки проблем и треба нам лечење. Стидимо се сами себе, плашимо се више да не увредимо своје крвнике, него да изгубимо територије и образ. Оне који су ратовали за ову државу одбацујемо, на њихову муку не уздишемо, али зато керови луталице цепају наша осетљива срдашца. Ратног војног инвалида ко шиша, али за прелепе, тужне оке неког авлијанера мора да се нађе дом. Онима који су држали мрзилачке, шовинистичке говоре против Срба и у рату се о нас огрешили, распродајемо представе и концерте. Стварно нас има баш одвратних и глупих до неба, ограничених као ивичњак.

3. Држава која је већ максимално понизила и себе и свој народ, не обичном сарадњом, већ помагањем тужилаштву хашке инквизиције у процесима протиц Срба, треба сада да максимално раби пресуду по којој су и Туђман и цео врх нове НДХ означени учесницима УЗП, додуше само против потурица, али то треба наметати у свакој прилици као утврђену чињеницу, уз тезу да је великохрватска идеја узрочник разбијања бивше федерације, почетка рата и тиме, свих злочина у њему почињених. Никакви добросуседски односи са Загребом не смеју нам стајати на путу утилитаризације ове пресуде.

Остоја Симетић

Кад год гукну о „великосрпској агресији“, треба им одговорити указивањем на удружени злочиначки подухват оца њихове „младе демокрације“ и његових највиших дужносника. Ово ваља користити и као контрааргумент оснивању хрватског ентитета у БиХ. Тај трећи ентитет никако није у интересу Републике Српске. У садашњем аранжману, она је један од два ентитета, а уколико би се основао још један, била би један од три, што је, свакако, слабији правни положај. Дакле, једино како би Србимам одговарао хрватски ентитет, јесте независност Републике Српске, а подела остатка БиХ на хрватски и потурички део.

Наравно, државу не воде они којима је српски интерес најважнији, већ мало они којима је то пуноћа сопственог џепа, а делом коминтерновски аутошовинисти.

 

1 коментар


  1. Отац ознаш, жена Каћуша, Србин по пореклу – отров му дошао као лек за идентитетску кризу!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!