Миленко Вишњић: Зашто разлика између неолиберализма, социјализма и комунизма?

Видевши како острашћени коментатори, посебно умишљени монархисти, често нападају многе ауторе, најчешће мешајући теорије о капитализму, неолиберализму и, посебно –  социјализму и још невиђеном комунизму, одлучих да у наставку и ја „кажем коју“.

Дакле, у теорији, социјализам је економски, а комунизам је и економски и политички систем.

Основне разлике социјализма и комунизма

У социјализму, економијом управљају запослени грађани, кроз своје организоване привредне заједнице или управне одборе својих предузећа; док у комунизму, држава води главну реч – у име државе, привредом управља неколицина од ње одабраних функционера.

Социјализам награђује запослене на основу „резултата њиховог рада“, док комунисти  дају свима (свим рађанима), према њиховим стварним потребама. У социјализму појединци могу поседовати личну имовину, док исто то не могу у комунизму. Социјализам није велики противник капитализма, док је комунизам његов љути непријатељ.

Кратак преглед разлика

Социјализам се обично сматра друштвеним системом који тежи равноправности међу члановима целе заједнице. С друге стране, комунизам је политички и економски систем који намеће потпуну равноправност међу свим члановима друштва, а његова се идеологија бори за потпуно бескласно друштво, праведно друштво без етничких идентитета, одбацујући сваку другу религију и идеологију као конкуренцију.

С друге стране, социјализам не забрањује друге партије нити слободу религија. Онда, у чему се слажу?

И социјализам и комунизам се придржавају принципа да економски ресурси у потпуности морају бити под контролом друштва. Међутим, социјализам и капитализам се ипак суштински разликују: ко управља економијом, и ко је и како контролише.

У социјализму, о томе како треба водити економију, преко својих скупштина или од њихових изабраних делегата, сами људи одлучују. Оно што теоретски чини социјализам слободним, чинећи га и прелазом од капитализма према социјализму јесте, да већина грађана има утицај на развој и начин како економија треба да се развија.

У комунизму, с друге стране, сва контрола над ресурсима и привредом мора бити под контролом државе односно, под контролом партије која ту државу води. У комунизму све мора бити под једним, и политичком и економском контролом.

Ставови социјалиста и комуниста се такође разликују у расподели богатства, које ствара привреда. Социјализам је на становишту да резултати награђивања за произведену робу и услуге морају бити на основу продуктивности учесника у процесу. Насупрот томе, комунизам се залаже да награђивање појединаца или група треба да буде према њиховим нужним потребама.

У социјализму постоје две врсте имовине: лична својина, коју појединац поседује и ужива; и индустријска својина, која је заједничко власништво друштва или дружине.

Појединци, на пример, могу слободно купити и поседовати аутомобил, али не и фабрику која је произвла тај производ.

Иако поједници могу поседовати личну имовину, социјалисти се, међутим, боре да се та имовина не користи као средство за угњетавање и експлоатацију других. За разлику од тога, комунизам третира све робе и услуге као јавну имовину, коју према праведној потреби, треба дати на кориштење и уживање целој  заједници.

На крају, социјализам и комунизам се разликују и у самом ставу према неолиберализму (капитализму). И социјалисти сматрају да капитализам представља сталну претњу једнакости, равноправности и јавном интересу друштва.

Ипак, социјалисти се залажу и за малу толеранцију, верујући да нема потребе да се потпуно елиминише капиталистичка класа, све док добро контролисана, јер, наводно, њу треба користити као добар механизам у постепеној транзицији ка социјализму.

Социјалисти, ипак, још толеришу да капитализам може остајати и у социјалистичкој држави, и обрнуто. Што се тиче комуниста, они само верују у то  да се капитализам (данас је то тзв. неолиберализам, па ви како год хоћете) мора уништи у потпуности, како би се по божијој правди заменио потпуно бескласним и праведним друштвом.

Ако је реч о нама Србима, ми се тренутно не можемо сврстати ни у једну од описаних теорија друштвеног система; и нека је тако – и то нас чини уникатним.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!