Поново слободно време проводимо заједно, ми смо срећна породица

Волели би сте да више времена проводите са својом породицом. И да то време проводите квалитетно, наравно. Јер то што се деси да сат – два дневно делимо исти физички простор није квалитетно проведено време.

Ако се и деси да толико времена проведемо у истој соби, свако од чланова породице је окупиран својим „послом“.

Социолози и психолози су на посредан начин израчунали да просечна породица у Србији сваки дан буде заједно од 60 до 90 минута.

Неко пегла и спрема, неко гледа ТВ и дрема, неко је загњурен у мобилни телефон, неко виси за рачунаром. Али нико ни са ким не разговара. Не чује се жива реч. Не чује се смех, дечија раздрагана цика и вриска.

И што је најгоре од свега, изгледа да смо се на такав живот навикли.

 

Дух времена као изговор

 

А шта нам друго и преостаје?

Наметнут нам је брз темпо живота. Стално смо у некој журби. Јуримо за послом, за парама. Бежимо од једног проблема, док нас за то време сустиже још пар нових. И тако сваког дана.

Нервозни. Уморни. Исцеђени. Нерасположени се враћате кући. Није Вам ни до чега.

И најобичнији започети разговор врло брзо прелази у свађу. Након свађе осећате се још горе. Желите све најбоље својој породици. Трудите се и дајете све од себе. Али не иде.

 

Куц, куц . . . Ко је?  Носталгија . . .

 

Са сетом се сећате времена кад сте Ви били дете. Е, то су били дани.

Мада Вам се тада чинило да је то мало, Ви сте доста времена проводили са Вашим родитељима. А они срећнији, док мама и тата не дођу са посла, и са бакама и декама.

Било је и тада по која свађа, грдња, па чак и по која по туру, али прво што у сећање дође су лепи тренуци проведени заједно. Време испуњено шалама, смехом, разговором, а зачињено по којим загрљајем и пољупцем. Онако, без повода.

У сећању Вам је остала, сигурно, и омиљена друштвена игра коју сте сви заједно играли. Цела породица на окупу. Игра се, шали и ужива.

Волели би сте да и Ви тако слободно време проводите са својом децом. У игри.

 

Друштвене игре – игре кроз које се учи

 

Јер друштвене игре су вишеструко корисне. Поред тога што више сати на окупу држе породицу, оне кроз игру и забаву подстичу интелектуални развој Вашег детета.

Навешћемо само пар аргумента у прилог тези да играјући друштвене игре, заједно са Вама, Ваше ће дете постати паметније и мудрије:

  • Друштвене игре подстичу когнитивни развој и брзину закључивања.
  • Развијају мишљење и кроз рационално решавање потенцијалних проблема помажу повећање IQ-а.
  • Развијају визуелизацију и стратешко развијање.
  • Помажу социо – емоционалан развој.
  • Кроз међусобну сарадњу и прихватање компромиса уче тимском раду.

Дете ће на лак и забаван начин развијати своје вијуге. И то кроз игру у којој учествују и њени родитељи. И баке и деке.

 

Дете спремно на изазове модерног доба

 

Дете ће кроз игру научити да прихвата правила. Научиће да се кршење правила кажњава. А најбитнија лекција коју ће научити је да константног побеђивања у стварном животу нема.

Научиће да прихвати пораз, бре!

А друштвена игра коју Вам представљамо научиће га још и више.

Ова друштвена игра ће Ваше дете у потпуности спремити за изазове модерног доба. На лак и забаван начин. Уз Ваше учешће.

Научиће га да прихвати пораз и да не кука због њега ако у његовом окружењу има и оних који су још горе прошли.

Научиће га да туђом несрећом мери своју срећу, по систему: „Добро је да се мени то није десило“.

Представљамо Вам нову друштвену игру због које ћете наћи времена за своју децу и шире чланове породице:

 

Ко је убио певачицу?

 

Кад смо већ преокупирани туђим животима. Кад већ више времена посвећујемо решавању туђих проблема него властитих. Извуцимо из тога што већу корист.

Окупите своју породицу, па сложно, кроз игру и шалу, уд’рите по туђој несрећи.

Путем решавања туђих проблема и бегом од властитих, усадите свом детету, на време, пасиван став према животу и мањак жеље за напредовањем. Зашто да негује своја интересовања и развија способности кад је лакше и лепше бавити се туђом муком.


Како се игра „Ко је убио певачицу?“

Плоча за игру је квадратног облика. Свака страница је подељена на 13 поља. Прво поље на свакој страници је посебно и има своје име: Насип, Кућа, Полиција и  Задруга. Ова поља су полазиште за сваког од 4 играча.

Остала поља немају имена, већ кад на њих доспе играч, вуче картицу на којој је написан један наслов из таблоида везан за овај случај убиства. Износи своје аргументе и виђење ствари. Кад он заврши и свађа се стиша, на ред ступа следећи играч.

Играчи се по табли крећу бацајући 3 коцкице. Играчи су представљени путем црних и белих фигурица. Бели представљају певачицину страну, црни страну њејзиног мужа (да не прејудицирамо – страну од убицу!).

Игра траје у недоглед, ил’ бар док не крене избацивање у „Задрузи“ ил’ „Фарми“.

Сет за играње чине: плоча – пластифицирани картон, 4 фигурице – пластичне, 3 коцкице – слоновача, сијасет картица с питањима, кратко упутство.

Препоручени узраст: 8+ (таман стасао да почне таблоиде да чита).


Учините једну корисну ствар за Вас и Вашу породицу. Иде време празника и даривања. Купите свом детету друштвену игру „Ко је убио певачицу“ још данас.

Нек она заузме почасно место испод новогодишње јелке, коју сте још почетком новембра окитили, а можда и пре.

Нема разлога да се двоумите и одлажете куповину. Ова друштвена игра Вас неће разочарати.

Она ће Вас натерати да нађете слободно време и да га квалитетно потрошите са својим најмилијим. Она ће Вам помоћи да Ваше дете што боље припремите за изазове новог времена. Да што пре научи да до год има несрећнијих од њега добро је.

Да би Вам мало заголицали машту, навешћемо неколико питања с картица. Чисто да се уверите у сврсисходност куповине ове друштвене игре:

  • Карма свекра убијене певачице: Нумеролог открио шта говори датум његовог рођења.
  • Мистерија још траје: Јеленин убица је на неком од ових места бацио оружје.
  • Африка открива шта јој је Марјановић нудио кад је имала само 16 година.
  • Мук у Задрузи: 2 месеца после хапшења учесници открили шокантне детаље о Зорану.
  • Шешељ открио име човека за ког мисли да је убица Јелене.

Ето, уверили сте се. Са овом друштвеном игром грешке нема. Зато похитајте до најближег тржног центра и купите је. Ово не би смели да Вам кажемо, ал’ . . .

Нек’ остане међу нама. Деда Мраз је резервисао охохо комада.

 

Стаза ка странпутици . . .

 

Е, ми смо добрано на стази тој. Не скрећемо. Јездимо по њој.

Нека истраживања веле да до 5 сати дневно причамо о проблемима других. А наше смо па решили.

Па, да, комфорно је и безбедно бавити се туђом муком. Тако се боље осећамо у вези за нама самима.

Бежимо од питања како желимо да наш живот изгледа. Бежимо с таблоидима под мишком. Правимо паузу само да бацимо поглед на ријалити програме и бића која се у њима такмиче.

Најмонструознији пример је сага о убиству ове несрећне певачице. Није се, јадна, ни охладила, а доспела је и у предизборну кампању. И та некрофилија траје ли траје.

Та јадна жена је имала дете. Оно ће одрастати без мајке. По свему судећи, одрастаће међ’ нељудима . . .

„Људима је туђа несрећа најбољи лек властитој“

Езоп

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!