Војо Мистовић – Ладањска прича о браварима (Црна Гора и девета…)

Барбин дневник

Црна Гора и девета… Ладањска прича о браварима 

– август 2017., дани великих пожара –

     Писати о Црној Гори је велики изазов. Писати о њеној љепоти, стремљењима, процесима, муци 20 вијека… иде баш уз Бетовенову девету коју управо слушам. То је свечани тренутак и потребна је пажња да се слуша и „закучи“ та борба, живот, успон, пад, човјеково битије на овом земаљском шару. Ту се преплићу трубе Јерихона, конфузија пометених језика Вавилона, осјећаји Јонини у китовој утроби, лелек Еве за Авељом, чврстина праведнога Јосифа у осињаку фараоновом, малициозност Јовових пријатеља, Аврамова рјешеност, Саулова завист, Јудина издаја, апостолска неустрашивост…Ту је судба „обичног“ човјека. Уосталом, који је човјек обичан? Ниједан! Сви су посебни, непоновљиви.

Да ли смо изгубили кључ који нам отвара врата разумијевања? Нисмо. Но, појавили су се многи бравари који израђују разне врсте кључева којима се отварају многа врата. Бравари образлажу да су то аутентични стари добри кључеви, не крију да ту има и савршено нових помоћу којих се отварају и апокрифна врата и блинд…

Насљедство је кључ који су брижљиво чували наши преци. Прејемство је брижљиво преношено са оца на сина, кључ се предавао дуги низ вјекова и уопште нису били потребни бравари са својим репликама. Покушавали су на разне начине да увјере наше старе да кључ који они посједују ипак отварају врата кроз која би требали ући. Тврдили су да би живот био лакши, сазнање би било потпуније, шареније и пале би у воду све страхоте и пријетње. Нису трпјели да упорно …дјед и отац и син и унук и праунук…улазе упорно на једна те иста врата и то неугледна, уска, ниска, шкрипава. Да би продали своје кључеве служили су се методама који наши стари нису могли наћи иза врата кроз која су улазили. Зато је било разних страхота.

Двадесети вијек је толико умножио браваре да су се отворила и сама паклена врата. Покуљало је знање из свих тих отворених одаја! Човјек је почео да лети, да један другог дозива са краја на крај планете. Може слободно да шаље свој лик и глас, чак и покрете, дјелове живота. Иза тих нових врата излазе милијарде година за које нисмо знали.

Бравари са сигурношћу тврде како је настао свијет и која је човјекова улога у њему. Поништили су знање које нам бијаше предато од очева затим понудише неколико хиљада, чак и милиона верзија са којима успјешно жању њиву својих ватрених присталица које безбрижно улазе, излазе и сваки пут отварају нова и новија врата.

Кључеви у класичном облику ће постати превазиђени. Страх (be safe) ће га сјединити са самим човјеком. Због своје сигурности и благостања човјек ће трговати, сасвим својевољно, безбрижно и лако. Понудиће му се да једном заувијек сачува кључ који ће моћи отварати све могуће браве. Цијена је права ситница, једино неће моћи отворити она стара, трошна, уска врата. Ионако се одвикао да их отвара, чак је и заборавио гдје се она налазе, уосталом мнозина је одавно престала да их отвара. Па ко не би пристао на ту великодушну понуду врховног бравара?

Бравар на своме металном трону свира Оду Гадости. Сви је у заносу слушају и говоре: „Ко је као врховни бравар? Нема му равног“.

Врло мали број људи је схватио да умјесто слова Р стоји Г. Међутим, маса која је одахнула сачувавши свој универзални кључ убјеђује ово малено стадо да потпуно гријеши. Посједујући тај модерни кључ који се чува на десној руци или челу добија се савршен слух, много бољи од старог човјековог слуха који користе ови што се чак морају савијати док улазе кроз она заборављена, passé , идиотска врата. Браварови звуци су мед за наше уши, то је наша ода радости коју не разумијете о ви одбачени и презрени припадници мањине, ви поражени!

Црна Гора је прошла на испиту. Она је већ једноме (машин)бравару даривала све, доказујући своју љубав затрпала је она уска врата кроз која је пролазила вјековима, те на својој најсветијој планини подигла храм врховном бравару којега тако жељно очекује и са остатком свијета приљежно ради на његовом доласку.

Црна Гора је срушила кућу ономе који их је разобличавао стиховима: „Племе ви се одрекло од себе, те работа црноме мамону“, те душебрижно ради на његовом преваспитавању. Нова наука и технологија доказују да је управо он био обманут, да он није знао шта збори, да је управо он подметао и лагао… Не би ништа од тога знали да нам то није омогућио кључ који је отворио нова врата кроз која смо прошли!

Кроз августовску ноћ шири се мирис паљевине са околних тврдих брда и стравичних кланаца некадашњих синонима слободе, сада кругова Дантеовог пакла.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.