Бујић Горан: ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ДЕТЕТА

Породични закон прописује да у парницама за заштиту права детета, за вршење и лишење родитељског права дужност суда је да прибави налаз и стручно мишљење ЦСР-а, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање породичним односима. У пракси судови налаз и стручно мишљење најчешће траже од ЦСР, иако тај задатак може да обави нека друга установа специјализована за посредовање у породичним односима. Ова судска пракса мора се мењати због злоупотреба ЦСР-а ,и организованог криминала од стране истог.

Када суд одлучи да давање стручног налаза и мишљења затражи од ЦСР, он упућује захтев оном ЦСР који је месно надлежан према правилима о месној надлежности ЦСР садржаним у Закону о социјалној заштити. Треба, међутим, имати увиду да у поступку у којем се надлежни ЦСР јавља као тужилац,сатужилац или умешач,тај ЦСР не може бити задужен за давање стручног налаза и мишљења, па је суд дужан да прибави налаз и мишљење од другог ЦСР (оног ЦСР који у односу на конкретно лице може, сагласно чл. 68.Закона о социјалној заштити, засновати своју месну надлежност за пружање такве услуге), од породичног саветовалишта или од друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.

У протеклом периоду постојала је неуједначена пракса у погледу прибављања налаза и стручног мишљења, па су неки судови тражили налаз и стручно мишљење од ЦСР који је подигао тужбу, а неки судови су у том случају тражили налаз и мишљење другог ЦСР. Међутим ради превазилажења ове неуједначености, Врховни касациони суд је 7.10.2015.године усвојио веома јасан правни закључак: „У парници ради вршења или лишења родитељског права када је орган старатељства тужилац на основу члана 264. Породичног закона, суд не може од истог тог органа (Центра за социјални рад) затражити стручно мишљење о компетентности тужених родитеља за вршење или лишење њиховог родитељског права (чл. 270. Породичног закона), због сукоба интереса” (Спп 11/15). Колико је само оштећене деце и родитеља оваквим радом појединаца запослених у судовима и ЦСР-у .Та устаљена пракса неуједначеност само је један од примера организованог криминала у породичним односима и против законитом отимању и отуђењу деце.

Суд може наложити центру да обави и друге задатке, као што су процена способности детета да формира и изрази мишљење, стручно мишљење о начину изражавања мишљење детета, припрема детета за суд и вештачење и преношење суду мишљења детета. Ове задатке ЦРС може да испуњава и када је у поступку тужилац, сатужилац или умашач, јер је природа ових задатака таква да ЦРС није у сукобу интереса.

Налаз и стручно мишљење сачињава водитељ случаја у писаном облику, на захтев суда. Уколико су породица, или дете, већ познати центру за социјални рад јер им се актуелно пружају друге врсте услуга у надлежности органа старатељства, руководилац службе, супер визор и водитељ случаја треба да размотре да ли би актуелне улоге водитеља случаја биле у потенцијалном сукобу интереса у односу на (нову) улогу специфичног вештака, или би потоња улога нарушила односе поверења, те да одлуче да се улога специфичног вештака повери другом стручном раднику.

Које су улоге не спојиве регулише чл. 32. ст. 3. ПОН СР, као и Кодекс професионалне етике стручних рад ни ђка социјалне заштите из 2015.године.

Када се налаз и стручно мишљење припремају за потребе судског поступка, а да се налаз и стручно мишљење припремају за потребе судског поступка, суд доставља ЦСР налог за добијање одређене врсте података и стручних процена у вези са предметом поступка који се води пред судом. Суд треба јасно да дефинише сврху и задатке ЦСР, односно да постави конкретна питања у погледу којих од ЦСР тражи достављање налаза и давање стручног мишљења.Важно је да ЦСР испуни сваки од задатака јасно, потпуно и прецизно, што иначе није пракса ЦСР-а.

Ако суд није доставио списак задатака и питања, или су она недовољно специфична, или нејасна, водитељ случаја, односно супервизор или руководилац случаја, односно службе, треба да затраже од суда доатну информацију о томе на која питања суд тражи одговоре, или да се питања појасне, ако је то неопходно, што би могло да се учини и у телефонском разговору са судијом и да се о томе сачини службена белешка.

Подаци који се прикупљају за рипрему налаза и стручног мишљења треба да су правно релевантни.Обим прикупљања података и стручних процена треба да одговара захтеву суда и поступку, односно поступцима у које је дете укључено.Налаз и стручно мишљење треба да буду сачињени у законом прописаном року,али у пракси ЦСР касни са сачињавњем „стручног налаза“ и мишљења и по неколоко месеци. То је не поштовање суда. Суд уместо да санкционише овакво поступање ЦСР-а,он га подстиче и штити.

Очекује се да водитељ случаја који припрема налаз и стручно мишљење има одговарајуће радно искуство (препоручује се најмање две године), специјализована знања (о развоју деце, родитељству и породичним одно сима), познавање закона и правних поступака, која омогућавају да се поштује најбољи интерес детета и права свих учесника. Водитељ случаја, као и други стручњак који сачињава налаз и мишљење,дужан је да тај налаз сачини по правилима струке и свом нај бољем знању, објективно и не пристрасно. Он може и да затражи консултативну по дршку од супер визора, запослених на управно-правним пословима,и других стручних радника запослених у ЦСР,кад год оцени да је то потребно током поступка прикупљања података,стручних процена и израде налаза и стручног мишљења других стручних радника у ЦСР, кад год оцени да је то потребно током поступка.

Водитељ случаја је дужан да укључи свако дете у поступак прикупљања података и стручних процена,односно да обезбеди да дете изрази своје мишљење и да то мишљење интегрише у свој налаз и стручно мишљење, независно од његовог узраста. Овај задатак треба разликовати од задатка који ЦСР има када је суд од њега задражио да утврди мишљење детета и да га пренесе суду. У пракси је честа појава да утврђивање мишљења детета суд поверава оном ЦСР од кога је затражио да да налаз и стручно мишљење.

У том случају ЦСР има два задатка, при чему обављање оба задатка подразумева утврђивање мишљења детета.Међутим, док се у припреми налаза и стручног мишљења ЦСР мишљење детета стручно интерпретира у контаксту свих осталих елемената на којима он, као специфични вештак, заснива своје стручно мишљење, задатак који ЦСР имс када по налогу суда утврђује и суду преноси (доставља) мишљење детета подразумева дужност ЦРС да утврди мишљење детета и пренесе га суду дословно, у аутентичном облику.

Зато,за случај да су истом ЦСР поверена оба задатка, потребно је да аутентична садржина мишљења детета буде јасно одвојена од текста налаза и мишљења и садржана, у посебном документу.У том смислу било би корисно да центар достави транскрипт разговора који је стручно лице водило са дететом приликом утврђивања његовог мишљења. Центри за социјални рад не придржавају се ничега горе наведеног a Суд не води рачуна о процесној дисциплини, интересима и правима детета и странака.

Постоји оборива претпоставка да свако дете, без обзира на узраст, може да формира и изрази мишљење о стварима које су део његовог непосредног искуства.Став Комитета за права детета је„да је дете способно да обликује мишљење од најранијег доба, чак и када можда није у стању да га вербално изрази.” Стога, сви облици изражавања мишљења треба да буду прихваћени и заступљени: изражавање мишљења кроз игру, говор тела, изразе лица, цртање и сликање, којима и сасвим мала деца показују разумевање, изборе и склоности. Сваком детету треба омогућити да изрази мишљење у оном облику који је за дете најпогоднији, имајући у виду његов узраст и зрелост, а мишљење детета мора имати исти третман, без обзира на облик у којем је изражено.

Ако водитељ случаја у поступку стручне процене посумња у способност детета да расуђује (узроковано податком о нижем интелектуалном функционисању детета, о развојним тешкоћама, о психијатријском или неуролошком обољењу, о историји злоупотребе психоактивних супстанци код адолесценста), ову способност треба да процени вештак, о чему треба обавестити суд.

Право детета да слободно изрази мишљење је лично, неотуђиво право детета, те ЦСР није потребна сагласност родитеља, односно старатеља или других лица која се непосредно брину о детету. Центри за социјални рад немају стручњаке из области вештачења детета да ли је способно да формира и изрази мишљење, нити да ли дете поседује све информације за формирање мишљења.

Дете има право, али не и обавезу да изрази своје мишљење, о чему је водитељ случаја дужан да обавести дете, на начин који је примерен узрасту и зрелости детета проверавајући да ли је оно то разумело. Ово обавештење треба дати пре него што се приступи пружању информација које су детету потребне ради формирања и изражавања мишљења, односно пре него што се започне поступак прикупљања података и стручних процена.Ово право детета злоупотребљава се од стране ЦСР, те се дата мишљења фалсификују ради утицаја на суд.

Када позива дете, водитељ случаја је дужан да информише дете да у поступцима у ЦСР с њим може да буде особа од поверења, по избору детета. То може бити било која особа, али с обзиром на инволвираност у предмет поступка и могући утицај на понашање детета, нелагодност или страх од последица изјашњавања, било би пожељно да то не буде родитељ, стратељ или особа која непосредно брине о детету, већ трећа, неутрална особа.

Водитељ случаја је дужан да детету пружи јасне и потпуне информације, на језику и на начин који дете може да разуме (у складу са узрастом и зрелошћу детета).

То укључује информације о врсти, предмету и садржају поступка у којем дете учествује, о правима које дете има у поступку, укључујући право на активно учешће, о томе како ће се користити подаци које оно даје, укључујући и информације о ефектима које поступци могу имати за дете, односно да да детету сва обавештења која су му потребна да би формирало мишљење.

Дете треба обавестити и о томе коме ће све бити доступни, односно ко ће имати увид у изјаве и мишљење које је оно дало (ограничења поверљивости података). То омогућава да дете одлучи да ли ће, о чему и колико да се изјасни. Треба имати у виду да су у парничним поступцима сви подаци доступни свим странама у поступку.

Разговор са дететом водитељ случаја може да обави и у простору који је детету боље познат, као што је вртић или школа, у присуству психолога или педагога школе или вртића као треће, неутралне особе, ако се дете сагласи с тим.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.