Како дугорочно решити проблем незапослености? Да ли је НИОП то решење?

Стопа незапослености је изузетно важан индикатор стања у којем се друштво налази. На основу ње лако можемо закључити у ком правцу економија једне земље иде. Да ли се бележи раст, или пад привредне активности. Да ли је економска политика која се води на добробит свима. Или је погрешна.

За економски систем у којем се стопа незапослености креће у интервалу 0 – 5% се каже да је ефикасан.

Ако се стопа незапослености приближи нивоу од 10% ситуација постаје алармантна. Изнад 15%, а посебно изнад 20% ствари постају драматичне.

Јер висока стопа незапослености производи читав низ негативних последица.

Она је генератор социјалног незадовољства. Она изазива дубоке поремећаје у друштву. Изазива класно раслојавање, подстиче корупцију, непотизам . . .

Сведоци смо, нажалост, да је стопа незапослености код нас изузетно висока. Она је, буквално до јуче, износила 20,8%. Променом методологије израчунавања, сада се користе „Анкете о радној снази“, она је нешто мања, али ситуација је врло тешка.

Скоро па катастрофална. Јер у структури незапослених предњаче млади.

Сваки трећи млади човек у Србији је незапослен.

 

Правилно дефинисан проблем је пола решења

 

Економска теорија познаје више врсти незапослености. За наше услове једна је посебно занимљива. А то је добровољна незапосленост.

Шта је добровољна незапосленост?

Добровољна незапосленост настаје када радно способни не желе радити по тренутним тржишним условима и платама.

Е ту смо!

Већина младих код нас не жели да ради, а само причају да не могу да пронађу посао.

Истина боли, али ако желимо да дођемо до решења, морамо бити искрени до краја.

Већини младих код нас је милије да паразитирају. Уместо да раде.

 

Анатомија просечног паразита

 

Упознајмо се са типичним представником друштвеног паразита код нас. Направимо његов профил. С ким ми то имамо посла.

Млађа особа, од 25 до 44 године. Свака четврта има високу, ил’ вишу школу. Равномерно заступљена оба пола. Као и место пребивалишта, село – град.

На први поглед рекло би се здрав и прав млад човек. У пуној снази. Требао би да буде окосница нашег развоја.

Како за такву особу рећи да је паразит? Сигурно је посреди велика грешка. Систем мора да је у питању. У њему је неки квар.

Нема грешке. Систем функционише врло добро. Одлично, чак.

Па, зар је могуће да једна таква особа не жели да ради?

Ма, ‘оће он да ради, али не било шта. Извољева. Иште немогуће.

 

Списак лепих жеља

 

Испоставља списак. Тражи достојанствене услове за рад. Тражи:

  • посао који му пружа прилику за продуктиван рад,
  • посао који ће му омогућити пристојну зараду,
  • безбедност на радном месту,
  • социјалну заштиту за чланове његове породице,
  • посао који ће му пружити добре изгледе за лични развој.

Во имја Оца. И то није све. Ма, какви.

Хоће да ради оно за шта се школовао. У струци, бре. Уобразио, паразит један, да нешто зна. Каже: „Ја имам диплому, хоћу да добијем шансу да се докажем!“.

А хоће ли и музичку жељу, можда?

Њу неће. Али зато прети. Како прети?

Каже ако се његове сулуде жеље по питању запослења не испуне – оде он из земље. Иде у иностранство. И понеће свој мозак са собом.

 

Распамећивање – измишљен проблем

 

Прети одливом мозгова. Дотле је те паразите одвело уображење њихово.

Умислише да једино они мозга имају. Па, ко веле, ако ми одемо остаће земља без памети. Како да не.

А зашто ниси нашао посао у струци, кад си тако паметан?

На то ингениозно питање одговарају отрцаним фразама. Те криво је партијско запошљавање, те негативна селекција, те оно, те ово . . .

А тамо, у иностранству, тамо тече мед и млеко, је л’?

Не, али је тамо мање горе. Бар ће нешто од мене зависити.

Еее, тако зборе они. Они који се издају да су памет ове земље. Шта рећи . . .

У групи оних који хоће да оду из земље, јер овде неће да раде послове које ће тамо ди оду радити, предњаче паразити с факултетском дипломом. И то дипломом државног факултета.

 

Храни куче да те уједе

 

Држава у њихово школовање уложила финије новце, а они – оп, одо ја у иностранство. И носим свој мозак са собом.

Незахвалници. Не би им случајно на памет пало да при одласку те новце врну држави. Ааа, јок.

А деца која су завршила приватне факултете – остају овде. Сама платила своје школовање. Плаћен ПДВ. И не буне се. Не одлазе из земље. Нипошто.

Све хрле да раде у државним предузећима и установама. Хоће своје знање за добробит земље да упрегну. Помажу њеном прогресу. Можда ће једног дана неки од њих и председник земље постати. Ако будемо те среће.

У односу на њих, већина ових што хоће из земље да иде су обични безвезњаковићи.

Али не треба бити љут и острашћен. Не треба бити бесан као они. Не.

Треба им помоћи. Помоћи да оду што пре. И у што већем броју.

Зашто? Питате се ви.

Зато што ће се тако смањити стопа незапослености. И то дугорочно. Закуца ће се за 0.

А ми ћемо се ослободити паразита.

 

НИОП – моћно оружје против незапослености

 

Шта се крије иза скраћенице НИОП? Шта је НИОП?

НИОП је Национални институт за ослобађање од паразита.

Ово је тазе основана државна институција чија је мисија да се ухвати у коштац са тзв. распамећивањем земље. Њен циљ је да одржи лидерску позицију наше земље у одливу мозгова. Ако посматрамо регион. И да одржимо корак са Гвинејом Бисао, у светским размерама.

Полазна тачка је обећавајућа. По „капацитету за задржавање талената“ смо на 141. месту од 143 посматране земље. А по „капацитету за привлачење талената“ на још бољој позицији. Ту само први до задњег. Тако веле ови из Светског економског форума.

Такође, 70% младих сања да оде из Србије.

Па, зашто им онда снове не испунити. Срећни они, а богами и ми.

Ослободимо се паразита и смањимо стопу незапослености. Дугорочно.

 

Како ће НИОП то све постићи?

 

НИОП је осмишљен тако да истовремено може да води љуте битке на више фронтова.

На оперативном нивоу он ће помагати „паметнима“ да прикупе и среде сву потребну документацију за успешан одлазак из земље. Вађење пасоша, нострификација диплома, решавање административних проблема, проналажење веза у страним амбасадама . . .

На едукативном нивоу – сарађиваће са школама страних језика. Циљ те сарадње је субвенционисање програма тих школа како би ови „паметни“ што боље савладали језик земље у коју иду. Да нас тамо не брукају.

Такође, биће посредник између страних фирми и домаћих средњих школа. Идеја је да се направи списак дефицитарних занимања у земљама у које већма одлазе ови наши. Да и та страна земља из њих извуче што већу корист.

На информативном нивоу – штампање публикација. У плану су следеће публикације:

  • Како најбрже добити радну дозволу?,
  • Пречица до држављанства – како тамо наћи супруга/супругу,
  • Како пронаћи родбину у иностранству?,
  • Омиљена кафане наших земљака у _______ ,
  • Ниси ваљда луд да се враћаш, доста је што дознаке шаљеш!

На културном нивоу – организовање гастарбајтерских трибина и посела.

Такође, НИОП ће морати и да да одговор на 2 велика изазова:

  1. Што раније откривање талената – организовање тестирања деце у јаслицама,
  2. Како третирани оне које узимају туђе држављанство да би што пре отишли из Србије – као наш одлив ил’ не.

Нема сумње да је озбиљан и тежак посао пред НИОП-ом. Али нема сумње ни да тај посао неће бити маестрално урађен.

А кад се то деси, незапослених више бити неће. Шта незапослених. Испунићемо древно пророчанство.

Сви ћемо стати под Тарабића шљиву!

 

Да л’ ће и шљиве бити . . .

 

Јесте. То нас чека. И као да нас то не брине.

Што нам сваке године из земље оде скоро пола генерације. Па, шта. Ако им овде не ваља нек иду.

Супер резоновање. Врло паметно.

А зашто им овде не ваља?

Нису сналажљиви. Нису флексибилни. Лењи су. Немају радну етику. Нереални су, одмах посао у струци. Одмах лепа плата. Смета им негативна селекција. Не виде боље сутра.

Ил’. . .

Нису чланови владајуће касте.

Рад и струка представљају битну одредницу персоналног идентитета.

У земљама где се то пренебрегава влада какистократија.

У таквим земљама људи тешко живе.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!