Остоја Симетић: Петар Петковић, производ СНС-ове фабрике за рециклажу политичког смећа

Ове недеље су у РТС-ом Упитнику гостовали новопечени напредњак Петар Петковић, стари бирократа из Милошевићеве ере, преживели и за Дачићева вакта, што ће рећи, дебелокожац par exellence, Вељко Одаловић, те председници ДСС и ДС, Милош Јовановић и Драган Шутановац.

Тема је била Вучићев унутрашњи дијалог о Косову и Метохији. Ставови који су изнети, мање или више, су познати заинтересованој јавности. Одаловић је у маниру професионалног политиканта вртео фразе о реалном животу на терену и сл. говорећи много и не рекавши ништа. Шутановац потврдио да ДС подржава Бриселски споразум, али замера што од свега није примењен само део о Заједници српских општина, а Јовановић је устврдио да је прикључење ЕУ јасно условљено признавањем Косова, што саговорници нису оповргавали, бар не убедљиво.

Но, мени је овде најзанимљивији Петар Петковић. Функционер канцеларије за КиМ, бивши гласноговорник ДСС, и лични пријатељ њеног садашњег председника, Милоша Јовановића с којим је, својевремно, основао патриотску НВО Активни центар.

Држање, мимика, глас, поглед, константна тензија под којом је тај човек (?) био у емисији, просто су терале гледаоце да осете мешавину гађења и сажаљења.

Сваки пут кад би говорио, кроз свест ми се провлачила сцена из Тесне коже кад Бата Живојиновић каже: „Ја сам Сотир, звани Ђубре, старамајко“.

Већ сама интонација, којом се овај напредњак обраћао у емисији, указивала је на унутрашњу нелагоду која кипи, ври, кључа… због свести о сопственом преласку у ред гњида и спознаје да сви у студију то знају, а нарочито његов дугогодишњи пријатељ, др Јовановић. Требало би бити потпуни психопата па се не осећати као говно, знајући да причате оно у шта уопште не верујете само због пара и положаја, потпуно свестан да то знају сви који са вама беседе и који вас гледају. Бар толики психопата, колико и онај који вас је натерао да баш ви, од свих напредњака, као конвертит, идете на мегдан свом негдашњем другу, пред којим сте хиљаду пута, и приватно и јавно, говорили колико је Бриселски споразум штетан и колики је онај, који вас сада ту шаље – издајник.

Петар Петковић

Лице му се некако неприродно сабрало у нос, а поглед зацаклио, док је глас постао још пискавији и непријтнији, да је дејством свих ових чинилаца, подсећао на пацова, карактерно можда и више него физички. На штакора кога су притеснили и спремају се да му задају завршни ударац, а он се онда баца својим отровним зубима и заразним канџама на непријатеље, гуран страхом од уништења.

Петковићу је било јасно да је потпуно наг пред гадљивим погледима оних који његову проституисану голотињу виде и презиру је. Бата Живојиновић нам поново може бити од помоћи у осликавању овог стања Петковићеве психе и духа (ако га још има), у улози Србина Хамзе из Косовског боја. Петар зна да је продао уверења за посао. Шака зоби из државног корита, била је довољна овом преживару да пође путем досадашњих шампиона бескарактерности и људског ђубретарења, Александра Мартиновића и Миленка Јованова.

Мислим да их је он и надмашио. Не у смислу већег моралног пада, јер Мартиновић је свега неколико дана пре преласка у СНС клео Вучића и Тому, а Миленко је кратко пре понапредњачења био конфернсје људима из ОДКБ и пљувао Запад и Вучића на сав глас, као и своје претходнике, прелетаче у СНС, али је Петковић стегао петљу да седне уз човека са којим је започео национални рад, био у истој странци, пријатељевао, пред њим називао Вучића најгорим издајником, а Бриселски споразум катастрофом и да баш ту, пред тим човеком и милионима гледалаца хвали и брани Вучића, оним истим моронским лажима о просперитету и развоју, поштовању које Србија и вођа уживају по свету, српским судијама који суде Србима на Космету (не помињући шиптарске законе) итд. којима то чине и најгори међу ботовима.

У овом Упитнику, Петковић је, до краја оголио народу гадост и љигавост једног политичког прелетача. Видели смо лепрозну слуз коју је бљувао покушавајући да њоме замаскира свој пад, своју срамоту и грамзиво бешчашће. Суочен са доказима о својој превртљивости, стално се чудио што се жели расправа о лику и делу њега самог, Петра Петковића, поручујући нам тиме, да човек у политици уопште није важан, већ да је само услужни емитер речи и парола, ангажовано лице, за кога, као ни за политику иначе, лична својства, поштење, доследност, честитост… нису ни од каквог значаја. То је поклон који нам је, извесно невољно, дао Перица. Ово треба сваком човеку који мисли да огади оне који, под било којим изговором, прелазе у странке потпуно супротстављених политика и идеја. То нека нам је путоказ да странке које такав људски талог примају и користе, одбацимо и никада не гласамо. Зашто? Па зато што је белодано да партије које то чине, једино желе да се оборужају страначком војском, лајавцима и бешчасницима најгорих врста, спремним на свако непочинство зарад плена и привилегија. С ким си онакав си, каже народ. Ко с ђаволом тикве сади… Просто је, види се којим су послом и они и њихова нова партија овде. Да што више себи зграбе. Или можда неко верује како су Бабић, Гашић, Слина из Београда и Ристићевић стварно најбољи за свој посао, па им је вУЧКо зато поверио државу. Ако всматраш да Зорана Михајловић збиља уме да ради, а да воли Србију више него Ист вест бриџ и Трилатералну комисију, гласај за њу. Ако си убеђен да је Буфало Ђука заиста кречио по Народној лутрији иза поноћи, гласај за њега. Убеђен си да је Дрецун схватио све лепоте потчињавања Срба Тачију и Харадинају без буђеларске стимулације? Гласај за СНС.

Ако ти је, пак, нешто сумњиво и неуверљиво, потруди се још мало и схвати да је цео СНС само једна интересна дружина. Пљачкашка банда која ти скида кожу с леђа док њене харамбаше своје уморне ноге одмарају испод ораховог писаћег стола за плату од 5000 евра месечно, а ћерке им, студенткиње, развозе службени аутомобили. Млађи референти те пећинске скупине летују на Тајланду, нештедимице трошећи новац од твог пореза.

Врховни вођа ових бандита је извесно манијак. Он ужива да прелетаче, о којима смо писали овде, понижава. Јавно их извргава руглу, терајући их да га хвале и да вриште његово име у екстази, газећи све што су раније мислили и причали. И њих, као јефтине курве, плаћа твојим парама. Садиста ужива у њиховом понижавању. Плаћа их, али им се свети за сваку реч икада изговорену против њега. Они пристају да би им попустио колан и допустио им да своје гладње њушке зарију у остатке, у помије преостале од његове гозбе. Гледа их како рокћу, док халапљиво рију у потрази за сочнијим огрисцима.

Ако не желиш да твојом земљом влада манијакални лудак са својом војском грамзивих орка, уништавај их на сваким изборима. Чим осете мањак плена, потаманиће се међусобно. До победе!

Сваког петка, само на скк.срб пише Остоја Симетић.

 

1 коментар


  1. У тим годинама се карактер не мења, што ће рећи, овај је био исто такво ђубре и док је био у ДСС. Е, како то у ДСС нису приметили, питаће се неко? Врло једноставно. Устројство свих наших политичких партија је исто. Нема разлике између устројства ДСС и устројства СНС. Каква ће политика бити, одлучују они на врху. Остали ћуте и следе политику или, они са образом, одустану када се политика промени. Значи, корекције руководства нема, расправе нема, ћути се и слуша вођа или лети напоље. На тај начин све партије врше негативну селекцију и гомилају моралне наказе које сада Вучић скупља. У постојећем систему, ткзв. либералне демократије, примењеном у Србији, никакав други поредак и није могућ и никаква друга власт, до власт олоша, није могућа.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!