Саша Недељковић: Соколско друштво у Винковцима

Године 1905. основана су Српска соколска друштва у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу, а 16 октобра 1906. основана је Српска Соколска Жупа Фрушкогорска. После Уједињења соколски савези ујединили су се на Видовданском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (1) Жупски слет у Винковцима одржан је 1 и 2 јуна 1928. Слет је био спојен са такмичењима жупског нараштаја за првенство у жупи. На слету је била посвећена и развијена застава друштва Винковци, којој је кумовао краљевић Томислав. На слету је присуствовало око 100 чланова жупе Нови Сад. Краљ Александар је 1 јуна 1928. пролазио кроз Винковце, на свом путу за Беље. Посебна делегација предала је краљу слетску плакету и Спомен спис. На такмичењима победило је друштво Вуковар, а од појединаца првак мушког нараштаја био је Велимир Стражницки из Винковаца, а од женког нараштаја Стојанка Узелац из Вуковара. Увече одржана је соколска академија у пространој дворани Хрватског дома. На академији наступила су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци, Вуковар и војска. Главни слетски дан био је 2 јуна 1928. Одана је пошта умрлим оснивачима сокола у Винковцима Луји Ловреку, оснивачу Хрватског и Кости Пејићу, оснивачу Српског сокола. Поворку је предводила соколска коњица. У поворци учествовале су 3 фанфаре, 11 застава, 800 чланова и чланица, нараштајаца и нараштајки. На Тргу Слободе била је посвећена и развијена застава Соколског друштва Винковци. Посвету заставе извршили су католички жупник др. Митровић и православни прота Сушић. Поподне одржана је јавна вежба. На слетишту је било преко 5.000 особа. Између осталих на слету су наступиле : Чланице жупе Нови Сад (40) извеле су просте вежбе за слет у Скопљу; Чета 17 пешадијског пука из Винковаца извела је вежбе са пушкама. Чланство жупе Нови Сад (37) вежбало је просте вежбе за слет у Скопљу. Вежбе војника 41 пешадијског пука из Осијека. … .

Слет је одржан 8 и 9 јуна 1929. у Осијеку. Отворен је Соколски дом друштва Осијек. Увече је приређна жупска академија у Народном Казалишту. На академији наступала су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци и Вуковар. Поворка је приређена 9 јуна 1929. У поворци је учествовало 56 сокола-коњаника и 42 коњаника сокола-сељака, 50 ђака-војника и 24 коњаника добровољаца четника, укупно 172 сокола на коњима. Поворка је прошла градом до дома. У поворци су биле 3 соколске фанфаре, 1 војна музика, 5 чланских и 3 нараштајске заставе, 107 чланова и 67 чланица, 194 соколске деце, 98 чланова у вежбачем оделу, и 200 чланова и чланица у грађанском оделу. На крају поворке било је одељење изсланства разних културних и националних установа у народним ношњама. Свега је у поворци било 1.854 лица. После подне била је одржана јавна вежба у којој су наступиле све категорије сокола, а осим њих и соколи-војници у простим вежбама и вежбом са пушкама, као и соколска коњица. После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије жупа је приредила слет 15 и 16 августа 1931. у Винковцима. На слету су посвећене и развијене друштвена и нараштајска застава друштва Вуковар. Први пут су организована такмичења у четверобоју између сеоских јединица. Првенство је однело друштво Ердевик. Увече је у сали Хрватског дома одржана Соколска академија. На академији наступили су : Женска деца друштва Вуковар са вежбом „Хватање Лептира”; Мушка деца Винковци „Ој летни” од Јанковића; Чланице Ђаково са „Плес Јапански”, Женски нараштај Жупања са „Морнарима” од Бораса; Женски нараштај Вуковар са „Вежбе на ручама”; Мушки нараштај Белишће са „У бој” од др. Мурника, Чланице Ђаково са „Димњачари”; Чланови Вуковар са „Ритмичке вежбе новог облика”; Чланови и чланице Илок са „чехословачком Беседом” од Часке; Женски предњачки збор Осијек Доњи Град са „Јутарњим вежбама” и Мушки предњачки збор Осијек Доњи Град са Ербеновом осмицом. Посвета и развиће друштвене и нараштајске заставе друштва Вуковар, извршена је 16 августа 1931. Иза посвете кренула је поворка градом. Учествовала је соколска коњица (18) фанфара Винковци (30), 3 друштвене, 3 нараштајске и једна застава соколске чете, чланство у одори (167), чланови у вежбачем оделу (70), чланице у одори (7), чланице у вежбачем оделу (48), мушки нараштај (70), женски нараштај у одори (7), у вежбачем оделу (29), чланство соколских чета у народном оделу (150). У поворци је било 603 учесника. После подне одржана је јавна вежба. Наступила су : Мушка деца (136), женска деца (104), женски нараштај (80), мушки нараштај (186), чланови (59) и чланице (2), одељења на справама, коњичко одељење Винковци (15) вежбом са копљима, чланице (81), чланови (207), соколске чете (1249 и коњичко одељење Винковци са каруселом. Окружни слетови су били приређени : Ђаково 1926 године, Славонски Брод и Шид 1927, Доњи Михољац 1928, Бели Манастир 1929. и Подравска Слатина 1930. Девет окружја приредила су 1931. и 1932. своје слетове и окружна такмичења. На слету жупе Нови Сад у Сомбору 1927. жупа Осијек учествовала је са 600 припадника чланова и нараштаја. (2)

Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање из седишта својих окружја у Осијек. Девет окружја жупе Осијек требала су да израде поздравна писма, повеље, упућене Чехословачкој Обец Соколској у Прагу. Повеље су требале бити украшене народним мотивима из околине соколских окружја и чуване у лименим кутијама, у облику кратког штапа. Пруга I почињала је у Подравској Слатини. Пруга II почињала је у Славонској Пожеги. Пруга III почињала је у Славонском Броду. Пруга IV почињала је у Винковцима. Пруга V почињала је у Вуковару. Пруга VI почињала је Белом Манастиру. (3) Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих окружја у Осијек. Штафета је први пут организована у Југославији. Било је 6 пруга. Полазак штафета је био свуда обављен свечано, у више места уз пуцање прангија. У песничким речима поздрава биле су истакнуте карактеристике краја који је слао повељу. Биле су украшене цртежом, који је био типичан за тај крај и обрубљене шарама народне орнаментике, која је била доминантна у томе крају. Циљ тркача био је Трг краља Петра у Осијеку. На тргу је свирала војна музика и фанфара друштва Осијек Доњи Град. Било је присутно мноштво гледалаца. На тргу је била окупљена сва управа жупе са старешином Димитријем Петровићем на челу и великим бројем сокола и соколица. Предаји штафета присуствовали су окружни инспектор Миле Дејановић, у име општине градоначелник др. Вјекослав Хенгл, … у име војске пуковник Симовић. Повеље које су тркачи доносили имале су значење поздрава соколских окружја жупе Осијек Чехословачкој Обец Соколској. Кад је и задњи тркач стигао, иступио је окружни начелник окружја Нашице Матко Могоровић и уз говор у име свих окупљених окружних начелника соколских округа предао повеље жупском начелнику инж. Милошу Квапилу, иницијатору и главном организатору приредбе. Жупски начелник предао је повеље старешини жупе Димитрију Петровићу. У свог говору старешина је истакао да ће поздравне повеље нарочито изасланство жупе Осијек, приликом IX свесоколског слета у Прагу, предати као поздрав жупе Осијек чехословачким соколима. После говора соколи и соколице кренули су, предвођени фанфаром, у Соколски дом. (4)

Соколско окружје Вуковар приредило је 18 септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш.К. “Фрушкогорац” на челу са коњицом друштва Винковци (21). На јавној вежби чланови соколске коњице из Винковаца (16) вежбали су пешке вежбе са сабљама. Задња тачка програма био је наступ соколске коњице из Винковаца (18) са вежбама са копљем, на коњима. (5) Жупски слет жупе Осијек био је приређен у Осијеку 4 и 6 јуна 1933. Поворку 4 јуна 1933. је предводила коњица друштва Винковци (26) са заставом. Пред пуним слетиштем одржана је јавна вежба. Соколско друштво Винковци наступило је са вежбом чланова коњичке секције са сабљама. (6)

У Винковцима било је почетком 1935. 777 чланова и чланица. До краја августа брисано је 139 чланова и чланица, а приступило је 170, па је у августу било 808 чланова и чланица. (7) Фанфара друштва Винковци приредила је 28 јула 1935. на шеталишту др. Мирослава Тирша променадни концерт. Програм је био : 1. Зрињски” – корачница; 2. К.Колета Vzpominky na mladi valčik”; 3. “Калиф багдадски” увертира; 4. Бродил Srbinov dan i san”; 4. “Pošta u šumi” pesma; 6. “Vesela drižina”; 7. O. Obruča “Volga” koračnica; Фанфара је основана 1925. (8)

У близини Винковаца налазило се малено село Острово. Соколска чета у селу основана је 1930. Сељаци су развијали соколски рад уз помоћ локалне интелигенције. На челу чете био је старешина сељак Душан Вучевац. Чета је одржала јавну вежбу 20 октобра 1935. У програму је било 7 тачака. У првој тачци наступала су мушка деца и извела просте вежбе. Друга група мушке деце извела је просте вежбе од М.Бораса. Женска деца наступила су у простим вежбама. … Коњица матичног друштва Винковци извела је “карусел”. Фанфара соколског друштва Винковци свирала је соколске корачнице код наступа и одступа, а после завршеног програма на самом игралишту неколико народних кола. У вече је гостима приређена закуска у новим просторијама црквеног дома. Наступ је водила начелница чете, учитељица, Смиља Спасић. (9)

Музичка секција Соколског друштва Винковци приредила је са својом фанфаром музички концерт у Соколском дому у Сремској Митровици 2 априла 1938. Музика из Винковаца победила је на фестивалу у Сарајеву 1934. Дочекана је у Сремској Митровици са симпатијама.Предводио је старешина Соколског друштва Винковци др. Паја Шумановац. Пре наступа у Соколском дому свирали су на градском шеталишту. Старешина Соколског друштва у Сремској Митровици Бошко Новаковић поздравио је соколе из Винковаца и истакао велики значај и вредност музике у соколству као средства за пропаганду соколске идеје. У свом говору др. Паја Шумановац истакао је да је соколство онај васпитни фактор који је требао да обори све преграде и бране, које су се испречиле између браће једне крви и једног језика. (10)

У соколској нараштајској школи на Палићу учествовало је из соколског друштва Винковци 6 нараштајаца и то : Б. Аничић, Д. Бачић, Зв. Ивановић, М. Хорн, Антун Гаудер и Ђ. Мартиновић. (11) Винковачки нараштајци писали су у часопису жупе Осијек Братство” о својим утисцима из школе. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано и соколско друштво Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да нам да што више од свога великог … знања и ми му се на томе најлепше захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију, организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени. … Ми Винковчани смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .” (12) Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је да је циљ нараштајске школе : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати, … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.”(13)

Румски соколи су 3. маја 1939. ударили темеље свом дому, а на освећењу темеља били су 21. маја 1939. Ђуро Чејовић, министар за физичко васпитање народа, др Јован Радивојевић, бан Дунавске бановине и представници војних и цивилних власти, сокола, месних установа и грађанство. Освећење Дома обављено је 26. новембра 1939. Био је присутан бивши народни посланик среза румског сенатор Димитрије Магарашевић. Савез Сокола представљали су др. Владимир Белајчић и Љубомир Максимовић. Жупу Осек заступао је др. Паја Шумановац, старешина Соколског друштва Винковци, са којим су дошли бројни представници његовог друштва са соколском фанфаром. Од соколских друштава били су заступљени Београд, Земун Матица, Земун I, Панчево, Шабац, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Шид, Инђија и Ириг (14)

Соколско друштво Винковци приредило је за рођендан краљице Марије 9. јануара 1940, у свом дому, свечано посело. Др. Паја Шумановац одржао је говор, у коме је изнео све врлине краљице, као жене и мајке, са особитим обзиром на васпитање краља Петра II, соколског старешине. Богданка Седлан рецитовала је песму од Стјепана Роце : Краљици Мајци“, а Бранко Д. Филиповић, dipl phil и драмски тенор из Београда, певао је неколико оперских арија. Арије су имале успех код публике па их је морао поновити. Мушка и женска деца су вежбала просте вежбе. Програм је закључен химном Ој Словени”, коју је свирала друштвена фанфара. Дворана је била пуна, а после програма настављено је са плесом. Плес је отворен краљевим колом. (15)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

  2. Димитрије Петровић, Соколски слетови Соколске жупе Осијек”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1933, бр. 6, стр. Стр. 99, 100;

  3. Инг. Милош Квапил, „Тиршева штафета”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 6-11;

  4. Штафетно трчање у почаст 100-годишњице рођења Дра Мирослава Тирша”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 34, 35;

  5. Инг. М. Квапил, „ Слет соколског окружја Вуковар у Шиду”, „Братство“, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6,7, стр. 74;

  6. Инг. Квапил, „Жупски слет на Духове 4 и 6 јуна 1933”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1933, бр. 7 и 8, стр. 132-134, 139, 140;

  7. Друштвена статистика”, Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;

  8. Koncerat fanfare”, Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;

  9. Приредба Соколске чете у Острову”, Соколски Гласник”, Љубљана, 15 новембра 1935, бр. 43, стр. 3;

  10. Концерт музике Соколског друштва-Винковци у Срем. Митровици”, „Соколски живот”, Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5, стр. 112;

  11. Братство”, Осијек, 15 фебруара 1939, бр. 2, стр. 83; Наш нараштај чита и пише”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;

  12. Винковачки нараштајци,Нараштајска васпитна школа на Палићу”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;

  13. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;

  14. П. Зидарев, „ Освећење соколског Дома у Руми”, „Око соколово”, Београд, 1 јануара 1940, бр. 1, стр. 12, 13;

  15. Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!