Исправљена је једна велика неправда, добили смо манифестацију коју смо дуго чекали

За Србију се слободно може рећи да је земља манифестација. Оне су нераскидиви део традиције нашег народа. Сабори, посела, фестивали одржавају се, буквално, на сваком кораку. И то током целе године.

Завод за проучавање културног развитка је креирао јединствену базу манифестација. Она омогућава на врло једноставан начин претраживање манифестација према називу, месту и времену одржавања. Kао и врсти манифестације.

Такође, израђен је и први свеобухватни календар манифестација у Србији.

До сада је успешно мапирано преко 800 манифестација. Међутим, нема дана, а да у неком кутку наше земље не заживи нека нова. Тако да се са великом сигурношћу може рећи да се у Србији на годишњем нивоу одржи око 1000 разних манифестација.

Од оних великих. Чији значај превазилази национални оквир, као што су Драгачевски сабор трубача у Гучи и Егзита у Новом Саду. Све до локалних и „егзотичних“. Као што су Избор лажова године „Лажијада“ у Бранковини или гастрономски фестивал „Мудијада“ у селу Луњевица. Србија је уздуж и попреко прекривена најразличитијим манифестацијама.

И сад се Ви питате, с правом, па је ли могуће да нам је поред ових 1000 фалила још једна?

Да ли је могуће да смо неки обичај,карактерну особину, инструмент, јело, пиће, воћку заборавили и њој у част адекватну манифестацију нисмо приредили?

О кога? О чега? О шта смо се то огрешили, кад ова манифестација ту неправду коначно исправља.

Нећемо Вас више држати у неизвесности. Ради се о једној веома плодоносној карактерној особини. Особини коју смо развили скоро до савршенства. Ради се о дупелиштву.

С поносом Вам представљамо Први Свесрпски Сабор Дупелизаца!

 

О дупелиштву и дупелисцима

 

Пре него што кажемо реч – две о самом сабору, хајде прво да прозборимо коју и у част ове дивне карактерне црте. И самих дупелизаца, наравно.

Иако је оно код нас укорењено одавно, још од памтивека, дупелиштво је под константним нападом. Стално је на удару неких „моралиста“. Не помаже ни то што смо у њему врло добри. Сведоци смо неразумних покушаја да се његов значај скрајне, а његови протагонисти дискредитују и прокажу.

Светина их назива најгорим именима.

Шлихтара, улагивач, подрепак, опортуниста, гњида . . . су само неки од погрдних назива које раја довикује часним дупелисцима.

Наравно, они то раде, на првом месту, због сујете. Тек неколицина се према дупелисцима опходи тако због незнања. Већина врло добро зна каква је улога и значај дупелизаца.

Такође, врло добро знају и да није лако бити дупелизац. Ма, какви лако. Где ће бити лако увлачењем извлачити корист. За себе, разуме се.

Само мали број срећника је рођен са тим даром.

Остали морају добрано да се помуче ако желе да постану прави дупелисци. Поготово ако немају добре генетске предиспозиције. Ваљан педигре.

Морају да прођу трновит пут. Најтежу и највећу препреку треба одмах на почетку да прескоче. Умна баријера – нема: морам да се увлачим, нег’ само: хоћу да се увлачим надређеном у дупе.

Ако је под морањем, дупелиштво је осуђено на неуспех.

Неуспех ће доживети и свако стихијско дупелиштво. Њему претходи студиозно планирање и тактичка припрема. Треба знати изабрати право дупе. И за њега адекватну технику улизивања. А то иште времена да се научи.

Нити оно може механички да се ради. Није то насумично палацање језиком. Их, да је тако, па онда би то могао свако. Не би биле потребне године мукотрпног усавршавања и константног тренинга.

Кад смо се већ дотакли тренинга.

Дупелиштво захтева и одличну физичку припрему. Изузетну кондицију. Снагу и истрајност.

До правог дупета није лако доћи. Конкуренција је огромна. Треба се лактати и друге одгуривати. Затим тај положај од других дупелизаца бранити.

Пуно енергије и снаге се троши и на:

  • театрално махање рукама,
  • заинтересовано климање главом(захтева и глумачке способности),
  • аплаудирање решењима која то нису,
  • изналажење смисла где га никад и било није,
  • воздизање у небеса и ковање у звезде дупевласника.

При томе, све ово прави дупелизац обавља уз широк осмех. Никако кисео. Кисело скупља. Осмех треба да послужи као лубрикант.

И ко још,поред свега овог набројаног, може да каже да је јунак на језику лако бити. Наравно да није. И наравно да су многи завидни на оне што су дупелиштвом успешно овладали. А они нису.

Знају они да дупелисца краси упорност. Да он од свог циља не одустаје лако. Да је он спреман на све зарад свог циља. Зарад своје користи. Своје ситне користи.

Да, дупелизац је и скроман.

Знају они, ти сујетни никоговићи, и да дупелизац нема сужен поглед на свет. Причају да он види само дупе свога шефа. А знају да то није тачно. Знају да је дупелизац визионар прави. Да он тачно види где жели, уз што мање труда и неознојена чела, а преко туђих леђа, да дође.

Знају све то, али не знају како своју сујету да победе.

Зато и не желе да признају да су они најслабија карика у ланцу. Да су они ти који коче прогрес и не дозвољавају бољем сутра да сване.

Упорно одбијају да прихвате реалност – у дупелиштву је спас.

Е зато смо ми, тиха већина, и решили да им помогнемо.

Решили смо да организујемо манифестацију у част дупелиштва.

 

Први Свесрпски Сабор Дупелизаца

 

Ова манифестација ће многима отворити очи. Помоћи ће многима да јасније сагледају све благодети које дупелиштво носи са собом. Имаће прилику да виде истинске мајсторе, сам дупелизачки крем наше земље. Видеће да су то људи као и они. Од крви и меса. А не нека бића из пакла.

Имаће прилику од њих да чују шта је заправо дупелиштво. Колико им оно може бити од користи у личном напредовању. Које врлине красе правог дупелисца. Колико је времена потребно да се оне стекну. На који начин до правог дупета доћи. Како се носити са ниподаштавањем околине. Како изабрати свог дупелисца.

Ова манифестација ће им помоћи да се ослободе заблуда које гаје према дупелисцима. Показаће им шта је срж, суштина дупелиштва. Показаће им своје чари.

Уразуми ће их. Преобрати ће их. Повешће их правим путем. Правац у дупе шефево.

Јер прави циљ ове манифестације није пуко величање дупелиштва. Никако. То би било баш удворички.

Идеја водиља је помоћи заблуделој раји да разуме шта је то дупелиштво. Помоћи јој да га прихвати. Да и она почне да га примењује. Да, на крају, и она почне да га слави.

Зато се може рећи да је ова манифестација превасходно едукативног карактера.

За време њеног трајања биће организована предавања еминентних дупелизаца која ће покривати разне теме. Од историјата дупелиштва до изазова модерног доба.

Вашој пажњи посебно препоручујемо ова 2 предавања:

  • Изазови дигитализације: дупе и језик од 1 и 0“ и
  • Рад од куће – шанса за стидљиве дупелисце“.

Затим, биће организовано и прегршт радионица. Од оних где ће заинтересовани посетиоци моћи да се тестирају и открију да л’ су талентовани за дупелиштво, до оних где ће већ доказани дупелисци откривати мале тајне својих дупелизачких бравура.

Део манифестације који ће, сигурни смо, привући највише пажње је Дупелизачки округли астал.

Осмишљен као трибина, циљ му је да кроз сучељавање мишљења и дијалог, разреши све несугласице везане за будућност и развој дупелиштва.

Ово су само неке од тема о којима ће се дебатовати:

  • Покушај стандардизације дупелиштва – удар на креативност и слободан дух“,
  • Да ли је дупелиштво ланчана работа – ја се неком увлачим, а ко ће мени?“,
  • Бити охол и сујетан дупелизац – потреба ил’ јерес“,
  • Групно дупелиштво – негација ил’ напредни корак“,
  • Зашто дупелизац, а не полтрон – еуфемизми као језик дупелиштва“.

И коначно, свечани део манифестације. Додела плакете „Радивоје Шулајић“.

 

Великан дупелиштва

 

Велики Радивоје. Највећи Радивоје Шулајић. Громада дупелиштва у нас.

Први дупелизац о којем је снимљен филм – „Полтрон“. Још давне 1989. године.

Од тада, па до наших дана, он је светли пример, идеал, узор који треба да прати сваки дупелизац који држи до себе.

Интелигентан, високо образован, а ипак није затуцан и зрачи флексибилношћу. Зна шта је најважније за лични прогрес. Увући се шефу у дупе. Открити шта шеф воли, па му то и подарити.

Какви резултати на послу. То је тривијално. Долазак на време. Ма, не живимо више у средњем веку. Једнак однос према свим колегама. Јес’ вала.

Радити само оно што доноси неку вајду. Смешкати се шефу. Дивити му се. Бити слаткоречив. Понизан. Обећавати куле и градове, а свој посао тутнути другима да раде. Па их онда кињити.

Ако треба и свој бурек шефу подарити.

Као доказ оданости и оставку на место самосталног саветника понудити. Про форме, разуме се.

За правог дупелисца ништа тешко није. То што ће носић мало браонкаст бити, мало је цена.

Е, из тих разлога је плакета која ће се додељивати најбољем и највећем дупелисцу године добила име „Радивоје Шулајић“.

Гласање за највећег и најбољег дупелисца ће бити јавно. Свако ко жели ће то моћи и да уради. Врло једноставно. На сајту манифестације браонносић.гов биће окачена листа номинованих кандидата. Уз 2 – 3 клика и Ви то можете урадити.

Можда ће баш Ваш глас дати одговор на питање:

Ко је први добитник плакете „Радивоје Шулајић?“.

И за крај. Једно мало изненађење. Сви посетиоци манифестације који на сав глас обнародују: Хоћу да постанем дупелизац! добиће прикладан поклон. Поклоне је обезбедио наш спонзор. Реномирана компанија која се бави производњом опреме намењене дупелисцима.

Зато без двоумљења. Правац на наш сајт. И пријавите свој долазак још данас.

Постаните део историје. Посетите Први Свесрпски Сабор Дупелизаца.

Будите у друштву најбољих.

 

А у ствари . . .

 

Улизице – то су за мене најгори људи на свијету, најштетнији, најпокваренији. Они подржавају сваку власт, они и јесу власт, они сију страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси вјерни свакој држави, као курве невјерни сваком појединцу, најмање људи од свих људи. Док њих буде нема среће на свијету, јер ће уништити све што је истинска људска вриједност. – Меша Селимовић

Не можеш бити и човек и дупелизац.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!