Саша Недељковић: Видовдански слет Соколства на Јадрану у Сплиту 1931.

Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. Упркос политичких борби и сукоба пре увођења диктатуре грађани Сплита су засипали цвећем соколску свечану поворку док је пролазила. По исказу писца чланка у часопису „Соко на Јадрану” : „Готово да нисмо препознали тај наш Сплит, премда у њему живимо. … Није било куће из које се није Соколство чисто засипало цвијећем, када је поворка мимо пролазила.” У недељу 28. јуна стигли су у великом броју излетници изванредним возовима и бродовима : из Београда, Србије, Загреба, Херцеговине, Сиска, Сушака и доње Далмације. Публике на слетишту било је око 15.000 – 20.000. На вежбама морнарице наступали су курсисти из Дубровника, будући наставници гимнастике у ратној морнарици на челу са Иваном Ковачем. На писца чланка о слету у часопису „Соко на Јадрану“ нарочито су неизбрисив и дубок дојам произвели сељачки соколи из жупе Скопље. За већину соколских друштава били су далеки и скупи путеви до обала Јадрана. (1) Те 1931. у Југославији је била економска криза. Упркос томе соколи су масовно дошли на слет у Сплиту из Скопља. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегације чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (2)
И соколи Северне Далмације учествовали су на слету. У договору са жупом Шибеник-Задар соколско друштво у Книну је сва техничка оделења друштва послалало у Сплит на слет, а сеоске чете и дилетанте је задржало за Видовдан на далматинском Косову. (3)
Првог дана био је наступ нараштајаца из Радовишта са пушкама под вођством Ђорђа Синобада. Другог дана слета наступиле су сеоске чете жупе Скопље. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. У свом говору инж. Ачим Поповић, старешина Соколског друштва Скопље, истакао је : „Браћо и сестре! Да би увеличали овај слет на Јадрану, похитали смо ми чланови соколске жупе Скопље, … тамо где је Косово Поље на којем је пропала наша слобода, а за које је данас ослобођено, ми вам браћо у знак узајамне љубави, вама браћо из Сплита, доносимо земљу са Косова Поља и божур, који је на њој процветао. Тај божур, је црвен као што су црвене и наше соколске кошуље… Предајемо вам ову земљу, да је чувате као аманет, … “. Радомир Јовичић, старешина сеоске чете Доња Гуштерица (друштво Приштина) предајући земљу и божур рекао је : „… Земља ова са Косова Поља, натопљена крвљу наших дедова и косовски божур, који је никао из крви њихове, нека вам буду стална опомена и пример да се и живот изгуби али своје неда. Соколови на нашем Јадрану, чувајте нам море … и будите уверени да ће вам долетити у помоћ соколови са Косова, Кајмакчалана, Дојрана и Охрида, … Здраво!”. Соко-сељак из Куманова, Ресад Сулејмановић, предао је сандучић земље са Куманова истакавши : „Са Кумановског бојишта, где су се раскинули петовековни ланци ропства, где је освећено Косово, где је васкрсла и овековечена слобода наше браће на југу, … доносимо овај прегршт земље. Нека се браћа са Јадрана напајају духом Кумановских хероја, да у сваком потребном моменту стану на браник наше миле домовине. …Здраво!”.

Говори су поздрављени са највећим одушевљењем. Настало је делиријум одушевљења кад су се Јовичић и Сулејмановић, предајући сандучиће Винку Пери, подстарешини сплитске соколске жупе, са њим загрлили и изљубили. Винко Пера се захвалио на побудама које су их навеле да донесу земљу ослобођену крвљу хероја. Ту земљу примио је као аманет. (4) На слету је учествовало око 11.000 сокола и соколица, од којих око 8.000 у соколском или народном оделу са 63 соколске заставе. Пажњу посматрача је привукло 300 сељачких сокола жупе Скопље. Доживљај сеоских сокола у сусрету са морем описао је у часопису „Јадранска стража” С. Врдољак : „На Француској обали у Сплиту први пут у животу пришао је мору, … сељачки соко из скопљанске жупе. Побожно се спустио до самог мора, уронио и опрао њиме руке, онда лице, прекрсти се и захватив обим шакама мора причешћује се њиме … . Код таквих људи постаје увјерљиво и искрено дубоко значење даривања косовских божура и земље са Куманова Соколима на Јадрану, …”.(5)
Стјепан Роца добио је задатак од Управе слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На пристаниште су чланови сеоских чета дошли уз песму. Улазили су на брод са страхопоштовањем. Кад се лађа отиснула из пристаништа на предњем делу брода играло се коло, а на другом чланови из Охрида певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. Дворана биоскопа Кино Караман, који је власница госпођа Караман, бесплатно уступила, била је пуна. Приказани су документарни (културни) филмови. Многима је то био први пут да виде филмове. Стјепан Роца објашњавао им је шта ће видети. Кад су видели ратни брод „Далмација” загрмело је у дворани : „Живила наша ратна морнарица!” „Живила војска!” На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, Св. Ђорђа Нагоричког и остале задужбине. На платну су били приказани градови Куманово, Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Битољ, Охрид, Штип, Кочане, Струмица…. . Група по група упознавали су свој град и могло се чути њихово тумачење и задовољство. Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928, приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестовале су се везе између Јадранског мора и Косова. (6)
Часопис „Јадранска стража” писао је о учешћу сељачких сокола из жупе Скопље на слету у Сплиту. У многим местима су чланови сокола истовремено били и чланови Јадранске страже. О сарадњи чланова сокола и Јадранске страже у часопису „Јадранска стража” је коментарисано : „Соко и Народна одбрана раде на своме подручју, а Јадранска стража на своме специјалноме подручју, изменично се подупирући и попуњавајући.” (7)
Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. На Видовданском соколском слету на Јадрану јуна 1931. у Сплиту пажњу посматрача привукао је наступ сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. срели су се сеоски соколи са Косова са соколима са далматинског Косова. Манифестовале су се везе између сокола на обали Јадранског мора и сокола на Косову. Тежња сокола била је да се зближи народ који је вековима био раздвојен. У међуратном периоду Савез Сокола и друштво Јадранска стража су деловали подупирући се и допуњавајући се.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. С.В, „Слет соколства на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 114, 116, 120, 121;
2. „Величанствени успех слета Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2.јула 1931, бр. 27, стр. 1;
3„Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;
4. Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129;
5. С. Врдољак, „Соколство за Јадран”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 199, 200;
6. Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129, 130;
7. „Соколство и Јадранска стража”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 197;

 

 

Видовдански слет Соколства на Јадрану у Сплиту 1931.

Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. Упркос политичких борби и сукоба пре увођења диктатуре грађани Сплита су засипали цвећем соколску свечану поворку док је пролазила. По исказу писца чланка у часопису „Соко на Јадрану” : „Готово да нисмо препознали тај наш Сплит, премда у њему живимо. … Није било куће из које се није Соколство чисто засипало цвијећем, када је поворка мимо пролазила.” У недељу 28. јуна стигли су у великом броју излетници изванредним возовима и бродовима : из Београда, Србије, Загреба, Херцеговине, Сиска, Сушака и доње Далмације. Публике на слетишту било је око 15.000 – 20.000. На вежбама морнарице наступали су курсисти из Дубровника, будући наставници гимнастике у ратној морнарици на челу са Иваном Ковачем. На писца чланка о слету у часопису „Соко на Јадрану“ нарочито су неизбрисив и дубок дојам произвели сељачки соколи из жупе Скопље. За већину соколских друштава били су далеки и скупи путеви до обала Јадрана. (1) Те 1931. у Југославији је била економска криза. Упркос томе соколи су масовно дошли на слет у Сплиту из Скопља. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегације чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (2)
И соколи Северне Далмације учествовали су на слету. У договору са жупом Шибеник-Задар соколско друштво у Книну је сва техничка оделења друштва послалало у Сплит на слет, а сеоске чете и дилетанте је задржало за Видовдан на далматинском Косову. (3)
Првог дана био је наступ нараштајаца из Радовишта са пушкама под вођством Ђорђа Синобада. Другог дана слета наступиле су сеоске чете жупе Скопље. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. У свом говору инж. Ачим Поповић, старешина Соколског друштва Скопље, истакао је : „Браћо и сестре! Да би увеличали овај слет на Јадрану, похитали смо ми чланови соколске жупе Скопље, … тамо где је Косово Поље на којем је пропала наша слобода, а за које је данас ослобођено, ми вам браћо у знак узајамне љубави, вама браћо из Сплита, доносимо земљу са Косова Поља и божур, који је на њој процветао. Тај божур, је црвен као што су црвене и наше соколске кошуље… Предајемо вам ову земљу, да је чувате као аманет, … “. Радомир Јовичић, старешина сеоске чете Доња Гуштерица (друштво Приштина) предајући земљу и божур рекао је : „… Земља ова са Косова Поља, натопљена крвљу наших дедова и косовски божур, који је никао из крви њихове, нека вам буду стална опомена и пример да се и живот изгуби али своје неда. Соколови на нашем Јадрану, чувајте нам море … и будите уверени да ће вам долетити у помоћ соколови са Косова, Кајмакчалана, Дојрана и Охрида, … Здраво!”. Соко-сељак из Куманова, Ресад Сулејмановић, предао је сандучић земље са Куманова истакавши : „Са Кумановског бојишта, где су се раскинули петовековни ланци ропства, где је освећено Косово, где је васкрсла и овековечена слобода наше браће на југу, … доносимо овај прегршт земље. Нека се браћа са Јадрана напајају духом Кумановских хероја, да у сваком потребном моменту стану на браник наше миле домовине. …Здраво!”. Говори су поздрављени са највећим одушевљењем. Настало је делиријум одушевљења кад су се Јовичић и Сулејмановић, предајући сандучиће Винку Пери, подстарешини сплитске соколске жупе, са њим загрлили и изљубили. Винко Пера се захвалио на побудама које су их навеле да донесу земљу ослобођену крвљу хероја. Ту земљу примио је као аманет. (4) На слету је учествовало око 11.000 сокола и соколица, од којих око 8.000 у соколском или народном оделу са 63 соколске заставе. Пажњу посматрача је привукло 300 сељачких сокола жупе Скопље. Доживљај сеоских сокола у сусрету са морем описао је у часопису „Јадранска стража” С. Врдољак : „На Француској обали у Сплиту први пут у животу пришао је мору, … сељачки соко из скопљанске жупе. Побожно се спустио до самог мора, уронио и опрао њиме руке, онда лице, прекрсти се и захватив обим шакама мора причешћује се њиме … . Код таквих људи постаје увјерљиво и искрено дубоко значење даривања косовских божура и земље са Куманова Соколима на Јадрану, …”.(5)
Стјепан Роца добио је задатак од Управе слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На пристаниште су чланови сеоских чета дошли уз песму. Улазили су на брод са страхопоштовањем. Кад се лађа отиснула из пристаништа на предњем делу брода играло се коло, а на другом чланови из Охрида певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. Дворана биоскопа Кино Караман, који је власница госпођа Караман, бесплатно уступила, била је пуна. Приказани су документарни (културни) филмови. Многима је то био први пут да виде филмове. Стјепан Роца објашњавао им је шта ће видети. Кад су видели ратни брод „Далмација” загрмело је у дворани : „Живила наша ратна морнарица!” „Живила војска!” На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, Св. Ђорђа Нагоричког и остале задужбине. На платну су били приказани градови Куманово, Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Битољ, Охрид, Штип, Кочане, Струмица…. . Група по група упознавали су свој град и могло се чути њихово тумачење и задовољство. Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928, приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестовале су се везе између Јадранског мора и Косова. (6)
Часопис „Јадранска стража” писао је о учешћу сељачких сокола из жупе Скопље на слету у Сплиту. У многим местима су чланови сокола истовремено били и чланови Јадранске страже. О сарадњи чланова сокола и Јадранске страже у часопису „Јадранска стража” је коментарисано : „Соко и Народна одбрана раде на своме подручју, а Јадранска стража на своме специјалноме подручју, изменично се подупирући и попуњавајући.” (7)
Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. На Видовданском соколском слету на Јадрану јуна 1931. у Сплиту пажњу посматрача привукао је наступ сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. срели су се сеоски соколи са Косова са соколима са далматинског Косова. Манифестовале су се везе између сокола на обали Јадранског мора и сокола на Косову. Тежња сокола била је да се зближи народ који је вековима био раздвојен. У међуратном периоду Савез Сокола и друштво Јадранска стража су деловали подупирући се и допуњавајући се.

Сваког четвртка пише Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. С.В, „Слет соколства на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 114, 116, 120, 121;
2. „Величанствени успех слета Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2.јула 1931, бр. 27, стр. 1;
3„Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;
4. Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129;
5. С. Врдољак, „Соколство за Јадран”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 199, 200;
6. Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129, 130;
7. „Соколство и Јадранска стража”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 197;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!