Штројење мушкараца

„Члан 49: Циљеви програма за рад са учиниоцима насиља су да: 1. учиниоци насиља усвоје ненасилно понашање у међуљудским односима, и 2. се спречи понављање кривичног дела, нарочито дела сексуалног насиља“. За оне који мисле да су погодили да је ово део већ ноторног новог Закона о спречавању насиља у породици који је у Србији почео да се примењује 1.6.17, или неког ранијег кривичног закона који санкционише сексуално насиље, морам да кажем да су се преварили. Овај члан је заправо из Нацрта Закона о родној равноправности (у даљем тексту РР), који је део орвеловског сета нових закона који нам долазе са Запада. Питање које се намеће је шта програм рада са учиниоцима насиља ради у овом закону који се према називу треба бавити равноправношћу полова (односно проширеној / конструисаној дефиницији истих – „родова“)? То, наиме, уопште није случајно, јер овај закон нема везе са равноправношћу, већ са феминистичком опседнутошћу приказивања хетеросексуалног мушкарца као сексуалног грабљивца, а жене као његове жртве, па теме о родно заснованом насиљу и насиљу према женама (издвојено као засебна тема која се разликује од ове прве?), и њиховој превенцији и кажњавању имају значајно и опсежно место у овом закону. Овим још једном постаје јасно да се ради о закону за прогон традиционалних мушкараца, још једном у низу феминистичких закона који ће их уштројити, и од њих направити мале маце у служби и за разоноду жена. Подсетимо се који је циљ кастрације (у народу „штројења“) мушких свиња: „да не губе енергију за производњу семене течности и да не насрћу једни на друге и на своје сестре из обора, већ да своју будућност обезбеде у сушарама, хладњацима и тигањима“, слично је и за мушкарце Хомо Сапиенса – да постану послушни радни и сексуални робови Матријархата.

Преумљење мушкараца део је феминистичких Критичких студија маскулинитета, правца које су оне у оквиру своје теорије покренуле да се мушкарци не би досетили и покренули своје маскулистичке или мушке студије након 25 година постојања женских односно родних студија. Сама промена назива са Женских на Родне студије, а потом и увођења Критичких студија маскулинитета, показује како радикални феминизам покушава, и добрим делом успева, да се представи као неупитна теорија и социјална пракса која обухвата све шири спектар поклоника и корисника, претендујући да „решава њихове проблеме“: пре 25 година то су биле „женске студије“, онда су у њих убачени и представници сексуалних мањина (ЛГБТ) и националних / расних мањина (Роми, избеглице, и остале „рањиве“ популације) чиме су напредовале у „родне студије“, да би потом почели да „решавају“ и „проблеме“ мушкараца, и њих укључили у своје студије (иницијално у њиховим редовима то су геј мушкарци, но озбиљни напори и улагања се чине и на преумљењу хетеросексуалних).

Професор Jeff Hearn на конференцији „Родна равноправност у високом школству“ на Правном факултету у Београду нам је 20.10.17. приближио који су правци и циљеви Критичких студија маскулинитета. Овај декларисани хомосексуалац старије генерације, са преко 20 година искуства у родној политици, био је једини од предавача који је поделио слушаоцима штампане матерјале предавања, и једини који није женског пола. Из предавања смо видели да су циљеви родне политике постављање квота за (редуковано) учешће мушкараца у руковођењу (што је напредна верзија растућих квота за учешће жена), промена понашања мушкараца код куће (веће укључивање у домаће и родитељске обавезе), финансирање равноправног учешћа жена из државног буџета, регрутовање мушкараца који ће помагати, а не кочити примену РР, и проналажење привремених решења за тешкоће на том путу (освајања власти, мој коментар). Да би се ови циљеви постигли треба радити на „васпитавању“ мушкараца: да се не баве стално „решавањем проблема“, да не доминирају у дискусијама и бране свој став, ДА НЕ ИЗБЕГАВАЈУ ОСЕЋАЊА, да не користе сексуалност да манипулишу женама (шта год то значило, када знамо да је у стварности управо обрнуто), да не говоре у име других, да не буду критични, да буду добри слушаоци, да пружају подршку, да се опусте и не нуде решења, ДА НЕ ДИСКУТУЈУ НА СВАКУ ТЕМУ, да не ниподаштавају остале, и ДА ПРЕКИДАЈУ УГЊЕТАВАЧКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ОСТАЛИХ (МУШКАРАЦА). Са овим последњим долазимо до термина „бели витез“, или мушки феминиста.

У току је обука „белих витезова“ за „заштиту жена“, а против мушкараца који не поштују политичку коректност и освојене привилегије жена. Борба за привилегије се наставља, и нове не замењују старе, већ се акумулирају. Еманципација жена није укинула привилегије које су жене имале у патријархату, само их је проширила, тј. данас су жене равноправне са мушкарцима, а истовремено и привилеговане. Док су у патријархату Бонтон (правила лепог понашања), физичка заштита и финансијско издржавање жене били компензација за њихов неједнак положај у одлучивању и врховима политичке и економске моћи, данас се све то пропагира уз равноправност жена, чинећи да мушкарци постају дискриминисани и обесправљени: одузима им се политичка и економска моћ, ауторитет у дому и на послу, али им се права у другим областима (породичној и родитељској) нису повећала, док се обавезе повећавају. Но вратимо се на конкретну обуку. Курсеви које финансирају скандинавске државе, лидери у увођењу Матријархата, организују НВО у Србији (погледајте http://e8.org.rs) са циљем регрутовања, обуке, а потом и запошљавања „белих витезова“, који су предводница, и модел како би мушкарац у будућем Матријархату требао да се понаша, да штити жене својим животом, супротставља се осталим мушкарцима у заштити женског привилегованог положаја, и наравно ради на пословима који захтевају конкретно, а не само идеолошко образовање. И сами захтеви да се жене све већим квотама уводе у техничке науке, није у циљу њихове равноправности са мушкарцима који су овим областима доминирали од њиховог настанка, већ да добију дипломе и плате једнаке са њима, а да раде на руководећим позицијама и управљају мушкарцима који ће заправо обављати сав рад као и до сада.

Преумљење мушкараца се уводи и у школске програме, у моду кроз андрогину одећу, у културу кроз филмове у којима су женски ликови подједнако храбри, снажни, агресивни и успешни као и мушки, а последица је феминизирано понашање младића, њихово опхођење према женама са пуно уважавања и из инфериорног положаја оног који ништа не сме (ни да их гледа, ни да вербално коментарише) док је девојчицама и женама све допуштено (провокативно облачење и понашање, а на другој страни агресивног спектра и вербално и физичко насиље над мушкарцима). Дефиниција сексуалног узнемиравања као и казне за исто се прогресивно, корак по корак (као у кувању жабе), проширује и повећавају, чинећи од мушкараца уштројена и психолошки кастрирана бића, вероватно да би се компензовала женска, по Фројду, „завист пениса“. Очекивани, и од феминисткиња прижељкивани, агресивни одговор мушкараца средње генерације је последица њиховог све већег сатеривања у ћочак, од стране жена, институција и закона, одакле они бране последње остатке свог људског достојанства, бивајући проглашени за монструме и насилнике. Тако се жртва проглашава насилником, а насилник жртвом, типично орвеловско супротно значење познатих термина (https://amara.org/sr/videos/7jAhXuc2EJJI/info/what-orwellian-really-means/ , изаберите Serbian титлове).

Комунизам се урушио после 70 година власти, исто ће бити и са Културним марксизмом (који сада наступа у форми радикалног феминизма, РР и политичке коректности). Тужна ствар је што ће, док се то не деси, више генерација проћи кроз диктатуру, а потом и терор, и милиони људи (углавном мушкараца) платити главом. У одсуству ратова, мушкарци ће страдати „у миру“! Ово што живимо је припрема Матријархата, подсетимо да је Манифест Комунистичке партије написан 1847, остварен тек 1917. октобарском револуцијом у Русији, након чега је ова идеологија владала до краја 1980тих. Културни марксизам не иде на револуцију, већ на прогресивно, корак по корак, преумљење друштва, уз санкционисање политички неподобних / некоректних / непослушних. Наредних 100 година се мушкарцима црно пише, док се не пробуде и поново не узму своју судбину у руке. Осим ако нас Трамп и Путин, или III светски рат, не спасу.

 

сваке среде за СКК пише Михаило Алић

http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

4 коментара


  1. Gospodin ce radije viteski poginuti u III svetskom ratu, nego ziveti u Matrijarhatu! Slazem se ocenom uzasne nastupajuce mode, ali ne vidim da ce muskarci biti vise ugnjetavani, nego sto su sami ugnjetavali do sada.

     
    Одговори

    1. Aleks, ugnjetavanje žena u Patrijarhatu je feministički mit, jer je to bio sistem koji je štitio ženu i davao joj mnoge privilegije. Navešću samo nekoliko primera: 74% žena i samo 20% muškaraca su preživeli potonuće Titanika jer su prvo žene spašavane (www.titanicandco.com/survivors.html), procenat muškaraca od svih poginulih u ratovima do sada je bar 80%, skraćena dužina života muškaraca u odnosu na žene (prosečno 5 godina manje), mogućnost da se bude nezaposlen / materjalno neobezbedjen i produži vrsta (žene često, muškarci retko), … Pogledajte ove knjige: The Myth of male power i Mit o patrijarhatu (Vladislav Djordjević).

       
      Одговори

  2. Slažem se sa autorom teksta da bi radije da pogine u ratu koji bi započeli carevi istoka i zapada, nego da živi pod terorom kćeri Evinih, čija je ideološka premisa bila i ostala: „mi smo boginje“. A kako bogovi mogu da rade šta god žele bez odgovornosti. otud i abortus kao vid kontracepcije, otud i uvoz muškog mesa iz zemalja kulta crnog kamena, otud i podržavanje seksualnih nastranosti. Cilj je jasan, svođenje muškaraca na rang trutova, koji će služiti kao izvor semena, sve dok nauka kojoj se feminaci klanjaju ne pronađe način produžavanja vrste bez muškaraca. Seks je zbog istih već decenijama odvojen od svoje prokreativne funkcije, naglašavanjem samo orgazmičkog zadovoljstva.

     
    Одговори

  3. Дивљаће док не дођу неки нови варвари да их одведу у робље и хареме.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.