Саша Недељковић: Соколска жупа Велики Бечкерек

Залагањем Уједињене омладине српске Српско гимнастичко друштво „Венац” основано је 1879. у Вршцу. Рад друштва убрзо је замро. (1) У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку. (2) Месне власти слале су извештаје министарству унутрашњих послова у Будимпешти, да је соколство опасно. У извештајима се “Соко” сматрао као извршујући орган “Народне одбране”. Градоначелник Великог Бечкерека 1914.предложио је да серад српског друштва “Соко” обустави, истичући да је љубав тамошњих Срба према Краљевини Србији “претерана” и да су они “најопаснији елеменат за мир у двојној монархији”. Соколске вежбе биле су опасне, јер су “занеле грађанство које се листом уписује у соколско друштво”. (3)
Српски соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. Вође Српског сокола у Великој Кикинди Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други били су затворени и осуђени од суда у Сегедину.
После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава. Банатска жупа 25. маја 1920. имала је 19 друштава. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања. (4) Први жупски слет Банатске жупе у Бечкереку одржан је на Видовдан 1920. У Бечкерек је дошло 7.000 људи из разних делова Баната. (5) Готово сва друштва имала су певачке, тамбурашке, … отсеке. Соколска фанфара у Великој Кикинди основана је 4. априла 1924. У жупи се истицао Соколски дом у Вел. Бечкереку, дужине 32 метра, ширине 14 метара са свим споредним просторијама. (6)
Једно од најактивнијих друштава жупе Велики Бечкерек било је Соколско друштво у Вршцу. Године 1926. одржали су 31. јануара јавно село са предавањем др. Илије Николајевића „Штетно деловање алкохола” и позоришним комадом „Издајем стан под кирију”. Већ 12. фебруара приредили су село за војску. Предавала је Невена Богдановић „Естетика у гимнастици” и одигран је позоришни комад „Поремећени план”. На селу од 14. фебруара 1926. одржао је предавање Владимир Глишић „Соколска дисциплина” и играо исти комад као 12.фебруара. Приредили су четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. Одржали су село за војску 26. априла са предавањем Александра Поповића „Што да радимо”. Друштво је приредило 7. марта техничку академију, коју је поновило 4. априла. Оба пута суделовала је војна Музичка школа са вежбачима и свирачима. На селу за грађанство 28. априла приказан је позоришни комад „У властитој замци”. На поселима је било и монолога, а оркестар војне Музичке школе редовно је одржавао концерте. Омладина се забављала играњем и шаљивом поштом, којом приликом су се поклањале књиге. Друштво је 2. маја 1926. направило излет са јавном вежбом у Јасеново. Одржали су окружни слет у Вршцу 16. маја 1926. Пре подне дошли су гости из Беле Цркве и деца основних школа Великог Средишта и Павлиша. На слету су учествовала деца немачке основне школе из Вршца, као и војна Музичка школа са вежбачима и свирачима. После подне одржана је поворка са 600 учесника. У вече је одржана просветно-техничка академија. Друштвени дилетанти извели су „Издајем стан под кирију”. Друштво је учествовало на слету Бачке жупе у Сенти. Приредили су 24. маја излет у Хајдучици са великим бројем вежбача и војном Музичком школом. Сви наступи друштва приређивани су без алохола. Соколи у Вршцу водили су више практичну а мање теоретску борбу против алкохола. (7)
У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе. Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада куму заставе вршачког сокола Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе заједно са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати. Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић. Говорили су владика Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић, Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (8)
Соколско друштво Велика Кикинда преузело је од 1. октобра 1930. наставу гимнастике у Државној основној школи. По соколском систему радило се у 36 одељења, од којих је свако имало, према наставном плану, по један час недељно гимнастике. Просечан број деце са којом се вежбало износио је 1.900. За свој рад соколи су имали одобрење од свих надлежних власти, укључујући Министарство просвете. Друштво је одржало своју свечану седницу 6.септембра 1930. На седници је говорио старешина друштва Стојан Јакшић. После седнице приређена је поворка, у којој су осим представника власти, војске и сокола учествовали и остали грађани. Увече је била приређена игранка. Шумадијски сељаци су дошли 5. октобра 1930. да врате посету Банаћанима. Соколско друштво је корпоративно са својом музиком дочекало госте и отпратило их у град. На банкету приређеном у част гостију 7. октобра 1930. свирали су наизменице соколска музика и соколски тамбураши. Соколско друштво је 5. октобра 1930. дочекало Крушевљане, певачко друштво „Обилић” у Великој Кикинди. У име града и занатлијског збора поздравио их је старешина друштва Стојан Јакшић. На забави истога друштва приређеној истог дана увече, међу тачкама свирала је соколска музика, а на игранци свирали су соколски тамбураши. На свечаној седници Соколског друштва 12. октобра 1930. поводом Корушког дана било је присутно преко 120 чланова. Предавање је одржао старешина среског суда Паја Клиновски, заменик старешине соколског друштва. На седници су били присутни и представници власти.
Велику Кикинду посетили су 13. октобра 1930. министри Кумануди, Сршкић и Деметровић. Министре је са осталим грађанством дочекало и соколско друштво са својом музиком. (9)
Соколско друштво Велики Бечкерек „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930. Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра. Том приликом поделио је обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ. Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела : техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске редове. Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими. Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање. (10)

 

Соколска жупа Велики Бечкерек приредила је предњачки течај у Великом Бечкереку од 2 до 4 децембра 1930. Течај је похађало 45 учесника, и то 35 сокола и 10 соколица. Била су заступљени чланови 22 соколска друштва. Стан и храна били су заједнички. Предавали су уз начелника и начелницу жупе Миливој Мољац, Милош Станојевић, др. Богдан Поповић, Александар Јовановић, Александар Павловић и Стеван Жеберан. Старешина жупе Никола Бешлић је на крају течаја позвао учеснике на интезиван рад, да знање, које су стекли на течају, употребе у корист својих друштава и соколства. У име течајника захвалио се Радоје Грујић, обећавши, да ће у својим друштвима енергично наставити рад према соколским начелима и према упутствима које су добили на течају.(11)
Соколско друштво Банатско Аранђелово је са дилетантским и певачким одсеком посетило 19. фебруара 1931. колонију „Подчокањ” удаљену 6 километара од села. Приредило је посело у колонији. Међу колонистима били су махом Босанци, Херцеговци и Далматинци. Соколско друштво Банатско Аранђелово приредило је 22. фебруара 1931. у згради Народног дома забаву са игранком. Програм забаве извели су дилетантски, технички и певачки одсеци друштва. На приредби су се први пут појавиле у народној ношњи две учитељице и једна мештанка што је код публике изазвало опште допадање, јер се до тада сматрало понижењем да неко обуће народну ношњу. Соколи су се надали да ће по примеру учитељица и мештанке обући народњу ношњу приликом приредби и свечаности. Певачки одсек водио је просветар Ђорђе Цвејић. (12)
Соколско друштво Вршац одржало је од 7. до 19. августа 1931. месни жупски предњачки течај за учитеље и учитељице школа среза вршачког и бело-цркванског. Течај је похађало 16 учитеља и 11 учитељица из оба среза. Радило се 9 радних дана по 9 сати дневно. Предавани су предмети : Тиршов соколски систем, историја гимнастике и соколства, организација, анатомија, прва помоћ, физиологија, методика, ритмика и администрација. На практичан рад обраћена је нарочита пажња. Учитељи су били највећи поборници соколства, и имали су најбоље предратне традиције у раду на ослобођењу и уједињењу. (13)
Позориште Соколског друштва Матица у Петровграду (Зрењанин) било је једино аматерско позориште у Југославији које је радило стално и по утврђеном распореду. Његов оснивач био је Миша Станојевић, просветар Соколске жупе Петровград. Позориште је обилазило сва села и градове по Банату и представљало једино позориште тог краја. (14)
Соколска жупа Велики Бечкерек-Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе, Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму, Велику Кикинду, Велики Бечкерек, Вел. Бечкерек I, Вршац, Вел. Бечкерек II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу, Велику Греду, Чоку и Црњу. (15)

Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. „Др. Лаза Костић“, „Српски соко“, Сремски Карловци, 18 (31) јануар 1911,бр.2;
2. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
3. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 199;
4. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
5.„Соколски слет Банатске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 373;
6. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 200;
7. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
8. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;
9. „Соколско друштво Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. новембар 1930, бр. 27, стр. 6;
10. С.Б. „Соколско друштво Вел. Бечкерек „Матица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8. јануара 1931, бр. 2, стр.5;
11. А.П. „Жупски предњачки течај.”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. фебруара 1931, бр. 6, стр. 6; 12. „Соколско друштво Банатско Аранђелово”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. март 1931, бр. 10, стр. 8; 13. „Соколско друштво Вршац”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 6. аугуста 1931, бр. 32, стр. 5;
14. „Позориште Соколског друштва Матица у Петрограду”, Вести, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2;
15. Павле Врачарић, професор педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”, „Око Соколово”, Београд, децембар 2013, бр. 47-48, стр. 22;

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.