Грешком потиснуто у прошлост, пред овим занимањем је светла будућност

Развојем људског друштва и сталним технолошким напретком одређен број занимања је постао сувишан. Непотребан. Због своје неадекватности садашњем времену и слабе ефикасности они су изумрли.

Одређених занимања, некада незаменљивих, данас се скоро више нико и не сећа.

Значење њихових имена ретко ко и зна. За већину она представљају архаизме. Чудне речи из прошлости. Мада . . .

Једно занимање смо, изгледа, превремено послали у прошлост.

Занимање које је толико доброг пружило људском роду. Које је, на својим плећима, изнело добар део терета изградње разних цивилизација. Занимање без којег ни наша цивилизација не би била оваква какву познајемо.

Ми смо се о то занимање веома огрешили. Потиснули смо га у прошлост прерано. Помислили смо да нам више није потребно. А никад нам није било потребније.

Које је то занимање?

Које се то заборављено занимање враћа у великом стилу? Право на велика врата.

Које то заборављено занимање доживљава ренесансу?

Ево које је то занимање – гонич робова.

 

Ново доба, нови изазови

 

Грешка. Ново доба, изазови стари.

Времена се, можда, и мењају. Људи остају исти.

Израбљивачко друштвено уређење је увек актуелно. Имена друштвених уређења се мењају, суштина остаје иста. Најнормалнија појава је да један човек израбљује другог. То је природно. Методе и технике израбљивања се мењају, суштина не.

Човек мора израбљивати другог човека.

Како смо онда направили грешку и тако важно занимање гурнули у запећак?

Превише смо се опустили. Поверовали смо у сопствене приче намењене обичној раји. Поверовали смо да су људи постали бољи. Поверовали смо да је светина искрено, до краја, прихватила систем слободног ропства.

 

Систем слободног ропства:

Систем у коме роб не зна да је роб и сматра, да у погледу сопствене слободе, нимало није ограничен.“

 

Пратили смо следећу логику:

  • људи су поверовали у причу о слободном тржишту,
  • поверовали су у причу о слободној конкуренцији,
  • сигурно ће прогутати и причу о слободном ропству.

И у почетку је све указивало да ће тако и бити.

 

Окови од свиле

 

Подарили смо им економске кризе. И последично, стопа незапослености је порасла. Реакција робова-претедената је била баш онаква какву смо прижељкивали.

Прихватали би било какве услове само да до посла дођу. Нису питали за радно време. Нису се обазирали на то да ли ће бити пријављени или не.

Плата? Дај-шта-даш. Међусобно су се клали за посао. Једни другима су снижавали цену. Срећно викали: „Ми смо школована, а јефтина радна снага!“.

Само што ТВ рекламу с том паролом нису снимили.

Када би дошли до „запослења“, оберучке би прихватили нашу сугестију да је сад право време да узму кредит.

Долазили би у наше банке. Стрпљиво чекали. Побожно приступали шалтерима. Уговоре нису ни читали, одмах су потписивали. Дај кредит што пре – само то им је било у мислима.

Потрошачки. Може. За летовање. Може. За рефинансирање. Може. За кола. Може. За стан. Може.

Све се може кад се хоће.

А хтели су да живе живот као у реклами. Као у омиљеној им серији. Хтели су да ступе у потрошачки рај.

Парола: „Имаш само један живот, уживај!“; „Буди срећан – купуј!“ , које смо смишљали за њих, држали су се као заповести.

Наравно, нама није било тешко да им кажемо шта да купују.

За послушног роба све.

Успешно смо метод физичке принуде заменили економском. Нема окова. Нема бича. Нема ни гонича. И они помислише да робље нису.

То је почетак наших мука.

 

Људи су кварљив ресурс

 

Што смо ми према њима бивали бољи, они су постајали све гори. Почеше да траже преко ‘леба погаче.

Ево, уверите се и сами. Погледајте шта су почели да извољевају.

Ово су само неки од њихови нереалних захтева:

  • радни дан од 8 часова,
  • већа и редовнија плата,
  • топли оброк,
  • пауза у току радног времена,
  • право на боловање,
  • право на годишњи одмор,
  • право на штрајк.

Да. Тешко је у то поверовати, али тако је. Робље се дрзнуло да тражи људски третман. Како би нам сад од користи били стари, добри гоничи робова. Како би се робови брзо дозвали својој краткој памети. Како сад овај проблем да решимо?

Срећом, нису се баш сви олако предали уверењу да су људи постали бољи. Да су искрено прихватили систем слободног ропства. Да безгранично уживају у њему.

Једна мала група просвећених је мислила унапред. Добро познавајући рају знала је да ће до неких проблема сигурно доћи. Они су се организовали. Удружили своју памет и искуство. И дошли до решења које ће ствари вратити под винклу.

Представљамо Вам њихово спасоносно решење.

 

Модерни гонич робова

 

Ко је то? Шта је то?

То је гонич робова који је у потпуности прилагођен актуелном временском тренутку. За разлику од класичног гонича робова, он не користи бич, штап, или неку другу алатку згодну за физичко кажњавање. Не. Он не користи насиље као метод принуде. Од древних техника он примењује једино вику и дреку. Мада се и то труди да избегне.

Сигурно се питате, па како онда  он робове дозива памети и усмерава их на прави пут.

Он је обучен да користи убојите психолошке методе. Он савремено робље убија у појам. Разара им савест, самопоштовање и остале одлике људскости које су безразложно код себе почели да развијају.

Право из потрошачког раја, он их спушта на земљу. Где је робљу и место.

Модерни гонич робова врло брзо успоставља ред и мир. Подиже ефикасност робова који су му поверени. Он помаже побуњеним робовима да у кратком временском периоду доживе катарзу. И поново почну да уживају у робовању свом.

Како он то све изводи? Да л’ он има неке паранормалне моћи? Користи ли можда хипнозу? Неке окултне методе?

Само полако. Кроз пар примера објаснићемо вам како он то све успева.

Једна од омиљенијих метода модерних гонича робова је стално подсећање.

Он стално подсећа „запослене“ ко су и шта су:

-Ви сте нико и ништа, обично робље. Ви, да вредите нешто, не би радили овде. За цркавицу. Ма, ни ње нисте вредни. Шта ћеш ако и њу изгубиш, а? На улици плату не дају. Ко ће кредит за огрев враћати? Како ћеш детету уџбенике купити, а?!

Такође, често коришћена метода је метода контра питања:

-А, је л’, чуо си да је тамо боље? Па, што лепо не даш отказ и одеш тамо, а? Ја ћу ти кажем. Зато што тебе тамо не-би-при-ми-ли. Је л’ тако. Зато, ћути ту и ради. Ти за боље ниси, веруј ми.

Погледајмо како модерни гонич робова лако решава проблем џабалебарења:

-Наравно да знам да је клозет закључан. Ја сам га закључао. Што? Па, овако се мање прља. Не мршти се, за 119 минута га откључавам, па онда иди. Шта си казао? Ош од сутра, због тебе, да почнете пелене да носите, сви, а? Незахвалник.

Модерни гонич робова је обучен да препозна ко лаже да му треба боловање:

-Теби не фали ништа. Ниси ти болестан. Јак си ти к’о мазга. Шта, тресу ти се руке? Нормално, кад претерујеш са кафом. Грип? Ма, јучер си тражио климу, ето ти сад. Цакле ти се очи? Јесте, цакле се јер звераш за оном малом. Чим ти је до тога, болес’ан ниси. Свима ћеш ти нама на са’рану доћи.

Потврдно климате главом. Јасно вам је да је ово право решење.

Вероватно мислите да је потребно доста времена да се овако један врстан и користан кадар направи.

Е, ово ће вас тек обрадовати.

Довољан је један курс. Да, да. Курс. У трајању од 40 дана.

Творци овог спасоносног решења су такође и власници агенције која организује обуку за модерног гонича робова.

Ко све може да се пријави на курс? Да ли је потребно неко одређено предзнање? Радно искуство? Формално образовање?

На курс може да се пријави буквално било ко. Ништа од горе поменутог није неопходно. Ако је будући курсаџија већ негде радио, тј. био роб, то може да му чак и отежа похађање. Једном роб, увек роб.

У времену кад се дипломе факултета скоро легално купују на одложено, формално образовање не игра никакву улогу. Све што треба да зна, чуће на курсу.

Оно што прави разлику међ’ курсаџијама су карактерне особине полазника.

Досадашње искуство је показало да најбољи модерни гоничи робова имају развијени осећај за бескичмењаштво. Мада, и то се да развити. Ако полазник поседује добар педигре, ихааај, ништа лакше. Има курс и за то.

Зато, ако желите да помогнете да се ствари врате у нормалу. Да робови поново од користи буду. Да ћуте, трпе и раде. Да се не буне и права резервисана само за људе ишту. Ако се слажете да је и минимална плата за њих дар с неба. А ви сте спремни за незнатно вишу да их доведете у ред.

Не чекајте више ни трен. Не оклевајте. Пријавите се на курс за Модерног гонича робова – одмах. Боље сутра не може да чека. Зар не?

 

Још који ударац бича, па стиже боље сутра

 

Ууу, финије ће бити то боље сутра којем ће гоничи робова помоћи да осване.

Додуше, сведоци смо да већ сад има одличног пелцера тог корова људског. Пуно је оних који, не да су спремни, већ уживају да киње, шиканирају, муче своје подређене колеге. Већ сад их третирају као робље. Злоупотребљавају тешку ситуацију у којој су се дотични нашли. Користе идиотски систем вредности који је тренутно на снази.

И то раде за ситне новце. За мало већу платицу од својих колега, својих сапатника, праве одскочну даску за лакши продор у газдино дупе.

Гомила лицемера, бескичмењака, улизица. Чија је стварна моћ обрнуто пропорционална сујети. Њиховој.  Своју моћ хране страхом својих подређених.

Ако нема страха, нема ни њихове моћи. Зато се не треба плашити. Зато не треба пристајати на услове и третман недостојан човека. Зато не треба својевољно од себе роба правити.

Људи нису робље.

 

 

2 коментара


  1. Они са менталитетом робовa и заслужују статус робова.

     
    Одговори

  2. Гоничи робова су променили име, сад се зову м е н а џ е р и! У локалном аутобусу сам седела поред жене на којој је ћерка оштрила зубе. Постављала је мајци питања, хватала се за неку реч из одговора па развијала тезу како јој је мајка глупача која ништа не разуме, Питала сам је: „Дете, шта студираш?“ „Менаџмент.“ „А шта ти је то? Шта с тим можеш да радиш?“ „Да управљам пројектима и људским ресурсима“ „Каквим пројектима? “ „Свим!“ „И електро?“ “ Па наравно, пројект ко пројект“ „Чек’ мало! Па за то треба студирати ЕТФ пет година, па две године радити да стекнеш право да полажеш стручни испит, па…“ “ Ја то научим за месец дана и управљам“ . „А шта су ти то људски ресурси? „Радници“ „А што нису радници него ресурси?“ „Ма ко их шиша!“ Нисам одолела:“Па вас тамо уче да будете скотови! Видим да ти занимање лежи! А мене ако неко назове ресурсом, звекнућу му шамарчину, за памћење“.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!