Горан Гаврић: Хашки кадилук и његове пресуде

Ко не прати шта се годинама „испод жита“ (а по Београду) по плану „суочавања с прошлошћу“ ради могао је недавно да се изненади – да у Србији постоје људи а богме и организације које ће Србе осуђене пред Хашким судом отворено и без проблема назвати ратним злочинцима који су „осуђени пред судом“. Да је то нешто ново, није, исто је причао и Саша Јанковић у својој предизборној кампањи, очигледно сматрајући битнијим да пропагира пресуде Хашког суда него да пази да не одбије тиме један број гласача.

Сви ми који смо „заборавили“ на Хашки суд, у најбољем маниру српског кратког памћења и занемаривања битног, сад смо се суочили с једним парадоксом – пресуде тог срамног политичког суда се данас сматрају – правим судским пресудама.

Штавише, и Република Србија и Република Српска прихватиле су тај суд, још Дејтонским споразумом, а још марта 1996. године Слободан Милошевић испоручио је Хашком суду Дражена Ердемовића, оптуженог за злочине над муслиманима Сребренице као и Радослава Кременовића. Иако је рад тог суда редовно критикован од стране високо позиционираних политичара и у Србији и у РС, признавање и сарадња са тим судом званично никад нису дошли у питање.

А ако постоји суд, који обе српске државе признају, онда постоје и пресуде тог суда, што би рекао наш народ – родило се, ваља га љуљати. Може ли се признавати суд а не признавати његове пресуде?

Да ли је херој одбране Србије рецимо, ђенерал Владимир Лазаревић, који ће ако се издржи амерички притисак, ускоро предавати на Војној академији, осуђени ратни злочинац?

Штавише, ако пођемо даље, разне Сорошоидне организације иду тако далеко да крше право грађана на окупљање и право на слободу говора тако што марширају наоколо и силом прекидају (или покушавају да прекидају) трибине и промоције на којима говоре осуђеници Хашког суда.

Пресуде Хашког суда и бх. правосуђа посебно воле у Сарајеву. Тако ћете од више политичара, интелектуалаца, новинара… чути да „постоје судске пресуде“ и да се њих „не сме коментарисати већ се морају прихватити“.

Није никаква тајна откуд легализам код башчаршистанске јавности – пресуде им се свиђају. Доноси их Хашки суд, политички суд који контролишу и плаћају њихови савезници, и пристрасно бх. судство које углавном контролишу кадрови СДА. Кад им се пресуде не свиђају, они их једноставно игноришу, биле то хашке биле домаће. Око 90 одлука Уставног суда БиХ није спроведено, и то им не смета.

Међутим, можемо ли да не поштујемо одлуке суда само зато што нам се „не свиђају“. Одговор лежи у разлозима – зашто нам се „не свиђају“. Зато што су политичке а не правне. Зато што их доноси судство које није независно, правично и поштено. Зато што исто то судство не процесуира ратне злочине над Србима и друга кршења закона на штету Срба.

Да не улазимо у правне детаље о Хашком суду и бх. судовима – они су својим како деловањем а још више неделовањем показали да нису за поштовање, ни они ни њихов рад ни њихове пресуде. Пресуде су им политичке, кажњавају скоро искључиво једну страну по једним критеријумима, за друге користе друге критеријуме, а највећи број злочина над Србима једноставно не суде. Шта рећи о судовима који су ослободили Насера Орића и Рамуша Харадинаја, а да нису осудили никог другог за несумњиво почињене злочине? С друге стране, осудили су нпр. Момчила Крајишника или Биљану Плавшић који скоро никакву контролу над војним јединицама нису имали. О судовима који никог нису осудили за Олују али су осудили целокупан врх војске и државе Србије због злочина на Косову по командној одговорности?

Рад Хашког суда је срамота за сваког правника као и за сам људски род, као и рад бх. судова.

Својим поступањем и непоступањем ти судови су довели у питање сваку своју одлуку и наша је дужност да им прилазимо са неповерењем и да их преиспитујемо.

Због срамотног рада тих судова – неприхватљива је и било каква идеја о законској забрани преиспитивања њиховог рада или њихових пресуда.

Постоји правна страна – где су пресуде ових судова правноснажне и осуђени су издржали или издржавају досуђене им казне.

Нажалост, обе српске државе прихватиле су Хашки суд јер су морале због политичких околности, иако је то сраман пример жртвовања права, правде и истине политици, то је нешто што мале државе често буду натеране да ураде и пресуде тих судова се спроводе.

Али постоји и друге стране – чињенична, политичка, историјска, морална… а са тих страна имамо право да кажемо – те пресуде су углавном срамотне, без моралне тежине, у супротности са историјским чињеницама, политички мотивисане, а имамо озбиљних разлога да верујемо у непристрасност и корумпираност тих судова.

Из тих разлога осуђене пред тим судовима не можемо сматрати стварно кривима за оно за шта су осуђени и не можемо папагајски понављати њихове одлуке или прихватати их као неупитне, а „чињенице“ пред њима утврђене као доказане или оне које одговарају стварности. Или далеко биле, као нешто што се не сме доводити у питање.

Имамо ли ми право као слободни грађани земље Србије или Босне и Херцеговине, чланица УН, ОСЦЕ, СЕ и потписница више конвенција о људским правима које нам гарантују поштена суђења и слободу говора да критикујемо те одлуке или су оне неприкосновене?

Апсолутно имамо.

Овиме не доводим ни у ком случају у питање потребу да се сви злочини судски казне, већ политизовање суђења, политичку злоупотребу судова и некажњавање злочина које се дешава.

Не постоји никаква неприкосновеност ни судова ни судске власти као једне од грана државне власти нити њихових одлука која их штити од анализе, критике и слободе говора.

Уназад пар година у Србији је било кривично дело коментарисати судске процесе који су У ТОКУ због недозвољеног утицаја на судство и кршења претпоставке невиности окривљеног, али и та одредба је укинута.

Пре свега, слобода научног стварања, загарантована уставима и Србије и Српске дозвољава анализу пресуда, а тиме и њихову критику са становништа правне науке и других наука.

С друге стране, слобода говора гарантује изражавање мишљења сваком грађанину о свему, па и о раду тих судова.

Јер, шта ако је судство корумпирано, пристрасно или не ради добро свој посао? Нико га не сме критиковати нити анализирати рад судства? Глупости. Као и сви други органи јавне власти, и судство је подложно критици јавности.

Можемо погледати рецимо периодичне извештаје Европске Уније, нпр. овде: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_bosnia_and_herzegovina.pdf

У тим извештајима ЕУ редовно анализира стање судства и владавину права у државама кандидатима. Ако је то дозвољено ЕУ, зашто не би било и грађанима тих држава?

Изјава министра Вулина изазвала је салве реакција оних који сматрају да нпр. ђенерал Лазаревић не треба да предаје на Војној академији. Један од примера је чланак на сајту Инсајдера: https://insajder.net/sr/sajt/tema/7647/Lazarevi%C4%87-na-Vojnoj-akademiji—nedopustiva-rehabilitacija-ratnih-zlo%C4%8Dinaca.htm

У том чланку, у складу са новинарском објективношћу и слушању свих страна – интервјуисани су само они који мисле да је то недопустиво, по старом добром обичају „независних медија“ да нешто питају само оне који ће одговорити оно што им се свиђа. Ту је и симпатичан извод из пресуде ђенералу Лазаревићу: „пошто је својим поступањем пружао помоћ у виду војника на терену за извршавање дела, путем организовања и опремања јединица ВЈ и путем снабдевања оружјем, укључујући тенкове“. Логика пресуде: почињени су одређени ратни злочини, а пошто је Лазаревић снабдевао оружјем јединице своје војске у рату, тиме је помогао и ратне злочине“!!!

Елем, ако имају право да изнесу своје мишљење они који мисле да ђенерал Лазаревић не треба да предаје на Војној академији, имамо ваљда и ми који мислимо супротно? Наравно, не на сајту Инсајдера.

Још је занимљивије стање на сајту Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић. Они наиме имају ЦЕО ИЗВЕШТАЈ о суђењима за ратне злочине у Србији, нпр. за 2016. годину, где их коментаришу и анализирају. ( http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2017/05/Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016.pdf ). И у том извештају чак и рубрике: Првостепено окончани поступци, Другостепено окончани поступци, али и рубрике о предметима у току, у првом степену и у другом степену!

Браћо и сестре, слободни грађани, ако је то дозвољено Наташи Кандић, зашто не би било дозвољено и вама и мени?

У листу данас, Немања Стјепановић из ФХП коментарише пресуду Насеру Орићу ( http://www.hlc-rdc.org/?p=34366 ). Опет, браћо и сестре, ако може он, можемо и ми, није он ваљда нека виша раса Сорошоидна у односу на нас?

Нашао се ту и неки Рефик Хоџић, некадашњи портпарол Хашког трибунала и Суда БиХ да устврди како Суд БиХ није муслимански суд јер је у процесу било и Срба. Главни судија је наравно био Шабан Максумић, муслиман који је у рату политичким пресудама покривао затварање Срба у логоре и кога сведоци сумњиче за малтретирање заробљеника, а двоје „Срба“ су судије из Сарајева и Тузле које су читав рат провеле на муслиманској страни, оно што се у РС назива „Алијиним Србином“.

Али опет, ако може господин Рефик Хоџић, можемо и ми.

На веб страници ФХП имамо и чланак који каже: „Изневерено поверење жртава у домаће правосуђе“ ( http://www.hlc-rdc.org/?p=32966 ). Елем, даме и господо, ако могу они да немају поверење у правосуђе Србије, можемо ваљда и ми да немамо поверење у правосуђе БиХ или Хашки суд?

У чланку који говори о пресуди хрватским генералима који су водили „Олују“ (у којој је протерано 250.000 људи а стотине убијене) Наташа Кандић каже: ( http://www.hlc-rdc.org/?p=21857 ): „Ја бих рекла да ова пресуда није донела правду за жртве, а што се тиче оптужених мој утисак је да ово није правда ни за оптужене.“ Овде ћу се чак сложити са Наташом Кандић. Али, ако Наташа Кандић сме да коментарише и преиспитује одлуке Хашког суда, прича о томе да ли су „донеле правду“, можемо ваљда и ми обични смртници?

У тексту из 2009. године на Пешчанику Наташа Кандић пише ( http://pescanik.net/presuda-za-suvu-reku-nije-pravicna/ ): „Пресуда Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду (…)  није правична ни према жртвама ни према оптуженима.“

Треба ли ишта рећи? Можда само додати закључак НК из истог текста: „Породице жртава, преживела Схyрете Берисха и други албански сведоци са Косова часно су сведочили, помогли су да се чује истина о томе шта се догодило у Сувој Реци. То је сада јавно знање. За разлику од њих, сведоци Срби из Суве Реке и Призрена себе и целу српску заједницу одсликали су као нељуде.“

Срби су дакле, одсликани као нељуди.

Трибина у организацији Ужичке недеље ( https://vimeo.com/238691993 ): „Јавни сектор и правосуђе су црне рупе Србије. По функционалности институција Србија је на 105 месту на свету (од 137 земаља), а на трећем месту, али отпозади, по ефикасности правосуђа (од 49 земаља
чланица Савета Европе). О томе су на трибини у Ужицу у петак 13. октобра 2017. говорили: Весна Ракић Водинелић, Мијат Лакићевић и Златко Минић. Разговор водила Светлана Лукић.“

Ако могу гости „Ужичке недеље“, можемо и ми. Ако могу о судству у Србији, можемо и ми о судству у БиХ или Хашком суду.

И на крају, опет коментарисање пресуда Хашког суда о пресуди Флоренс Артман, од стране Наташе Кандић и Звонимира Чичка из Хрватског хелсиншког одбора ( http://pescanik.net/presuda-florence-hartmann-je-nepravedna/ ):

„Пресуда Флоренс Хартман је неправедна

Одлука Жалбеног већа Хашког трибунала, од 19. 07. 2011., којом се новинарки Флоренс Хартман потврђује пресуда због објављивања садржаја две поверљиве одлуке тог Суда представља негацију два императива транзиционе правде, да се знају чињенице о непосредној прошлости и спречи понављање ратних злочина.

(…)

Фонд за хуманитарно право (Србија) и Хрватски хелсиншки одбор за људска права, упозоравају да је пресудом Ф. Хартмановој покренут механизам који државе, склоне примени насиља у остварењу својих политичких интереса, могу неометано користити за прикривање доказа који им могу штетити у још увек актуелним поступцима пред Хашким трибуналом, Међународним судом правде и домаћим, кривичним и цивилним судовима. Осим тога указујемо на чињеницу да пресуда и судски поступак против Ф. Хартманн нису били у складу са стандардима заштите слободе изражавања установљених у пракси Европског суда за људска права.

Обесхрабрујућа је и чињеница да је Жалбено веће одбацио и аргумент да је оваквом пресудом угрожена слобода изражавања Ф. Хартман, наводећи да је у овом случају ограничавање тих слобода неопходно како би се заштитио јавни поредак и спречило објављивање поверљивих информација.

Фонд за хуманитарно право (Србија) и Хрватски хелсиншки одбор за људска права, позивају организације за људска права из пост-југословенских земаља, да се придруже и подрже садржај ове изјаве и тиме изразе приврженост праву на знање и слободу изражавања.

За Фонд за хуманитарно право – Наташа Кандић

За Хрватски хелсиншки одбор – Иван Звонимир Чичак

Фонд за хуманитарно право, 26.07.2011.

Пешчаник.нет, 27.07.2011.“

Дакле, даме и господо, браћо и сестре, следећи пут када чујете некакву Наташу Кандић, Аниту Митић или сличне Саше Јанковиће како вам говоре да постоје „правноснажне пресуде“ које се морају поштовати, те их тумачити онако како вам они налажу, знајте да је то тешка будалаштина. Нису они никакви надљуди који једини имају право да коментаришу, одлучују и критикују. Иако би волели да то право узму само за себе, сви ми га имамо.

Имамо право да кажемо – понашање судова у БиХ и Хашког суда је срамотно, њихове пресуде су политичке, неправедне, неистините, за страшан број злочина нико није кажњен.

Нико нема право да на било који начин, па ни законом, забрани преиспитивање рада тих судова и зашто да не, негирање њихових одлука кад нису засноване на истини.

И неће нам ти и такви судови одређивати шта да мислимо.

 

24 коментара


  1. Па да, крива Наташа Кандић, Сорош, и екипа?!?
    Милошевић потписао 1996. и почео са изручењима.
    Ђинђић киднаповао и изручио Милошевића.
    Коштуничина влада донела закон о „сарадњи са Хагом“. После тога почело масовно изручивање. Срби изручивали Србе по закону који су донели Срби.
    То је основно што Срби треба да упамте.
    И још нешто.

    „Нажалост, обе српске државе прихватиле су Хашки суд јер су морале због политичких околности, иако је то сраман пример жртвовања права, правде и истине политици, то је нешто што мале државе често буду натеране да ураде и пресуде тих судова се спроводе.“

    Шта значи „државе морале“? Морали су појединци који су били на власти, јер је од те издаје зависио њихов опстанак на власти. Частан човек не мора ништа нечасно, ако не може да уради нешто часно он се повуче, али нечасно не ради.
    Зашто је Србија „морала“ да донесе „закон о сарадњи“? Могла је да га не донесе. Шта би се десило у том случају. Изостала би подршка Брисела и Вашингтона властима у Београду, био би заустављен ход ка ЕУ. Они су морали из личних интереса..

     
    Одговори

    1. Циљ овог чланка је више било питање – шта сад са Хашким пресудама.
      Шта значи „државе морале“, значи оно што је значило увек кроз историју кад велике и моћне силе намећу нешто малој и немоћној земљи. Или да прихвате или да се суоче са санкцијама, изолацијом и ко зна чиме. Јер, председник Србије је у име Србије потписао међународни споразум којим је прихватао Хашки трибунал. Имали су тадашњи владаоци избор, прихватања или изолације.

       
      Одговори

      1. „Ми“, Срби, немамо никакве везе са Хашким пресудама, ми имамо везе са изручењима Срба у Хаг. Законски, Србија пресуде не може да преиспитује и мења, јер у Србији нису ни донете. Једино што Срби могу да ураде, теоријски, јесте да се обрачунају са оним Србима који су учествовали у слању Срба у Хаг. Да их похапсе и суде за велеиздају. Само тако се може спрати срамота због саучесништва јер Србија, па самим тим и Срби, као народ, јесу саучесници у Хашкој ујдурми. То што ћемо ми, појединачно, да „перемо руке“ од Хага, што ћемо да кажемо да пресуде не уважавамо, да смо увек били против, итд. то не скида срамоту са нас, као народа. Видите, мене није срамота самога себе, али ме је, већ годинама, срамота што сам Србин.
        Друго, ма колико нама Кандићева или Сорош били несимпатични, за све антисрпске политичке одлуке и њихово спровођење криви су они на власти, па и за то што су дозволили Наташи Кандић и сорошоидима да трују српски јавни простор. Према томе, ми, као народ, можемо проћи кроз очишћење и можемо „подвући црту“ само ако се обрачунамо са онима који су били на власти или су сад на власти. Само се тако можемо дистанцирати од антисрпске политике и срамоте коју нам је она донела.
        Коначно, никакве изолације не би било да није усвојен закон „о сарадњи са Хагом“, јер је врло мало вероватно да би, у УН, поново гласали за санкције у то време. Истина је, следило би погоршање односа са ЕУ и Америком, како и колико и то је питање, а то је оно што владајући сталеж у Србији тада није могао да прихвати јер су њихови интереси, не опстанак Србије и Срба, зависили од добрих односа са ЕУ и Америком.

         
        Одговори

  2. Наравно да ми Срби имамо „некакве везе“ са Хашким пресудама јер се њима покушава написати истина и историја.
    Законски Србија не може да их преиспитује и мења, то сам и написао, али ми као слободни грађани итекако можемо и морамо, то је суштина текста.

    Видите, Вас није срамота самога себе, али зато вас је народа срамота. Па и Ви сте народ Владимире, ако не кривите себе немојте ни Ваше сународнике.

    Ако Вам нпр један Карађорђе или хероји с Цера, Колубар, Кајмакчалана, Коридора, Кошара… нису довољни да се поносите својим народом а један Ђинђић или Коштуница јесу довољни да се стидите свог народа, можда погрешне ауторитете цените.

    За моћ Сорошоида је одговорна српска власт, то се слажем.

    Ми „као народ“ не можемо ништа, ми као народ морамо да изродимо силу, организацију, странку, власт… која ће да води државу у интересу народа.

    Однос са Хагом био је препрека у односима Србије са западом. Тадашња власт је одлучила да тај проблем реши изручивањима. Ви сматрате да није требало, ја могу да се сложим, али и да се запитам – шта је требало? Јер није само Србија прихватила Хашки суд већ и Република Српска. Све издајници?

     
    Одговори

    1. Разумем ја шта је суштина текста, али овде пишем о нечем другом, пишем о ономе што је политички битно и што је битно за нас као народ. То што ћемо ми, појединачно, као „слободни грађани“ или неслободни, свеједно, о нечему да имамо став, је, политички потпуно неважно и потпуно је неважно за историју Срба. Ми, појединачно, можемо да промишљамо о било чему, можемо да промишљамо и о пресудама суда за Руанду, на пример.

      „Ми“, као народ, тј. као политички фактор, кроз деловање власти у Србији, јесмо саучесници. Не би било суђења Србима да их Србија није испоручила. Ту нам не помажу јунаци Колубаре, та национална срамота остаје и може се, као што сам већ написао, спрати само обрачуном са онима који су то спровели у име Срба и Србије.

      Шта је требало урадити? Ништа, не сарађивати са Хагом. То је мој став. Психолози кажу да је особа зрела, не онда кад је у стању да доноси исправне одлуке него када је у стању да се суочи са последицама одлука које је донела. Да донесе одлуку уз свест да ће бити спремна да прихвати последице, ма какве оне биле. Ја не знам да ли то важи за народе, али ако, важи ми се понашамо потпуно незрело, као народ. Ако је власт донела одлуку да шаље Србе у Хаг и та одлука никад није поништена и никада они који су је донели нису одговарали, онда ми, као народ, чија је то власт, морамо да се суочимо са последицама те одлуке, а последице су пресуде, историја итд. Те последице нећемо отклонити тако што ћемо, појединачно, да заузмемо став, јер ми, појединачно, и нисмо одговорни. Према томе, ја само инсистирам на једном. Сваки пут кад се прича и пише о Хагу, прво мора да се констатује наше саучесништво у томе. Док се не обрачунамо са Србима који су одрадили слање Срба у Хаг ми немамо морално право да се бавимо странцима, Сорошем, Кандићевом итд. То је неозбиљно, неодговорно и незрело. Сваки пут је тако, годинама, читава студија, те против је правне струке, те амерички интереси, те ослобођен Орић, те страни агенти у Србији, те српске жртве, … Онда ја кажем: јесу ли их Срби испоручили? Јесу. Јесу ли знали какав је суд? Јесу. Јесу ли знали какве ће бити пресуде? Јесу. Јесу ли знали чему служи суд? Јесу. Јесу ли ти што су слали Србе у Хаг одговарали у Србији? Нису. Према томе, дабоме. Тражили сте, ето вам.

       
      Одговори

      1. А, јбт, кад човек коме је нилски коњ кућни љубимац а Црнац газда, почне да прича о слободи и разуму, то је врхунац.
        Срби требају да трпе последице власти комуниста. Јесу ли комунисти окупирали Србију уз силу Енглеза, Американаца и Совјета? Јесу. Па како Челекетићу комунисти никада нису ни за шта криви?
        Милошевић, оверени комуниста и „Југословен“, који се никада није изјаснио као Србин потписао сарадњу са „Хагом“, у блесавом уверењу да ће други пострадати а не он. И шта, требало је одбити даљу сарадњу, по цену општих жртава и народних патњи, које његову породицу не би дотакле? И сад смо саучесници? Ма не једи говна.
        Шта је коначно требало радити? Па то је адвокат Тома Фила једини ОДГОВОРНО објаснио: МИЛОШЕВИЋА ЈЕ ТРЕБАЛО УБИТИ У НАЦИОНАЛНОМ ИНТЕРЕСУ, и Хашки трибунал би се угасио. Дакле, одговорна национална политика би налагала да се нико жив не преда Хагу. Е, да ли би Челекетић био кадар ту врсту одговорности да прихвати, или би се завукао кућном љубимцу у „ладовину“?
        Не би, као што ни аутор који само блефира Србина, пише о општим местима, подржавајући истовремено велеиздајнички режим који слепо слуша и Хаг и све друге из исте корпе.

         
        Одговори

        1. Лепо, чему онда драма и прозивање Кандићке, Сороша и остале братије, када је то изручивање обављено у српском интересу? Између њих и Коштуничиног режима је постојала сагласност по питању Хага, јел тако?

           
          Одговори

  3. Знате како, ја могу да напишем текст, учим децу и причам с пријатељима, а свако нек уради оно што је у његовој моћи да се прича о истини и упамти истина и биће довољно. Ја могу колико могу.

    Наравно да ми као народ нисмо саучесници власти. Власт не организује референдум око сваке одлуке већ има нешто што се зове „слободан мандат“, значи изабереш их па шта ти Бог да.

    Јунаке Колубаре сам поменуо као пример по коме ја ценим српски народ. Нећу по Чеди Јовановићу сигурно.

    Добро, ви мислите да није требало сарађивати са Хагом. Можда се не сећате година кад је та сарадња и Србији и Српској висила над вратом као средство уцене, блокаде и санкција, па је то донекле накнадна памет?

    Рекао бих да је на српској политичкој сцени постигнут консензус да се покуша извући што даље од ратних дешавања, што пре и што је лакше могуће, па макар жртвовали политичаре и војнике, а народ углавном није имао примедби. Логика је ваљда била жртвовање појединаца за опште добро.

    Све то не значи да ми морамо да прихватимо одлуке тог суда које нису праведне и засноване на праву нити да пристанемо да нам они пишу историју.

    Ви имате мало чудну логику, кад говорите да је народ крив, онда је свако од нас морао да уради нешто. Кад ја напишем један текст шта треба радити, ви кажете како не можемо ми као народ појединачно да предузимамо нешто, већ мора власт.

    Наше саучесништво је чињеница, као што рекох, написао сам да су га прихватили сви од Милошевића, само нисам ишао у ширину.

    Да пишемо чика Сорошу да кажемо да заузда своје Кандићке док се ми обрачунамо са нашим издајницима? Разумеће човек, сачекаће?

    Да, Срби су испоручили Србе.

    Морамо ли због тога да прихватимо њихове политичке пресуде? Ни случајно. Јер обећано нам је поштено суђење. А и да није, на то имамо право.

     
    Одговори

    1. Ништа што сте Ви написали није нетачно и наравно да не кажем да Срби треба да пишу историју уважавајући хашке пресуде нити треба да се према осуђенима односе као према праведно осуђенима. Ја само наглашавам, да кад говоримо о Хашком суду, апсолутно прва ствар коју морамо да нагласимо, јесте да су Срби слали Србе у Хаг и да ја, у вези са тим, како сте тачно написали, постигнут консензус. Није то урадила нека диктаторска власт која је противнике хапсила и стрељала или нека окупациона власт. Према томе, нама су кривљи они који су били у власти и то урадили, него Кандићке и Сороши, јер да је било само до ових других, то се не би десило. То је све. Дакле, све стоји, али ово прво треба да се нагласи, кључна улога Срба, чак Срба који се данас, умногоме, међу српском тзв. патриотском јавношћу, сматрају „патриотама“. Проверите силне текстове који су о Хагу написани и погледајте колико њих наглашава ту кључну улогу Срба. Тако остаје утисак да су за цео овај циркус криви други, а Срби су само жртве. Не, Срби су саучесници, кључни играчи без којих се ово не би могло обавити (без Сороша и Кандићке би се могло обавити) и то је највећа срамота и наш највећи проблем. Само то нагласити, увек, изнова и изнова. То је најважније.
      Иначе, та логика да се жртвује појединац за опште добро стоји, али овде то није случај, јер су они врло добро знали са ким имају посла, да је то само отварање Пандорине кутије на штету Срба.

       
      Одговори

      1. Кад се пробије човек кроз сенилност овог Ивковића, некад и он буде у праву. Бесмислена је прича да ми треба „да трпимо“ због поступака претходних власти. Штавише, посао је сваке нове власти и сваког новог нараштаја да исправи и поправи грешке претходних,
        Јесу, српске власти су саучесници, радили су како су мислили да треба. Мислили су сви ће нас проблеми проћи чим решимо питање „сарадње с Хагом“, међутим, одмах иза угла их је сачекао услов „нормализације односа са ТЗВ.ДК“ као да Хага никад није ни било.
        Овај текст није писан са намером да се анализирају све околности око ХТ или испише његова целокупна историја.
        Фокусиран је на покушаје наметања хашких „истина“ као непорецивих праведних правилних судских пресуда.
        Кандићке и Сороши би данас да нам пишу историју по тим пресудама.
        Овај текст је о томе, садашњем стању и последицама по народ и државу.

        Како је и зашто тако ишла историја односа Срба и ХТ, томе нисам посветио већу пажњу у овом тексту, јер не може све да се напише у једном тексту.

        Мој је утисак да је постојао приличан консензус, а они који су номинално били против такође се нису нешто претерано бунили да им се скине „терет с врата“, ни странке ни народ. То јесте битна тема, одговорности за поступке државе, али не мислим да је једина битна тема.

        Мислим да је битна и ова којој сам посветио чланак – шта са тим пресудама данас.

        Ви сте наравно добродошли да напишете текст о аспекту који сматрате важним, сигуран сам да ће га СКК објавити.

         
        Одговори

        1. Неке Србе у Хаг су послали неки Срби јер су били на власти.
          То није генерална одлука свих нас већ неких појединаца који су продали веру за вечеру не због нас већ због себе.
          Санкције…па шта?
          Ти Срби који су слали Србе су се плашили санкција због себе а не због осталих Срба.
          Требало је несметано путовати, трговати својим фирмама, износити паре на оф шор рачуне и муљати на све могуће начине да би се напунили сопствени џепови.
          То је суштина сваке власти које савршено боли уво за све остале Србе.
          Зато су и напунили Хаг Србима а амерички и европски фашисти једва дочекали.

           
          Одговори

          1. Постоји ту још нешто – били су они неки протести СРС, једнодневни, и после тога се нико нигде није бунио против изручења. Ни народ ни странке ни „НВО“… дакле неко прихватање јесте постојало.
            А мотива је сигурно било разних, па и ових које помињете.

             

        2. „Ви сте наравно добродошли да напишете текст о аспекту који сматрате важним, сигуран сам да ће га СКК објавити.“

          Ама немој?

          Да ли сам сенилан, питање је, али да ме памћење не служи као пре четрдесет година свакако је истина.
          Е, зато служе фолдери на сокоћалу, те је памћење депоновано. 75 чланака на СКК + 3 које није шћело објавити јербо су политички неподобни. Ако је до тематике, или боље, тематика (множина), могу све послати, па бирајте. Све што ви пишете је откривање рупе на саксији. То сам ја исто писао пре седам или три године, па изгледа као да преписујете. Уз то, налазили се гелиптери па ме проглашавали за „издајника“. Затим прешли код Вучића.

          Не ја.

          С обзиром да је управо јуче обелодањено да је СКК постао ћерка-сајт босанчероског сајта бестидно названог „Видовдан“, не бих да вас оптерећивам у босанчерисању.
          Што у поднаслову СКК стоји и даље „најслободније место на свету“, где се на ФБ цензуришу неподобни коментари, дакле НЕПОДОБНИ, не увредљиви и не моји, ваша ствар.

          Опет ћу цитирати мој коментар са „сајта“ тзв Видовдан, од јуче:

          Српски Културни Клуб: „И јако је ружно везивати СКК за Видовдан, ако се зна да су оснивачи Жарко Јанковић и Остоја Симетић напустили тај сајт због тога што се изнајмио вУЧКу“.

          Зашто? Напис О.Симетића објављен јуче на јебеном Вучквом „Видовдану“.
          http://www.vidovdan.org/2017/10/20/ostoja-simetic-demokratska-stranka-utociste-postenja-i-pristojnosti/

          Челекетић? Па ко још није провалио да је у питању ДБ фуњара?
          Јакиша? Ако није из редакције, јесте весели ортак из кафића.
          И, сад Горан Гаврић глуми демокрацију? Изволите послати напис па ћу ЈА, вели бало аустроугарски, видјети да ли је за објавит? Мрш.
          Али може. Дођи код мене на блог.

           
          Одговори

          1. „Ви сте наравно добродошли да напишете текст о аспекту који сматрате важним, сигуран сам да ће га СКК објавити.“

            Ама немој?

            СКК је и даље спреман да објављује Ваше чланке.“

            Да ли сам сенилан, питање је, али да ме памћење не служи као пре четрдесет година свакако је истина.
            Е, зато служе фолдери на сокоћалу, те је памћење депоновано. 75 чланака на СКК + 3 које није шћело објавити јербо су политички неподобни. Ако је до тематике, или боље, тематика (множина), могу све послати, па бирајте. Све што ви пишете је откривање рупе на саксији. То сам ја исто писао пре седам или три године, па изгледа као да преписујете. Уз то, налазили се гелиптери па ме проглашавали за „издајника“. Затим прешли код Вучића.

            Не ја.

            С обзиром да је управо јуче обелодањено да је СКК постао ћерка-сајт босанчероског сајта бестидно названог „Видовдан“, не бих да вас оптерећивам у босанчерисању.
            Што у поднаслову СКК стоји и даље „најслободније место на свету“, где се на ФБ цензуришу неподобни коментари, дакле НЕПОДОБНИ, не увредљиви и не моји, ваша ствар.

            СКК није ничији ћерка сајт. Ваше бановање са странице је лилно извео г. Гаврић, јер сте вређали Србе из РС, не ја. Ја бих то допустио, иако сматрам да је идиотски и показатељ поремећености, али Гаврић није био попустљив. Нека о нашој преписци сам посведочи.

            Опет ћу цитирати мој коментар са „сајта“ тзв Видовдан, од јуче:

            Српски Културни Клуб: „И јако је ружно везивати СКК за Видовдан, ако се зна да су оснивачи Жарко Јанковић и Остоја Симетић напустили тај сајт због тога што се изнајмио вУЧКу“.

            Зашто? Напис О.Симетића објављен јуче на јебеном Вучквом „Видовдану“.
            http://www.vidovdan.org/2017/10/20/ostoja-simetic-demokratska-stranka-utociste-postenja-i-pristojnosti/

            Оа Видивдан је самоиницијативно пренео мој рад. Навели су извор. То да су они СНС лака коњица није тајна, али су сами преузели чланак, а није им послат. И Ви можете таки на свој блог пренети било шта са СКК, као што може и Пешчаник, па то не би значило да радимо за Вас или њих.
            Мржњом према Србима из РС и простачким изразом босанчероси се збиља брукате и делегитимишете као саговорник и нормалан човек. Ви живите у Сиригу, а тамо је много Срба из Босне, а нарочито Херцеговине (Има доста Ивковића Херцеговаца), да не вучете неке комплексе из младости?

            Срдачно,

            Остоја Симетић

             


          2. Ивковићу, није теби лако.
            Увек си сам против свих.
            Знаш ли шта то значи?

             

  4. Г. Горан Гаврић је ВАШ администратор, а Ви сте, како знамо, глодур СКК. Дакле, коначна одлука је ипак на Вама. Немогуће је да ГГ може да уради мимо Вашег знања – ни да преноси Ваше текстове, па и то, да нагласимо, да брише коментаре НЕ МОЈЕ НЕГО ОНИХ КОМЕНТАТОРА КОЈИ НИСУ У САГЛАСНОСТИ СА ЊЕГОВИМ МИШЉЕЊЕМ!
    Нисмо деца.
    И сад, ВИ МИ НУДИТЕ ДА ОБЈАВИМ НЕШТО КОД ВАС, ДОК САМ ИСТОВРЕМЕНО БАНОВАН НА ВАШОЈ ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ?! И ГДЕ НЕ МОЖЕ СЛОБОДНО ДА СЕ ИЗНЕСЕ МИШЉЕЊЕ?!
    Лицемерно!
    Отуда, имам право поставити питање зар Вам бар нелагодно није да у поднаслову држите „НАЈСЛОБОДНИЈЕ МЕСТО НА ИНТЕРНЕТУ“? Поготово што конфликт није избио због неке уобичајене несугласице, већ ОТВОРЕНОГ РЕКЛАМИРАЊА ВУЧИЋА НА СКК.

    избрисан део у ком се вређају Срби из Босне.

    То, ко сам ја и одакле, сасвим је неважно у овом питању. Могу и Еским бити, оно што пишем, тачно пишем.
    Није битно ни што ја нећу више нешто објављивати код вас или било где другде. Ако нема млађих онда ништа. Зло је што је СКК постао парадигма српског етичког труљења.

     
    Одговори

    1. Моје глодурство се огледа у томе што најчешће пишем и највише времена трошим на сајт. А администратори ФБ стр, међу којима и Гаврић имају иста права и не морају да ме питају ништа.

      СКК не рекламира Вучића. Да је Гаврићев текст о ком говоримо лош и провучићевски је и мој став, али је његово право да тако мисли, и зато смо, изнеђу осталог, најслободнији.

      Вас је он уклонио са ФБ, јер сте вређали Србе из Босне, одакле и он долази, а ја не бих, да је само до мене, иако се грозим.таквих који раздвајају Србе.

       
      Одговори

    2. Ивковићу, тај позив да напише текст се односио на г. Челекетића, не на тебе умоболниче јадни.

      Ево да ти објасним пар ствари:
      – СКК носи име по СКК Слободана Јовановића. Прочитај нешто од Слободана Јовановића говедо шталско па ћеш видети какав је то ум био. Е сад, објављивати твоје будалаштине, недостојне боље чурушке штале, на сајту који носи име по Клубу најумнијих Срба које је основао Словодан Јовановић увреда је за часно име СКК и СЈ.

      – бришу се коментари болесника који вређају. Јер – загађују. Дођу, и загаде бистру воду, од сајта који се труди да преноси промишљања направе свињац у ком би се ваљали. То се односи и на тебе.

      – то што ти износиш није мишљење већ простачке болесне усташке увреде. То не може.
      Као да нам није доста болесника на власти и у опозицији, још морамо да се бавимо твојим менталним проблемима? Постоје за то установе, твоја болештина на грбачи ми не треба.

      – није се радило ни о каквом „рекламирању Вучића“ већ преиспитивању – какви су они који сутра могу да га замене, и зашто је уопште дошло до ситуације да може овако неометано да влада, тј. какви смо ми који смо против њега и који бисмо да га заменимо или сменимо.
      Пошто си кретен, то ниси схватио већ си почео са својим болештинама.

      – теби је сваки текст пун неких босанчероса. Болесниче. Јадо, бало, смраду и смеће.

       
      Одговори

      1. Коментар обрисан због непристојности.
        ГГ

         
        Одговори

    3. Обрисано због лајања.
      Непристојни коментари ће бити брисани, хвала.
      ГГ

       
      Одговори

  5. “ – теби је сваки текст пун неких босанчероса. Болесниче. Јадо, бало, смраду и смеће…“

    Ево примера како се изражава здрав човек, духовно богат, који користи марамицу, мирисан и интелектуално цвеће.

    Могли би још изнети заслужених похвала али, пошто знамо за ауторову урођену скромност, домаће васпитање и душевно созерцаније, суздржаћемо се даљих похвала које просто саме навиру.

    Млађани Горан Гаврић се иначе уживео у улогу политичког комесара те се и много старијем од себе обраћа на „пер ту“, што се јелте не коси са добрим обичајима Интернет комуникације.

    Горан Гаврић не схвата да сваком својом новом ескападом само чвршће доказује колико сам у праву. Он би могао бити манекен за моје тврдње када бих се одлучио за визуелизацију, јавни перформанс, о предоченом менталном типу новије српске културне елите. А што би и схватао када је депутиран од власти, па му је у директиви да се строго чува разумевања текстова, како се не би заразио и како би сачувао револуционарну чврстину и правилност.

    Дакле, господин Гаврић спречио је и други покушај да се постави линк ка критичком тексту о г. Александру Вучићу, који је иницијално објављен на СКК, па је одавде широко прихваћен у друштву и изузетно позитивно оцењен од мислеће публике.

    Просто се намеће уверење да је „стари“ сајт Српског културног клуба хакерски оборен због такве врсте написа а архива уништена.

    Сада можемо бити сигурни да СКК више неће бити нападан хакерски – ту је господин Горан Гаврић који ће да нас научи шта је пристојност и политички коректно писање, правилно размишљање, те шта су пожељне теме а који су аутори неподобни.

    Тако је господин Горан Гаврић дао нову димензију разумевању максиме СКК „НАЈСЛОБОДНИЈЕ МЕСТО НА ИНТЕРНЕТУ“.

    Моје сасвим приватно мишљење је да би господин Остоја Симетић, који је најдуже на СКК и највише труда уложио да СКК буде једно, можда не најслободније, али бар довољно слободно место наинтернету, ако му је до личног интегритета, повуче се са оваквог СКК. Наравно, ако се није идентификовао и ревидирао своје ставове у складу са новом револуционарном етиком,

     
    Одговори

    1. Ивковићу, по двадесети пут – не познајем те, немам жељу да те упознам, немам жељу да се бавим тобом.
      Али ти не одустајеш, тераш своју мономанију, хоћеш да се свађаш с неким, јуриш издајнике, пљујеш и вређаш.
      Невероватно да после свих свињарија које си писао (и на које ти је по заслузи одговорено) ти очекујеш да ти се персира, то само илуструје да си луд човек.
      Овај сајт не постоји да би ти терао неко своје лудило.
      75 текстова ти је објављено кажеш, а ти после свега тога опет вређаш људе, пљујеш сајт, уреднике и шириш усташку мржњу према Србима. Какав си то човек?

      Ја немам намеру да се бавим твојим лудилом, по двадесети пут ти понављам.
      Сваки коментар у ком користиш ружне речи или шириш усташку мржњу према Србима ће убудуће бити обрисан.
      Научи да се понашаш пристојно, нисмо ми овде задужени основама кућног васпитања да те учимо.

      Нећу ја сад ту разврставати шта остаје шта иде, да си ми на око кануо. Чиме си заслужио толики труд и пажњу, сталним свињаријама?

      Чим видим увреду, лајање или вређање, бришем цео коментар, па ако можеш без тога, само изволи пиши.

      Линк је страдао као колетерална штета твојих баљезгања, пошаљи га слободно поново, иако везе нема са овим чланком већ само са твојом манијом, па ћемо одобрити без проблема.

      Наравно, ако је цео текст пристојан.

       
      Одговори

  6. Дакле, кажем ја да си ти одличан манекен за моје ставове.

    Захтеваш да се пристојно понашам и у ту сврху се користиш врло пристојним речником. То због једнаког третмана учесника у дискусији и ширења културе дијалога.

    Зашто су брисани коментари који су пристојни и никога не вређају, нисмо добили одговор, а и не треба нам више,

    За неке од твојих квалификација и није проблем, могли би се сложити:

    – Ако си ти нормалан, ја признајем да сам луд, и хвала Богу што је тако.
    – Ако си ти Србин, ја сам усташа. Ми истом народу не припадамо. Исто важи и за Вучића.

    Јесте овде објављено 75 мојих написа, први новембра 2011., а где си ти тада био и шта си радио питајбога. Врло лако може бити (а не мора значити) да сам аутор СКК чији су написи највише преузимали други сајтови. Немаш ти појма ко је све преузимао те моје чланке у којима како велиш „ширим усташку мржњу“.

    Можеш ти сматрати да ја вређам СКК. Ја кажем да сајт до хакерског обарања и овај наново покренути нису исти, и да више нема разлога да буде хакован. А зашто и где си ти у тој причи, не морам шире објашњавати, сам ћеш се сетити.

    Мислим, кога брига за препирке и твоја извртања, али ја бејах завршио са расправом. Ал се ви накачили те је тешко било одолети да се наново не одговори на ваша умствовања и шале лакокриле. Тај коментар који нисам копирао а ти га уништио јер те је жуљао и почињем реченицом „Шта је бре, ви би још да се разговарамо? Ово неко мушко прело?“ Тек да се разјасни мало „твој недостатак жеље за бављење са мном“.

    На крају понављаш понуду да пошаљем линк за текст па ћеш ти видети да ли заслужује да буде објављено оно што је већ било објављено и што је пренело тринаест других сајтова?! Ја теби да шаљем чланак на процену? 🙂

    Па ти си врло духовит дечак. Стварно, како пишеш, не би ме чудило да си уверен да си висок три метра.
    :::
    Ево ти међутим бонус, исто иницијално са СКК, па после други ширили. То због мог усташтва. А и ти, ако се потрудиш, наћи ћеш се некако или због некога у причи…
    http://jadovno.com/kako-su-komunisti-1944-godine-u-novom-sadu-pobili-srbe-intelektualnu-elitu-vojvodine/#.We5g0LhQpdk

     
    Одговори

  7. Просто је слатко колико кмечиш због мог избора речи после свега што си ти написао, биће да си заборавио како си се изражавао. Хоће то.
    Пристојни коментари нису брисани. Или ето те смо смели да бришемо а сад ове не смемо па остављамо.
    Није ти лош текст, мада си у њему помешао три теме а ниједну ниси довршио.
    Што те не ослобађа одговорности за гадости које си такође писао.
    А можда смо и Вучићеви агенти, продали се после обарања сајта, има нешто у томе, што те више слушам све сам себи сумњивији 😀

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.