Бујић Горан – СИНДРОМ ОТУЂЕЊА ОД РОДИТЕЉА

Горан Бујић

Синдром отуђења од родитеља као облик манипулације децом представља заправо нови појам у научној литератури, а због недостатка довољног броја квалитетних истраживања, тешко је доносити закључке. Упркос томе, не можемо негирати постојање оваквих понашања код одређеног броја родитеља у поступцима развода брака, најчешће код оних који су обележени високом разином конфликта, односно код оних који у свој сукоб укључују и користе децу као средство за победу над партнером, а то су у 96% случајева жене .

Варшак (2008.) у својој књизи наводи: »Можемо разумети и саосећати с партнером који се осећа повређеним и жели освету, или с партнером који је преплављен тескобом на помисао о губитку деце, или с оним који ће најрадије заборавити да је брак икад постојао. Али, кориштење децом за освету, за суочавање с тескобом, за брисање прошлости је неприхватљиво. Родитељи се морају држати неких виших норми. Морају имати храбрости суочити се с оним што раде својој деци. Морају поштовати мисију да штите добробит своје деце, чак и кад их најмрачнији осећаји терају да замагле своју свест о издаји те деце.

Отров развода мора остати у боци. Деца не заслужују ништа мање. Ради сузбијања кориштења деце у сукобима родитеља приликом развода брака, потребно је едуковати родитеље везано за последице развода брака на децу, проводити осмишљени супортивни третман деце и обавезно укључивање родитеља у третман (ради пружања подршке родитељима који се тешко носе с разводом брака да нађу ефикасније начине решавања сукоба). Такође је потребно проводити додатне едукације из овог подручја свих стручњака укључених у рад с породицама, одржавати сарадњу са судијама те увести правне санкције (у надлежности суда) за родитеље који проводе манипулацију деце.

Отуђивање детета од једног родитеља и његове породице спада у један од најбруталнијих облика насиља у породици над децом. Последице по конгитивни развој деце су трајне и непоправљиве, а шансе су преко 90% процената да се последице таквог недостатка у развоју пренесу и на следеће генерације. Злоупотребу деце у партнерском конфликту, спровођењем тог облика насиља над децом спроводе родитељи који самостално врше родитељско право, и жене и мушкарци. Међутим, не треба заборавити и чињеницу да судови у Србији у 96% случајева самосталним вршењем родитељског права дарују мајке.

У Србији преко 100.000 мајки манипулише децом и на разне начине отуђују децу од својих очева, бака, дека, рођака са очеве стране. Њима у злочину над сопственом децом помажу појединци запослени у центрима за социјални рад, правосуђу, тужилаштву, полицији…