Бујић Горан – СИНДРОМ ОТУЂЕЊА ОД РОДИТЕЉА

Горан Бујић

Синдром отуђења од родитеља као облик манипулације децом представља заправо нови појам у научној литератури, а због недостатка довољног броја квалитетних истраживања, тешко је доносити закључке. Упркос томе, не можемо негирати постојање оваквих понашања код одређеног броја родитеља у поступцима развода брака, најчешће код оних који су обележени високом разином конфликта, односно код оних који у свој сукоб укључују и користе децу као средство за победу над партнером, а то су у 96% случајева жене .

Варшак (2008.) у својој књизи наводи: »Можемо разумети и саосећати с партнером који се осећа повређеним и жели освету, или с партнером који је преплављен тескобом на помисао о губитку деце, или с оним који ће најрадије заборавити да је брак икад постојао. Али, кориштење децом за освету, за суочавање с тескобом, за брисање прошлости је неприхватљиво. Родитељи се морају држати неких виших норми. Морају имати храбрости суочити се с оним што раде својој деци. Морају поштовати мисију да штите добробит своје деце, чак и кад их најмрачнији осећаји терају да замагле своју свест о издаји те деце.

Отров развода мора остати у боци. Деца не заслужују ништа мање. Ради сузбијања кориштења деце у сукобима родитеља приликом развода брака, потребно је едуковати родитеље везано за последице развода брака на децу, проводити осмишљени супортивни третман деце и обавезно укључивање родитеља у третман (ради пружања подршке родитељима који се тешко носе с разводом брака да нађу ефикасније начине решавања сукоба). Такође је потребно проводити додатне едукације из овог подручја свих стручњака укључених у рад с породицама, одржавати сарадњу са судијама те увести правне санкције (у надлежности суда) за родитеље који проводе манипулацију деце.

Отуђивање детета од једног родитеља и његове породице спада у један од најбруталнијих облика насиља у породици над децом. Последице по конгитивни развој деце су трајне и непоправљиве, а шансе су преко 90% процената да се последице таквог недостатка у развоју пренесу и на следеће генерације. Злоупотребу деце у партнерском конфликту, спровођењем тог облика насиља над децом спроводе родитељи који самостално врше родитељско право, и жене и мушкарци. Међутим, не треба заборавити и чињеницу да судови у Србији у 96% случајева самосталним вршењем родитељског права дарују мајке.

У Србији преко 100.000 мајки манипулише децом и на разне начине отуђују децу од својих очева, бака, дека, рођака са очеве стране. Њима у злочину над сопственом децом помажу појединци запослени у центрима за социјални рад, правосуђу, тужилаштву, полицији…

 

1 коментар


  1. Изнећу једну истиниту анегдоту која се недавно збила на аутопуту Београд-Нови Сад.

    Један мој земо, аутопревозник, кршни момак из Крајине, радио је неку селидбу у Београду. У испомоћ је звао једног младог студента. При повратку у Нови Сад, у камиону се повела прича о студијама, проблемима, родитељима итд. Млади студент се жалио на родитеље не бирајући речи, бивајући све вулгарнији и агресивнији. Земо га је слушао неко време, и ништа није одговарао, а онда је у једном моменту закочио, мирно извадио новчаник да исплати надничара, нагнуо се преко њега, отворио му врата и рекао -,,Излази ван“.

    Оно што га нису успели научити на факултету, на врло ефектан начин, пошло је за руком обичном крајишком аутопревознику, који нема много формалног образовања, али има урођени инстикт за препознавање ужаса постмодерног друштва.

    Студент је безбедно стигао на одредиште, а да ли је извукао поуку, велико је питање.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.