Ирена Маринковић: Реваншизам

Докле ћеш тако?
Док не пропаднем.Можда оманем и у том сатирању себе.Кажу они „паметнији“-За шта се ухвати-Пропадне!Реших одавно чврсто у себи.Онако да крв ври,кости пуцају од стезања.Реших!Ако је суђено-Пропадам!
Знам и ја по нешто,нисам тиква без корена ако и не знам срце осећа.Два минуса дају плус.Е сад на шта ће ово дупло голо да изађе…
Мора да ваља,мора!
Нису ваљали предходни,ни пре предходних,ни…ма докле да се набраја.Живот је један а и да није не вреди забројићу се.
Питам,одговара ми се-Биће боље!-одговарају они са лицима истим,сивим без сокова.Тако лакше теше себе,мене провоцирају.Навикли да узице носе око уштирканих крагни.Мода је чудо!Лакше им,веле кад погреше да се цимну од стране покорника.Добро,јесте признајем.Народу је боље да не размишља,голема је то мука.

Еј размишљаш у двадест првом веку.Брука!Сад све ради на додир,пипнеш и ту си.
Реших ја-Не пипам више ништа!Пропадамо и ја и пропадање.Па ко пре девојци његова је.
Остали нек се снађу…Можда се и сретнемо после слободног пада.Да лакше устанемо.
Живи били видели…

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!