Саша Кнежевић: ТУГА БИЊЕКТАША

,,Косово за Србе није изборна јединица, није изборна база, нису ни богати рудници, ни плодна метохијска земља, није ни долина, ни равница, ни брежуљак на Гази – Местану, није ни костурнуца, није ни житно поље крај Лаба и Ситнице, ни мноштво светиња. Косово је душа Србинова, крв његова, рана незацељена, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка у којој је свако дете, са сваком капи млека из мајчиних груди примило и свету причест и свети завет: мржња на ропство и спремност умирања у борби за слободу!“
(Антоније Ђурић)
Људи који данас упоређују данашњег врховног велеиздајника са некадашњим вележртвама српске историје су злонамерни протагонисти антисрпске политике.
Они намећу  одвратну догму српском национализму – бљутави утилитаризам и бездушни прагматизам.
Када то усвоје за начело своје „родољубиве политике“, олако апологирају сваку личну корист и издају, манипулативно се позивајући на некакву  „трезвену (али увек) туђу жртву“.
Жалосно је што такве, перфидне утопије, долазе из редова деснице – тзв. српских родољуба, који се труде да постану новопечена крда незајажљивих чељусти, бескрупулозних политичких звери.
Пратећи маломозговну логику таквих, онда би се сваки потез данашњих врховних велеиздајника, могао сврстати у некакав трезвени „политички реализам“ о којем трабуњају.
Сваки такав аморалан и користољубљив потез велеиздајничке власти, могао би се оправдати у малоумној теорији оваквих родољуба, и они га свесно или несвесно апологирају.
Све да са тиме, „имају далеко узвишени и далекосежан визионарски циљ (у оваквим излетима га не може бити!)“, постају апологете велеиздајничке багре, која све што чини и што је до сада чинила, не чини из никаквих нужних жртвовања, већ из хаотичне и незајажљиве користи.
Апсурдно је што баш они показују безумни витализам (супротан од здравог српског идеализма) који осуђују, идеализованом надом у политичке потеза које спроводе доказани издајници.
Данашњу круну континуиране велеиздаје, врховног велеиздајника, хипокризично поистовећивати са неким ондашњим вележртвама је својствено „реал“ националистима – емпиријског духа.
Они израстају у прагматичне политикологе, рационалне каријеристе са инфантилним родољубљивим флоскулама, најизразитијим у самом повоју.
Касније манифестују свој апстрактни патриотизам у крајње бљутаву метаморфозу накадашњих ставова, у лични каријеризам, који су изградили на руинама сада преумљеног „конзервативног србовања“ и „анахроног превазилажења“ у „безосећајан, промишљен и рационалан – родољубиви дух“.
Безумно је што сав тај лицемерни опортунизам калеме на њима другостепено, неспознато и неопитно битије Отачаства.
Такав „хоризонт нојева“ ће једног дана израсти у најодвратнији вид трулог политиканства.
Ти хибридни националисти, чупају живо срце „српске идеје“, и показују се јаднији и безобзирнији од отворених непријатеља српства.
Они за сада своју пропаганду, завршавају само на виртуелно и безлично софистицирање.
Ако се некада оваплоте, постаће јадне и нечасне групације, које нуде на продају своје тело данашњој „политичкој елити“, да их спроводе у мрачне лавирните политичких интрига.
Замислите такве људе који на почецима својих најватренијих излива и родољубивих поклича, постају одједном хладни, уздржљиви и рационални, мудри и зрели, „добро информисани“, све са тиме да би калкулисали са најсветим питањима српског Завета. Али позивајући се на калкулацију без и најмање жртве, без и најмање позиције деловања, без и најмањег опитног увида, без и најмање одговорности за изнесене ставове у тим  површним аналитикама.
Они значи невино теоретишу ….
Никако!, они теоретишу (свесно или несвесно) у прилог онима који су то извршили. Они им курвински подилазе, нечасно обраћају пажњу на себе, и показују своју „политичку зрелост“ за најодвратније функције у будућности. И све се то кува из опозиционих блокова –  ткз. српских родољуба.
Бара ткз. српског родољубља, пуна је разноразних умишљених дилетаната, отворених за иницијацију у редове „моћних“.
Сијасет бедних кружока, који самим именом својих организација, образују контрадикторну конструкцију, па само у бездушној форми, именују се српским национализмом, међутим са његовом суштином нису уопште упознати нити се могу представљати као – „национални“.
БОГ НИЈЕ У СИЛИ НЕГО У ПРАВДИ!
(Свети Александар Невски)
На Свете Јасеновачке Мученике, септембра, 2017+
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!