АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: НЕЉУДИ (ЗРЕЊАНИН – ГРАД МУЗЕЈ)

Пре неки дан на ТВ „Коперникус-у“ приказаше трагичне резултате рушилачке, вандалске приватизације великих зрењанинских предузећа: Зрењанинске Индустрије Пива (ЗИП-а), Фабрике тепиха „Пролетер“, Фабрике чарапа „Ударник“, Индустрије меса „БЕК“ и Фабрике шинских возила „Шинвоз“. Све те фабрике су приватизацијом буквално и тотално уништене док се око приватизације Фабрике лекова „Југоремедије“ и дан данас води беспоштедна борба.
Без претеривања можемо да захтевамо да се град Зрењанин прогласи „Градом музејом“ неуспешних приватизација у Србији почетком 21. века.
Можда је наивно рећи да су те приватизације биле неуспешне јер је код свих њих резултат био исти тј. предузећа су уништена. Када се у пет од пет случаја постигне исти резултат онда се то више не може назвати неуспехом и за оне који су и имали ту намеру све те приватизације су биле успешне.
Прво што боде очи је чињеница да је приватизацију у Србији озаконила, организовала, спровела и контролисала Држава Србија односно Власт. Дакле, уништење српске индустрије кроз процес приватизације извршила је Држава Србија. Што је претекло НАТО бомбама довршила је ненародна, антисрпска и квинслишка власт. Претњу Запада пред бомбардовање 1999. године да ће да нас врате у камено доба успешно су привели крају сами становници Србије и то они на власти.
Мало ко је могао и да помисли да ће држава да спроведе такву приватизацију која ће и за њу саму да буде штетна и то како краткорочно продајом испод сваке реалне цене тако и дугорочно остајањем без великих и сталних прихода у буџету због престанка рада великих приватизованих предузећа.
На примеру зрењанинских фабрика можемо да видимо да су у поступку приватизације и купци имали само краткорочну, а не и дугорочну корист. Уместо да постану уважени и друштвено корисни индустријалци постали су најобичнији криминалци у сталном страху од хапшења. Такође, у сада њиховим предузећима, у погонима уместо да се одвија процес производње они сабласно зврље празни без машина и опреме као и без радника те пропадају из дана у дан. Ни земљиште није у функцији. Нити је продато нити је променило намену иако је од неких приватизација протекло већ десетак година.
Што се тиче купаца приватизованих предузећа намеће се и питање какви су то људи који су били у стању да хиљаде и хиљаде породица оставе без хлеба? Ако јесу били немилосрдни, грамзиви и похлепни зликовци свакако нису били глупи те можемо да констатујемо да нико просечно интелигентан и физички здрав не би толике породице завио у црно да није имао велику подршку и велику заштиту од стране Државе.
После протека више од 10 година од почетка процеса приватизације у Србији и имајући данас у виду њене коначне резултате можемо без двоумљења да закључимо да таква вандалска, рушилачка приватизација није могла ни случајно да буде последица људског незнања и неспособности већ је могла да буде само последица свесне намере властодржаца у Србији. Дакле, приватизација није била природна непогода независна од људи већ је била намерна, свесна, планска, организована, криминална, злочиначка, штеточинска и трајно непоправљива по последицама људска активност, односно сажетије речено, нељудска активност.
06.09.2012.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!